Сурове методе испитивања затвореника
Разлика између злостављања заробљеника од стране америчке војске у затвору Aбу Граиб и сурових тактика испитивања CIA-е је у томе што је агенција поседовала бар једно написано одобрење неке више институције. Што се тиче Женевске конвенције, правила су се променила. Груба испитивања затвореника су "уобичајено сакупљање обавјештајних података"
Две године после заробљавања Aбу Зубајдаха, избио је скандал око злостављања ирачких затвореника, покренут објављивањем фотографија чији је садржај откривао понижавајуће и поступке сексуалног злостављања према заробљеницима у затвору Aбу Граиб.
Скандал се незаустављиво ширио објављивањем нових примера злостављања заробљеника од стране америчке војске и CIA-е. Нико није могао директно да повеже Џорџа Буша с ланцем догађаја који су довели до злостављања заробљеника. Бела кућа је постојано тврдила да је председник Буш ужаснут снимцима мучења и да никада није лично одобрио сурове методе коришћене за испитивање Ирачана, Aвганистанаца и других затвореника. Према верзији Беле куће, Буш је остао далеко од тамне стране рата против тероризма.
У многим новинским извештајима о скандалу око злостављања заробљеника, па чак и оним који су описивали премишљања администрације око законских основа за сурове тактике испитивања, Буш се није ни помињао. Чинило се као да су овакве методе испитивања одобрене у председничком вакууму. Када су објављена правна мишљења адвоката из Министарства правде којим се одобравају сурове тактике, Бела кућа је умањивала њихов значај и тврдила да је председник увек инсистирао на хуманом поступању са заробљеницима.
... У будућности би CIA-у могао да прогања пропуст који су званичници агенције направили не тражећи јасно писано одобрење председника за нове методе испитивања. "Мислим да су (високи званичници CIA-е) хтели да буду већи католици од папе, те су започели нову тактику без јасног председничког одобрења", изјавио је један извор из CIA-е, близак истрази Генералног инспектората о злостављању заробљеника. "Јасног председничког одобрења није било."
Најзначајније писано одобрење које је CIA добила за своје нове методе стигло је из Министарства правде, у виду законског мишљења којим се одобрава употреба строжих тактика испитивања. Ово поверљиво правничко мишљење затражено је баш због случаја Aбу Зубајдаха. Aгенција је хтела да обезбеди бар неку законску заштиту за своје агенте укључене у испитивања Зубајдаха. (У ствари, кључна разлика између злостављања заробљеника од стране америчке војске у затвору Aбу Граиб и сурових тактика испитивања CIA-е је у томе што је агенција поседовала бар једно јасно и написано одобрење неке више институције.)
Правници Министарства правде закључили су да су нове тактике дозвољене унутар доктрине самоодбране. Aбу Зубајдах је могао да поседује информације о будућим терористичким нападима на Сједињене Државе, те је CIA имала оправдање да поступа грубо у покушају да дође до података који би могли да спасу животе Aмериканаца. Званичници CIA-е су веровали да им је мишљење Министарства правде обезбедило довољно законске заштите за своје поступке.
Ипак, неки од њих су касније изразили забринутост, док су други били фрустрирани што Тенет није затражио и обезбедио писано председничко одобрење да би и за будуће активности било јасно оно што су веровали да је истина - да раде оно што Џорџ Буш жели да раде. Према једном извору CIA-е, један високи званичник агенције је током истраге Генералног инспектората изјавио да жали због тога што Тенет и његови заменици нису отишли право у Овални салон, погледали председника право у очи и детаљно га известили о новим методама испитивања.
Да би избегли захтев за председничко овлашћење, званичници CIA-е су одлучили да на тактике испитивања треба да се гледа као на део уобичајених "сакупљања обавештајних података" агенције, а не као на део тајних акција. Ова семантичка разлика дозволила је CIA-и да спроводи испитивања без изричитог председничког одобрења. "Та акција се није сматрала тајном, и зато није било посебног овлашћења, нити MON-а (скраћеница CIA-е за меморандум о обавештењу, процедуре којом подаци прикупљени тајним акцијама треба да обезбеде одобрење за посебне операције)", рекао је овај извор из CIA-е. "Зато су постале део прикупљања обавештајних података."
На много начина, случај Aбу Зубајдаха био је критични преседан за однос према будућим затвореницима и у глобалном рату против тероризма и у рату у Ираку.
Сурове методе испитивања које је CIA користила у случају Зубајдаха изазвале су прву широку законску и политичку анализу процедура које треба користити у случају привођења будућих затвореника. "Хватање Aбу Зубајдаха покренуло је све", објаснио је један извор из CIA-е. Током овог процеса, агенти CIA-е постали су главни испитивачи оних затвореника од којих се највише очекивало - али и прва америчка агенција која је развила контроверзне технике испитивања.
Одобрење Бушове администрације за овакве технике, за њихово прво коришћење у случају Aбу Зубајдаха, створило је климу одобравања која је на крају захватила читаву владу и преобратила амерички став о односу према затвореницима. Оног часа када је CIA, која до тада није водила затворе или контролисала велики број затвореника, добила зелено светло да користи суровије методе, војска Сједињених Држава, поносна на дугу традицију поштовања Женевске конвенције, почела је да добија сигнале из Бушове администрације да су се правила променила.
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.