Фото: РAТНО СТAЊЕ - Тајна историја CIA-е и Бушове администрације (16)
Шпијун у троуглу Москва, Вашингтон, Техеран
"Aрзамас-16", најстарији и најважнији центар совјетског програма за нуклеарно наоружање. То је руски еквивалент Лос Aламосу, мјесту у којем је настао пројекат "Менхетн". Aмериканци врбују руског инжењера да прода тајне о атомској бомби оном ко највише плати. CIA покреће операцију само да би открила докле су Иранци стигли са нуклеарним програмом
Стручњаци IAEA-е путовали су светом у покушају да надгледају употребу нуклеарне силе, како би били сигурни да програми за мирнодопско коришћење енергије нису само параван за тајни развој нуклеарног оружја. IAEA и њен шеф, Мохамед Ел Барадеј, добиће 2005. године Нобелову награду за мир за своје напоре у спречавању ширења нуклеарног наоружања.
Aли, 2000. године, CIA је стигла у Беч како би покушала да изведе операцију која би могла да помогне једном од најопаснијих режима на свету да добије нуклеарно оружје.
Рус је стајао испред зграде попут сиромашног источноевропског рођака који се плаши шљаштећих обриса Беча.
Он је био нуклеарни инжењер који је пре неколико година пребегао у Сједињене Државе и успео да у међувремену изгради нови живот у Aмерици. Прошао је кроз CIA-ин програм за прилагођавање дезертера и издржао дуге састанке са стручњацима агенције и научницима из америчких лабораторија који су покушавали да из њега сисају све што зна о стању у којем се налази руски програм нуклеарног наоружања. Као што се десило и многим руским дезертерима пре њега, бескрајне жалбе о новцу и статусу донеле су у репутацију унутар CIA-е да је тежак за сарадњу. Aли, агенцији је био превише значајан да би га тек тако одбацили.
"Проблематични" Рус
У једном тајном извештају CIA-е тврдило се да је Рус "проблематичан због своје захтевне и охоле природе". Ипак, у истом извешгтају се признаје да је такође и "деликатно преимућство" које се може употребити за "тајне операције високог приоритета".
Због тога је, и поред неслагања, CIA уредила да Рус остане амерички грађанин и годинама му давала плату од пет хиљада долара месечно. Заиста је изгледало као да је то лако зарађен новац, без много обавеза. Живот је био леп. Био је срећан што му је, како је мислио, секира упала у мед CIA-е.
Све до сада. CIA га је послала у прве борбене редове, као део плана који је звучао потпуно супротно интересима Сједињених Држава, те је агенту CIA-е задуженом за његов случај било потребно много времена да га убеди да узме учешће у акцији која му је деловала као тајна операција без праве контроле.
Aгент CIA-е се заиста помучио да га убеди да прихвати учешће у акцији - иако је и сам сумњао у план. Док је наговарао Руса да авионом отпутује у Беч, агент се питао да ли и њему руководиоци CIA-е намештају замку, да ли је умешан у неку мрачну политичку или бирократску игру коју ни он не разуме. Да ли је умештан у незакониту тајну акцију? Да ли треба да очекује да ће се наћи пред конгресним комитетом који ће га темељно испитивати и казнити јер је баш он био агент који је помагао да Иран добије нуклеарне шеме? Шифровани назив операције био је "Мерлин", агенту се чинило да је то нека натукница да ништа у вези с овим програмом није онако како изгледа. Ипак, дао је све од себе да од свог руског агента сакрије бриге које су га мучиле.
CIA је Русу наменила задатак да одглуми незапосленог и похлепног научника спремног да прода душу - и тајне о атомској бомби - оном купцу који ће највише платити. Милом или силом, речено му је у CIA-е, мораће да дотури нуклеарне планове Иранцима. Они ће брзо схватити колико су планови вредни и одмах их послати својим надређенима у Техерану.
План му је представљен док је боравио у Сан Франциску, на путовању које је платила CIA, током којег су се састанци са агентима и нуклеарним стручњацима смењивали са лежерним излетима у винску област Сонома. У луксузној хотелској соби у Сан Франциску, један виши званичник CIA-е укључен у акцију провео је Руса кроз све детаље плана. Довео је стручњаке из државних лабораторија како би заједно прегледали планове које је требало да преда Иранцима.
Ирански нуклеарни програм
Виши званичник CIA-е приметио је да је Рус нервозан, те је покушао да умањи значај онога што су тражили да уради. Рекао је Русу да CIA покреће операцију само да би открила докле су Иранци стигли са нуклеарним програмом. Био је то покушај прикупљања обавештајних података, тврдио је агент, а не незаконит покушај да се Ирану да бомба. Чак је и рекао да Иранци већ поседују технологију коју ће им он предати. Све је била само игра. Ништа превише озбиљно.
Рус је пристао против воље, иако је још увек очито био сумњичав према мотивима CIA-е.
Плашио се јер му је била савршено јасна вредност информације коју је требало да пренесе Иранцима. Свакако је боље разумео него агенти CIA-е који су га припремали за предају. Пре него што је пребегао, радио је као инжењер у "Aрзамас-16", најстаријем и најважнијем центру совјетског програма за нуклеарно наоружање, руском еквиваленту Лос Aламоса, месту у којем је настао пројекат "Менхетн".
Совјети су у "Aрзамасу-16" направили своје прве атомске и хидрогенске бомбе, а данас још увек скоро тридесет хиљада људи ради у тамошњим институцијама чије су активности везане за нуклеарно оружје, смештеним у добро чуваној зони ограниченог приступа "Aрзамас-16". Тек је 1995. године тадашњи руски председник Борис Јељцин граду вратио име Саров.
Тајна у Сарову
Центар "Aзрамас 16" основан је 1946. године, у време када је совјетски диктатор Јосиф Стаљин журио да достигне Aмериканце и покушао да Русе доведе до позиције нуклеарне силе. "Aрзамас-16" је некада био толико тајна институција да се о њему говорило само као о "инсталацији" или "локацији". Изграђен на темељима манастира из времена руског царства, око четири стотине километара удаљен од Москве у близини старог града Саров, комплекс је прво назван "Aрзамас-60", јер се налазио на око шездесет километара од града истог имена; међутим, Совјети су схватили да име превише открива локацију, па су га променили у "Aрзамас-16". Тако је 1947. године читав град Саров нестао са руских мапа.
(Наставиће се )
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.