RATNO STANjE - Tajna istorija CIA-e i Bušove administracije (2)

Protiv terorizma, odmetnika i nuklearnih bombi

Poslije Hladnog rata CIA se obrušila na nove probleme, između ostalih, na širenje nuklearne moći, terorizam i međunarodni šverc droge. Pojaviće se nove "odmetničke države" koje treba pratiti - Severna Koreja, Irak, Iran. Zanimljivi su bili i regionalni sukobi koje treba sputati na mestima kao što je bivša Jugoslavija                                                                                                                            

Tokom tri do četiri godine početkom 90-ih, praktično čitava generacija agenata CIA-e - ljudi koji su pobedili u Hladnom ratu - dala je otkaz ili otišla u penziju. Jedan veteran CIA-e uporedio je agenciju sa avio-kompanijom koja je ostala bez svih iskusnih pilota.

Kratak ali gorak mandat direktora CIA-e Džona M. Dojča samo je ubrzao pad agencije. Kada je stigao u CIA-u 1995. godine, Dojč nimalo nije krio činjenicu da ne želi taj posao i da ga je prihvatio samo zato što je bio uveren da će ga predsednik Klinton kasnije nagraditi preimenovanjem na mesto sekretara za odbranu. Nesposoban da sakrije odbojnost prema CIA-i, ubrzo je otuđio i njen najvažniji deo - Direktorat za operacije (DO) - tajnu službu agencije. Njegova odluka da otpusti visoke zvaničnike zbog skandala u Gvatemali možda je bila razumna upravljačka odluka, ali je dovela do otvorene pobune u Direktoratu, od koje se nikada u potpunosti nije oporavio. Moral je pao na najniže grane, a agencija je bila paralizovana mržnjom prema visokorizičnim špijunskim operacijama, iz straha da bi mogle da dovedu do političkih udaraca. Sve manje spremna da preuzme velike rizike, CIA je isto tako sve manje bila u stanju da regrutuje špijune na opasnim mestima kao što je Irak.

Sukobi u bivšoj Jugoslaviji

U isto vreme, CIA je pokušala da odgovori na pitanja javnosti o svojim zadacima u doba posle Hladnog rata obrušavajući se na nove probleme, između ostalih, na širenje nuklearne moći, terorizam i međunarodni šverc droge. Pojaviće se nove "odmetničke države" koje treba pratiti - Severna Koreja, Irak, Iran - kao i regionalni sukobi koje treba sputati na mestima kao što je bivša Jugoslavija.

Vulsi je često govorio da se CIA borila protiv zmaja čitavih četrdeset godina, ali da se sada suočava sa mnogobrojnim otrovnim zmijama; sa čitavom mrežom novih problema, a ne, kao ranije, jednom velikom pretnjom. Iako su to svi bili slični zadaci, CIA više nije imala samo jedno žarište na koje bi se usredsredila. I ubrzo će postati očigledno da se CIA nije baš najbolje snalazila u pokušaju da istovremeno obavi više zadataka.

...Tokom godina Bušove vlasti, Sjedinjene Države suočile su se sa loše započetom, ali ipak globalnom pobunom Suni muslimana, koja se razvila i proširila mnogo više i dalje nego originalna teroristička mreža Al-kaide, koja je napala Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine. U Iraku, Avganistanu, Evropi, na Bliskom istoku i jugoistočnoj Aziji, islamski terorizam bujao je još smrtonosnije.

Osnovno političko pitanje s kojim se suočava Vašington jeste da li je politika predsednika Buša ojačala pretnju koju nosi terorizam, kada je propustila da zada konačan udarac. Al-kaidi kada je za to imala priliku, te je posle toga Buš još više produbio antagonizam prema Sjedinjenim Državama da ih uhvate i ubiju. Ponekad izgleda kao da se Bušova administracija bori sa natalitetom čitavog arapskog sveta.

Rizična Bušova igra

Bušove pristalice s pravom ukazuju na novu žudnju za demokratskim reformama koja se razmahala po Bliskom istoku. Predsednik Buš svakako zaslužuje priznanje zbog toga što je širenje demokratije postavio na centralno mesto sopstvenog programa. Konačno, predsednikov ambiciozni san će se možda i ostvariti na pravi način - možda će se ispostaviti da je rat u Iraku bio presudan događaj koji će prekinuti decenijama dugu političku stagnaciju u arapskom svetu. Možda će to, zauzvrat, dovesti do napretka u arapsko-izraelskim odnosima i sve rasprostranjeniji osećaj nade koji će se takmičiti sa ekstremizmom i terorom.

Buš je, zapravo, zaigrao na vrlo rizičnu kartu sa ovakvom američkom politikom prema arapskom svetu - i sa životima američkih vojnika. Opkladio se da će opšta želja za demokratijom, rođena obaranjem Sadama Huseina, nadigrati uspon islamskog ekstremizma, delimično razbuđenog istom tom američkom invazijom na Irak. Buš je s lanca pustio toliko rivalskih snaga na Bliskom istoku da niko nije u stanju da sa sigurnošću predvidi ishod. Možda će se odgovori na ova pitanja čekati godinama, i možda će doneti konačnu ocenu istorije o Džordžu V. Bušu. Međutim, neki od kratkoročnih efekata njegovog predsedničkog mandata već sada izlaze na videlo.

Ispod tog širokog luka događaja u svetu leži tajna istorija CIA-e i Bušove administracije, i pre, a posebno posle 11. septembra. To je priča koja služi kao upozorenje i pokazuje kako su najskrivenija sredstva američke državne bezbednosti bila zloupotrebljena. Ona uključuje i špijuniranje na sopstvenoj teritoriji, zloupotrebu vlasti i nečuvene operacije. To je priča koja tek sad može da bude ispričana.

Trka špijuna

Dugotrajna istraživanja i detaljne analize gubili su bitku pošto su rukovodioci i analitičari CIA-e postali opsednuti utrkivanjem da obezbede najnovije ekskluzivne obaveštajne poslastice za dnevne izveštaje predsedniku. Da bi bili što brži, analitičari CIA-e su shvatili da   moraju da se obuče za pisanje brzih, kratkih izveštaja koji će privući pažnju najviših kreatora državne politike. Umesto da se ugledaju na sistematičnost profesora univerziteta, analitičari CIA-e postali su obaveštajni ekvivalent televizijskih novinara.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.