РAТНО СТAЊЕ - Тајна историја CIA-е и Бушове администрације (2)

Против тероризма, одметника и нуклеарних бомби

Послије Хладног рата CIA се обрушила на нове проблеме, између осталих, на ширење нуклеарне моћи, тероризам и међународни шверц дроге. Појавиће се нове "одметничке државе" које треба пратити - Северна Кореја, Ирак, Иран. Занимљиви су били и регионални сукоби које треба спутати на местима као што је бивша Југославија                                                                                                                            

Током три до четири године почетком 90-их, практично читава генерација агената CIA-е - људи који су победили у Хладном рату - дала је отказ или отишла у пензију. Један ветеран CIA-е упоредио је агенцију са авио-компанијом која је остала без свих искусних пилота.

Кратак али горак мандат директора CIA-е Џона М. Дојча само је убрзао пад агенције. Када је стигао у CIA-у 1995. године, Дојч нимало није крио чињеницу да не жели тај посао и да га је прихватио само зато што је био уверен да ће га председник Клинтон касније наградити преименовањем на место секретара за одбрану. Неспособан да сакрије одбојност према CIA-и, убрзо је отуђио и њен најважнији део - Директорат за операције (DO) - тајну службу агенције. Његова одлука да отпусти високе званичнике због скандала у Гватемали можда је била разумна управљачка одлука, али је довела до отворене побуне у Директорату, од које се никада у потпуности није опоравио. Морал је пао на најниже гране, а агенција је била парализована мржњом према високоризичним шпијунским операцијама, из страха да би могле да доведу до политичких удараца. Све мање спремна да преузме велике ризике, CIA је исто тако све мање била у стању да регрутује шпијуне на опасним местима као што је Ирак.

Сукоби у бившој Југославији

У исто време, CIA је покушала да одговори на питања јавности о својим задацима у доба после Хладног рата обрушавајући се на нове проблеме, између осталих, на ширење нуклеарне моћи, тероризам и међународни шверц дроге. Појавиће се нове "одметничке државе" које треба пратити - Северна Кореја, Ирак, Иран - као и регионални сукоби које треба спутати на местима као што је бивша Југославија.

Вулси је често говорио да се CIA борила против змаја читавих четрдесет година, али да се сада суочава са многобројним отровним змијама; са читавом мрежом нових проблема, а не, као раније, једном великом претњом. Иако су то сви били слични задаци, CIA више није имала само једно жариште на које би се усредсредила. И убрзо ће постати очигледно да се CIA није баш најбоље сналазила у покушају да истовремено обави више задатака.

...Током година Бушове власти, Сједињене Државе суочиле су се са лоше започетом, али ипак глобалном побуном Суни муслимана, која се развила и проширила много више и даље него оригинална терористичка мрежа Aл-каиде, која је напала Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. године. У Ираку, Aвганистану, Европи, на Блиском истоку и југоисточној Aзији, исламски тероризам бујао је још смртоносније.

Основно политичко питање с којим се суочава Вашингтон јесте да ли је политика председника Буша ојачала претњу коју носи тероризам, када је пропустила да зада коначан ударац. Aл-каиди када је за то имала прилику, те је после тога Буш још више продубио антагонизам према Сједињеним Државама да их ухвате и убију. Понекад изгледа као да се Бушова администрација бори са наталитетом читавог арапског света.

Ризична Бушова игра

Бушове присталице с правом указују на нову жудњу за демократским реформама која се размахала по Блиском истоку. Председник Буш свакако заслужује признање због тога што је ширење демократије поставио на централно место сопственог програма. Коначно, председников амбициозни сан ће се можда и остварити на прави начин - можда ће се испоставити да је рат у Ираку био пресудан догађај који ће прекинути деценијама дугу политичку стагнацију у арапском свету. Можда ће то, заузврат, довести до напретка у арапско-израелским односима и све распрострањенији осећај наде који ће се такмичити са екстремизмом и терором.

Буш је, заправо, заиграо на врло ризичну карту са оваквом америчком политиком према арапском свету - и са животима америчких војника. Опкладио се да ће општа жеља за демократијом, рођена обарањем Садама Хусеина, надиграти успон исламског екстремизма, делимично разбуђеног истом том америчком инвазијом на Ирак. Буш је с ланца пустио толико ривалских снага на Блиском истоку да нико није у стању да са сигурношћу предвиди исход. Можда ће се одговори на ова питања чекати годинама, и можда ће донети коначну оцену историје о Џорџу В. Бушу. Међутим, неки од краткорочних ефеката његовог председничког мандата већ сада излазе на видело.

Испод тог широког лука догађаја у свету лежи тајна историја CIA-е и Бушове администрације, и пре, а посебно после 11. септембра. То је прича која служи као упозорење и показује како су најскривенија средства америчке државне безбедности била злоупотребљена. Она укључује и шпијунирање на сопственој територији, злоупотребу власти и нечувене операције. То је прича која тек сад може да буде испричана.

Трка шпијуна

Дуготрајна истраживања и детаљне анализе губили су битку пошто су руководиоци и аналитичари CIA-е постали опседнути утркивањем да обезбеде најновије ексклузивне обавештајне посластице за дневне извештаје председнику. Да би били што бржи, аналитичари CIA-е су схватили да   морају да се обуче за писање брзих, кратких извештаја који ће привући пажњу највиших креатора државне политике. Уместо да се угледају на систематичност професора универзитета, аналитичари CIA-е постали су обавештајни еквивалент телевизијских новинара.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.