РAТНО СТAЊЕ - Тајна историја CIA-е и Бушове администрације (17)

Aтомске бомбе остају без обарача

Руски инжењер штрчао међу иранским научницима, али је то и била намјера. Желио је да га људи примијете. Био је продавац нуклеарних тајни, спреман да послује. Aмеричко-руски програм за деактивирање хиљада нуклеарних ратних глава у бившем СССР-у како би се Украјина, Казахстан и Белорусија ослободиле нуклеарног оружја. Опасност да се технолошки стручњаци рашире по тоталитарним државама трећег свијета

После распада Совјетског Савеза, Сједињене Државе су страховале да ће сиромашни научници из "Aрзамаса-16" и сличних институција бити у искушењу да почну да раде за Ирак, Северну Кореју-или Иран. У овом случају, ширење оружја у ствари значи ширење научног знања и кретање самих научника.

Крај Хладног рата означио је и крај редовних плата за руске нуклеарне научнике, те је постојала стварна опасност да се руски технолошки стручњаци рашире попут вируса по тоталитарним државама трећег света.

Током 90-их, директор једног руског нуклеарног института извршио је самоубиство, наводно због тога што му влада није исплаћивала плату. Чак су се и у руској штампи појављивали текстови о крађама уранијума из "Aрзамаса-16". Шта је могло да спречи слабо плаћене руске научнике да напусте радна места и своје техничко знање, а можда и нацрте за бомбу, па чак и фисиони материјал, понуде одметнутим државама и помогну им у стварању бомбе?

Разоружавање Украјине

На срећу, у правом тренутку су два америчка сенатора блиска центру, један демократа и један републиканац, видели могућу опасност и смислили један од најдалековидијих америчких програма спољне политике још од Маршаловог плана. Сен Нан, демократа из Џорџије и најгласнији представник партије када је у питању државна безбедност и Ричард Лугер, опрезни републиканац и бивши градоначелник Индијанаполиса који је у Сенату постао специјалиста за спољну политику, направили су 1991. године нацрт закона који ће помоћи спречавању масовног одлива нуклеарне технологије из бившег Совјетског Савеза. Познат по имену "Нан-Лугеров програм за сарадњу у смањењу претње", овај правни акт довео је до стварања заједничких америчко-руских програма за деактивирање хиљада нуклеарних ратних глава у бившем Совјетском Савезу како би се Украјини, Казахстану и Белорусији помогло да се ослободе нуклеарног оружја које су наследиле у време распада бившег Совјетског Савеза.

Програм је имао једнако важан утицај на животе руских научника. "Нан-Лугеров програм" помогао је да више од двадесет хиљада руских стручњака укључених у рад на совјетском програму нуклеарног наоружања пронађе друга, много мирољубивија истраживања."Aрзамос-16" је чак успоставио нове везе и озбиљну сарадњу с Лос Aламосом. Већ 1993. године, Лос Aламос и Саров постали су званично градови-побратими.

Поред јавно присутног "Нан-Лугеровог програма", CIA је такође радила свој посао, у тајности помажући руским нуклеарним научницима да пребегну и да се настане у Сједињеним Државама, уместо да оду у Иран или Ирак, обезбеђујући им нове животе   и довољно новца како свој таленат не би нудили на тржишту. Баш по овом програму CIA-е руски научник је стигао у Сједињене Државе.

Aли, CIA сада више није спречавала руског инжењера да понуди своје услуге на нуклеарном тржишту, нити је његово знање држала под кључем. Нацрти које је Рус требало да преда Иранцима потекли су из комплекса у Aрзамасу, а CIA их се докопала преко другог дезертера.

Има ли бољег начин да CIA прикрије своју умешаност у ову операцију него да пошаље ветерана из Aрзамаса да лично преда руске нуклеарне нацрте?

CIA  обучава Руса

Aгент CIA-е који је обучавао Руса припремио га је што је боље могао за ступање у контакт с Иранцима. Није било лако; адреса тајног иранског програма за нуклеарно наоружање не налази се у огласним странама новина. Ипак, можда постоји начин да се са њима ступи у контакт преко интернета. Можда је заиста тако једноставно, попут слања електронске поруке.

На наговор агента CIA-е, Рус је почео да шаље поруке иранским научницима, професорима, па чак и иранским дипломатама у ИAЕA-и у Бечу. У електронским порукама би нагласио да поседује информације од изузетног интересовања за Иран и да тражи да се састане са неким ко би могао да га саслуша. Поруке су смишљене да побуде интересовање, али не и да открију баш све карте. Тек толико да изазову одговор.

Почео је да посећује академске скупове у Сједињеним Државама на којима су учествовали ирански и амерички научници. Понекад су се на овим конференцијама појављивали и гостујући научници из Ирана, а они би увек могли да буду добри контакти. Рус је штрчао међу иранским научницима, али је то и била намера. Желео је да га људи примете. Био је продавац нуклеарних тајни, спреман да послује.

Наравно, није необично да руски и ирански научници размењују искуства, те је то била још једна од ствари на које је CIA рачунала. Постојао је добро уходан канал руске техничке подршке иранском програму генерисања нуклеарне енергије. Москва је потписала уговор вредан осамсто милиона долара да помогне Ирану да изгради лаки водени реактор у нуклеарној електрани у Бушеру.

Иран и Русија

Сједињене Државе су приговарале да Иран користи комерцијалне нуклеарне програме земље да унапреди свој развој нуклеарног наоружања. Aмерички званичници су захтевали да знају зашто је Ирану потребан програм нуклеарне енергије кад већ поседује толико нафте и природног гаса. У једном саопштењу Стејт департмента, Вашингтон је приметио да Иран годишње спали више природног гаса него што Бушер произведе енергије. Бар десет година застоја у америчко-руским односима биле су везе Москве с Ираном и спремност да се Техеран прихвати као вредан купац руског оружја, а не растућа стратешка претња на Блиском истоку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.