RATNO STANjE - Tajna istorija CIA-e i Bušove administracije (18)

Rusija i Kina podržavaju Teheran

Zašto je CIA uopšte željela da Irancima preda nacrte na kojima su se nalazile očigledne greške. To nije imalo nikakvog smisla. Teheran se na crnom tržištu dokopao nuklearnih nacrta pakistanskog naučnika A. Kju Kana. Klinton je morao da umanji značaj dokaza da je Teheran i dalje vodeći državni pokrovitelj terorizma u svijetu da bi se približio Iranu

Pojedini bivši zvaničnici CIA-e kažu da je teoretski deo plana "Merlin" - predavanje netačnih nacrta za oružje da bi se jedan od najvećih američkih neprijatelja zbunio - trik koji je mnogo puta upotrebljen u ranijim operacijama, još od vremena Hladnog rata. Ali, prethodne operacije po modelu "trojanskog konja" ticale su se konvencionalnog oružja; nijedan od bivših zvaničnika nikada nije čuo da je CIA pokušala da izvede ovako rizičnu operaciju sa nacrtima za nuklearnu bombu. Bivši zvaničnici takođe tvrde da viši rukovodioci CIA-e moraju pažljivo da nadgledaju ovakvu vrstu programa kako bi mogli da kontrolišu tok informacija propušten neprijatelju. Ako bi napravili grešku, lako je moglo da se dogodi da podaci pomognu neprijatelju da brže napreduje u nuklearnom razvoju.

Možda se baš to dogodilo sa planom "Merlin".

Agent CIA-e zadužen za obučavanje ruskog naučnika bio je duboko zabrinut lakoćom kojom je on otkrio greške u nacrtima. Shvatio je da to znači da ni Iranci neće morati mnogo da se muče pre nego što uvide greške, koje bi zatim mogli da isprave i nacrte iskoriste za sklapanje bombe. Ako bi se to dogodilo, značilo bi da je CIA na taj način omogućila Irancima da se pridruže klubu nuklearnih sila. Postajao je sve zabrinutiji mogućnošću da je pomogao iranskom nuklearnom programu, te je otišao u Obaveštajni komitet Senata kako bi kongresne istražitelje obavestio o problemima s programom. Ali, povodom toga se nikad ništa nije preduzelo.

Dvadeset godina za "A" bombu

Što se Rusa tiče, on nikada nije razumeo zašto je CIA uopšte želela da Irancima preda nacrte na kojima su se nalazile tako očigledne greške. To nije imalo nikakvog smisla. I zato je Irancima napisao svoje pismo.

I dalje nije poznato da li je Rus ikada stupio u kontakt sa Irancima ili oni s njim. Ali, pošto su primili njegovo pismo u kojem ih upozorava da će im možda biti potrebna pomoć za dalju upotrebu planova, sasvim je moguće da su Iranci pokazali nacrte drugim stručnjacima upoznatim s ruskim nuklearnim projektima i tako prepoznali greške.

Iran je proveo skoro dvadeset godina pokušavajući da razvije nuklearno naoružanje i s vremenom uspostavio čvrstu bazu uskostručnih naučnika sa dovoljno znanja da primete greške u nuklearnim projektima. Povrh toga, Iranci su godinama uživali široku podršku ruskih i kineskih nuklearnih stručnjaka koji bi mogli da pomognu Irancima da pregledaju materijal. Teheran se, na crnom tržištu, takođe dokopao nuklearnih nacrta pakistanskog naučnika A. Kju Kana, te je već posedovao radne planove s kojima je mogao da uporedi projekte dobijene od CIA-e.

Čak i da su Iranci bili zainteresovani da iskoriste nacrte dobijene od tajanstvenog Rusa, sigurno bi ih pregledali i proverili podatke u dokumentaciji pre nego što bi zaista pokušali da naprave bombu. Nuklearni stručnjaci tvrde da bi tako mogli da izvuku vredne podatke iz nacrta, a da zanemare pogreške.

"Ako bi zemlja sa sedamdeset miliona stanovnika (Iran), sa dobro razvijenom naučnom i tehničkom zajednicom dobila (nuklearne podatke sa navodno prikrivenim greškama), mogla bi nešto i da nauči", upozorio je jedan stručnjak za nuklearno oružje pri IAEA-i. "Ako je (greška) dovoljno velika, veoma će je brzo pronaći. Ja bih strahovao zbog toga."

Zaziranje od Irana

Plan "Merlin" se sprovodio u najmračnijem uglu američke državne bezbednosti, u jednom od najznačajnijih trenutaka u dugoj i gorkoj istoriji američko-iranskih odnosa. Iran je mučio američke predsednike još od Džimija Kartera i krize s taocima u ambasadi, a ni Bil Klinton ni Džordž V. Buš nisu zasnivali svoju politiku na odgovarajućem razumevanju nestalne političke dinamike koja se odvijala u Iranu.

Tokom kasnih 90-ih, Klintonova administracija bila je ubeđena da su politički reformatori i mladi umerenjaci sve prisutniji u Iranu, tako da je Bela kuća sama sebe vezivala u čvor u pokušaju da otvori pozadinske kanale za razgovore s Teheranom. Ali, da bi se približio Irancima, Klinton je morao da umanji značaj dokaza da je Teheran i dalje vodeći državni pokrovitelj terorizma u svetu, da je Iran i dalje islamska republika čiji bezbednosni aparat kontrolišu moćne, konzervativne mule koje ne žele nikakve veze sa Sjedinjenim Državama, i da iranski režim žudi da postane nuklearna sila.

Kritičari tvrde da su Klinton i njegovi pomoćnici više puta pokušali da zanemare obaveštajne podatke koji su ukazivali na to da je Iran povezan sa krvavim bombaškim napadom na Kobar kule u Dahranu, u Saudijskoj Arabiji, u junu 1996. godine, u kojem je poginulo devetnaest članova američkog vojnog osoblja. Saudijski Hezbolah, izdanak ekstremističke grupe sa sedištem u Libanu koja uživa punu podršku Irana, izveo je ovaj napad, i to uz obuku i logističku podršku iz Irana.

Doušnik

Visoki zvaničnici CIA-e igrali su važnu ulogu u naporima Klintonove administracije da umanje značaj dokaza iranskih terorističkih veza krajem 90-ih, tvrde izvori iz agencije. Agent na visokom položaju u Ministarstvu obavještajne službe i bezbednosti, iranske tajne službe zadužene za strane zemlje, počeo je, 1996. ili 1997. godine, da sarađuje sa CIA-om. Na sastancima u Evropi, samo nekoliko meseci posle napada na Kobar kule, ovaj iranski doušnik obezbedio je CIA-i dokaze da Iran stoji iza eksplozija, tvrde zvaničnici agencije.

                                      (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.