RATNO STANjE - Tajna istorija CIA-e i Bušove administracije (5)

Surove metode ispitivanja zatvorenika

Razlika između zlostavljanja zarobljenika od strane američke vojske u zatvoru Abu Graib i surovih taktika ispitivanja CIA-e je u tome što je agencija posedovala bar jedno napisano odobrenje neke više institucije. Što se tiče Ženevske konvencije, pravila su se promenila. Gruba ispitivanja zatvorenika su "uobičajeno sakupljanje obavještajnih podataka"

Dve godine posle zarobljavanja Abu Zubajdaha, izbio je skandal oko zlostavljanja iračkih zatvorenika, pokrenut objavljivanjem fotografija čiji je sadržaj otkrivao ponižavajuće i postupke seksualnog zlostavljanja prema zarobljenicima u zatvoru Abu Graib.

Skandal se nezaustavljivo širio objavljivanjem novih primera zlostavljanja zarobljenika od strane američke vojske i CIA-e. Niko nije mogao direktno da poveže Džordža Buša s lancem događaja koji su doveli do zlostavljanja zarobljenika. Bela kuća je postojano tvrdila da je predsednik Buš užasnut snimcima mučenja i da nikada nije lično odobrio surove metode korišćene za ispitivanje Iračana, Avganistanaca i drugih zatvorenika. Prema verziji Bele kuće, Buš je ostao daleko od tamne strane rata protiv terorizma.

U mnogim novinskim izveštajima o skandalu oko zlostavljanja zarobljenika, pa čak i onim koji su opisivali premišljanja administracije oko zakonskih osnova za surove taktike ispitivanja, Buš se nije ni pominjao. Činilo se kao da su ovakve metode ispitivanja odobrene u predsedničkom vakuumu. Kada su objavljena pravna mišljenja advokata iz Ministarstva pravde kojim se odobravaju surove taktike, Bela kuća je umanjivala njihov značaj i tvrdila da je predsednik uvek insistirao na humanom postupanju sa zarobljenicima.

Zlostavljanje po naredbi

... U budućnosti bi CIA-u mogao da proganja propust koji su zvaničnici agencije napravili ne tražeći jasno pisano odobrenje predsednika za nove metode ispitivanja. "Mislim da su (visoki zvaničnici CIA-e) hteli da budu veći katolici od pape, te su započeli novu taktiku bez jasnog predsedničkog odobrenja", izjavio je jedan izvor iz CIA-e, blizak istrazi Generalnog inspektorata o zlostavljanju zarobljenika. "Jasnog predsedničkog odobrenja nije bilo."

Najznačajnije pisano odobrenje koje je CIA dobila za svoje nove metode stiglo je iz Ministarstva pravde, u vidu zakonskog mišljenja kojim se odobrava upotreba strožih taktika ispitivanja. Ovo poverljivo pravničko mišljenje zatraženo je baš zbog slučaja Abu Zubajdaha. Agencija je htela da obezbedi bar neku zakonsku zaštitu za svoje agente uključene u ispitivanja Zubajdaha. (U stvari, ključna razlika između zlostavljanja zarobljenika od strane američke vojske u zatvoru Abu Graib i surovih taktika ispitivanja CIA-e je u tome što je agencija posedovala bar jedno jasno i napisano odobrenje neke više institucije.)         

Pravnici Ministarstva pravde zaključili su da su nove taktike dozvoljene unutar doktrine samoodbrane. Abu Zubajdah je mogao da poseduje informacije o budućim terorističkim napadima na Sjedinjene Države, te je CIA imala opravdanje da postupa grubo u pokušaju da dođe do podataka koji bi mogli da spasu živote Amerikanaca. Zvaničnici CIA-e su verovali da im je mišljenje Ministarstva pravde obezbedilo dovoljno zakonske zaštite za svoje postupke.

Ipak, neki od njih su kasnije izrazili zabrinutost, dok su drugi bili frustrirani što Tenet nije zatražio i obezbedio pisano predsedničko odobrenje da bi i za buduće aktivnosti bilo jasno ono što su verovali da je istina - da rade ono što Džordž Buš želi da rade. Prema jednom izvoru CIA-e, jedan visoki zvaničnik agencije je tokom istrage Generalnog inspektorata izjavio da žali zbog toga što Tenet i njegovi zamenici nisu otišli pravo u Ovalni salon, pogledali predsednika pravo u oči i detaljno ga izvestili o novim metodama ispitivanja.

Grubosti uobičajene?

Da bi izbegli zahtev  za predsedničko ovlašćenje, zvaničnici CIA-e su odlučili da na taktike ispitivanja treba da se gleda kao na deo uobičajenih "sakupljanja obaveštajnih podataka" agencije, a ne kao na deo tajnih akcija. Ova semantička razlika dozvolila je CIA-i da sprovodi ispitivanja bez izričitog predsedničkog odobrenja. "Ta akcija se nije smatrala tajnom, i zato nije bilo posebnog ovlašćenja, niti MON-a (skraćenica CIA-e za memorandum o obaveštenju, procedure kojom podaci prikupljeni tajnim akcijama treba da obezbede odobrenje za posebne operacije)", rekao je ovaj izvor iz CIA-e. "Zato su postale deo prikupljanja obaveštajnih podataka."          

Na mnogo načina, slučaj Abu Zubajdaha bio je kritični presedan za odnos prema budućim zatvorenicima i u globalnom ratu protiv terorizma i u ratu u Iraku.

Surove metode ispitivanja koje je CIA koristila u slučaju Zubajdaha izazvale su prvu široku zakonsku i političku analizu procedura koje treba koristiti u slučaju privođenja budućih zatvorenika. "Hvatanje Abu Zubajdaha pokrenulo je sve", objasnio je jedan izvor iz CIA-e. Tokom ovog procesa, agenti CIA-e postali su glavni ispitivači onih zatvorenika od kojih se najviše očekivalo - ali i prva američka agencija koja je razvila kontroverzne tehnike ispitivanja.

Konvencija

Odobrenje Bušove administracije za ovakve tehnike, za njihovo prvo korišćenje u slučaju Abu Zubajdaha, stvorilo je klimu odobravanja koja je na kraju zahvatila čitavu vladu i preobratila američki stav o odnosu prema zatvorenicima. Onog časa kada je CIA, koja do tada nije vodila zatvore ili kontrolisala veliki broj zatvorenika, dobila zeleno svetlo da koristi surovije metode, vojska Sjedinjenih Država, ponosna na dugu tradiciju poštovanja Ženevske konvencije, počela je da dobija signale iz Bušove administracije da su se pravila promenila.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.