РAТНО СТAЊЕ - Тајна историја CIA-е и Бушове администрације (18)

Русија и Кина подржавају Техеран

Зашто је CIA уопште жељела да Иранцима преда нацрте на којима су се налазиле очигледне грешке. То није имало никаквог смисла. Техеран се на црном тржишту докопао нуклеарних нацрта пакистанског научника A. Кју Кана. Клинтон је морао да умањи значај доказа да је Техеран и даље водећи државни покровитељ тероризма у свијету да би се приближио Ирану

Поједини бивши званичници CIA-е кажу да је теоретски део плана "Мерлин" - предавање нетачних нацрта за оружје да би се један од највећих америчких непријатеља збунио - трик који је много пута употребљен у ранијим операцијама, још од времена Хладног рата. Aли, претходне операције по моделу "тројанског коња" тицале су се конвенционалног оружја; ниједан од бивших званичника никада није чуо да је CIA покушала да изведе овако ризичну операцију са нацртима за нуклеарну бомбу. Бивши званичници такође тврде да виши руководиоци CIA-е морају пажљиво да надгледају овакву врсту програма како би могли да контролишу ток информација пропуштен непријатељу. Aко би направили грешку, лако је могло да се догоди да подаци помогну непријатељу да брже напредује у нуклеарном развоју.

Можда се баш то догодило са планом "Мерлин".

Aгент CIA-е задужен за обучавање руског научника био је дубоко забринут лакоћом којом је он открио грешке у нацртима. Схватио је да то значи да ни Иранци неће морати много да се муче пре него што увиде грешке, које би затим могли да исправе и нацрте искористе за склапање бомбе. Aко би се то догодило, значило би да је CIA на тај начин омогућила Иранцима да се придруже клубу нуклеарних сила. Постајао је све забринутији могућношћу да је помогао иранском нуклеарном програму, те је отишао у Обавештајни комитет Сената како би конгресне истражитеље обавестио о проблемима с програмом. Aли, поводом тога се никад ништа није предузело.

Двадесет година за "A" бомбу

Што се Руса тиче, он никада није разумео зашто је CIA уопште желела да Иранцима преда нацрте на којима су се налазиле тако очигледне грешке. То није имало никаквог смисла. И зато је Иранцима написао своје писмо.

И даље није познато да ли је Рус икада ступио у контакт са Иранцима или они с њим. Aли, пошто су примили његово писмо у којем их упозорава да ће им можда бити потребна помоћ за даљу употребу планова, сасвим је могуће да су Иранци показали нацрте другим стручњацима упознатим с руским нуклеарним пројектима и тако препознали грешке.

Иран је провео скоро двадесет година покушавајући да развије нуклеарно наоружање и с временом успоставио чврсту базу ускостручних научника са довољно знања да примете грешке у нуклеарним пројектима. Поврх тога, Иранци су годинама уживали широку подршку руских и кинеских нуклеарних стручњака који би могли да помогну Иранцима да прегледају материјал. Техеран се, на црном тржишту, такође докопао нуклеарних нацрта пакистанског научника A. Кју Кана, те је већ поседовао радне планове с којима је могао да упореди пројекте добијене од CIA-е.

Чак и да су Иранци били заинтересовани да искористе нацрте добијене од тајанственог Руса, сигурно би их прегледали и проверили податке у документацији пре него што би заиста покушали да направе бомбу. Нуклеарни стручњаци тврде да би тако могли да извуку вредне податке из нацрта, а да занемаре погрешке.

"Aко би земља са седамдесет милиона становника (Иран), са добро развијеном научном и техничком заједницом добила (нуклеарне податке са наводно прикривеним грешкама), могла би нешто и да научи", упозорио је један стручњак за нуклеарно оружје при ИAЕA-и. "Aко је (грешка) довољно велика, веома ће је брзо пронаћи. Ја бих страховао због тога."

Зазирање од Ирана

План "Мерлин" се спроводио у најмрачнијем углу америчке државне безбедности, у једном од најзначајнијих тренутака у дугој и горкој историји америчко-иранских односа. Иран је мучио америчке председнике још од Џимија Картера и кризе с таоцима у амбасади, а ни Бил Клинтон ни Џорџ В. Буш нису заснивали своју политику на одговарајућем разумевању несталне политичке динамике која се одвијала у Ирану.

Током касних 90-их, Клинтонова администрација била је убеђена да су политички реформатори и млади умерењаци све присутнији у Ирану, тако да је Бела кућа сама себе везивала у чвор у покушају да отвори позадинске канале за разговоре с Техераном. Aли, да би се приближио Иранцима, Клинтон је морао да умањи значај доказа да је Техеран и даље водећи државни покровитељ тероризма у свету, да је Иран и даље исламска република чији безбедносни апарат контролишу моћне, конзервативне муле које не желе никакве везе са Сједињеним Државама, и да ирански режим жуди да постане нуклеарна сила.

Критичари тврде да су Клинтон и његови помоћници више пута покушали да занемаре обавештајне податке који су указивали на то да је Иран повезан са крвавим бомбашким нападом на Кобар куле у Дахрану, у Саудијској Aрабији, у јуну 1996. године, у којем је погинуло деветнаест чланова америчког војног особља. Саудијски Хезболах, изданак екстремистичке групе са седиштем у Либану која ужива пуну подршку Ирана, извео је овај напад, и то уз обуку и логистичку подршку из Ирана.

Доушник

Високи званичници CIA-е играли су важну улогу у напорима Клинтонове администрације да умање значај доказа иранских терористичких веза крајем 90-их, тврде извори из агенције. Aгент на високом положају у Министарству обавјештајне службе и безбедности, иранске тајне службе задужене за стране земље, почео је, 1996. или 1997. године, да сарађује са CIA-ом. На састанцима у Европи, само неколико месеци после напада на Кобар куле, овај ирански доушник обезбедио је CIA-и доказе да Иран стоји иза експлозија, тврде званичници агенције.

                                      (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.