RATNO STANjE - Tajna istorija CIA-e i Bušove administracije (16)

Špijun u trouglu Moskva, Vašington, Teheran

"Arzamas-16", najstariji i najvažniji centar sovjetskog programa za nuklearno naoružanje. To je ruski ekvivalent Los Alamosu, mjestu u kojem je nastao projekat "Menhetn". Amerikanci vrbuju ruskog inženjera da proda tajne o atomskoj bombi onom ko najviše plati. CIA pokreće operaciju samo da bi otkrila dokle su Iranci stigli sa nuklearnim programom

Stručnjaci IAEA-e putovali su svetom u pokušaju da nadgledaju upotrebu nuklearne sile, kako bi bili sigurni da programi za mirnodopsko korišćenje energije nisu samo paravan za tajni razvoj nuklearnog oružja. IAEA i njen šef, Mohamed El Baradej, dobiće 2005. godine Nobelovu nagradu za mir za svoje napore u sprečavanju širenja nuklearnog naoružanja.

Ali, 2000. godine, CIA je stigla u Beč kako bi pokušala da izvede operaciju koja bi mogla da pomogne jednom od najopasnijih režima na svetu da dobije nuklearno oružje.

Rus je stajao ispred zgrade poput siromašnog istočnoevropskog rođaka koji se plaši šljaštećih obrisa Beča.

On je bio nuklearni inženjer koji je pre nekoliko godina prebegao u Sjedinjene Države i uspeo da u međuvremenu izgradi novi život u Americi. Prošao je kroz CIA-in program za prilagođavanje dezertera i izdržao duge sastanke sa stručnjacima agencije i naučnicima iz američkih laboratorija koji su pokušavali da iz njega sisaju sve što zna o stanju u kojem se nalazi ruski program nuklearnog naoružanja. Kao što se desilo i mnogim ruskim dezerterima pre njega, beskrajne žalbe o novcu i statusu donele su u reputaciju unutar CIA-e da je težak za saradnju. Ali, agenciji je bio previše značajan da bi ga tek tako odbacili.

                              "Problematični" Rus

U jednom tajnom izveštaju CIA-e tvrdilo se da je Rus "problematičan zbog svoje zahtevne i ohole prirode". Ipak, u istom izvešgtaju se priznaje da je takođe i "delikatno preimućstvo" koje se može upotrebiti za "tajne operacije visokog prioriteta".

Zbog toga je, i pored neslaganja, CIA uredila da Rus ostane američki građanin i godinama mu davala platu od pet hiljada dolara mesečno. Zaista je izgledalo kao da je to lako zarađen novac, bez mnogo obaveza. Život je bio lep. Bio je srećan što mu je, kako je mislio, sekira upala u med CIA-e.

Sve do sada. CIA ga je poslala u prve borbene redove, kao deo plana koji je zvučao potpuno suprotno interesima Sjedinjenih Država, te je agentu CIA-e zaduženom za njegov slučaj bilo potrebno mnogo vremena da ga ubedi da uzme učešće u akciji koja mu je delovala kao tajna operacija bez prave kontrole.

Agent CIA-e se zaista pomučio da ga ubedi da prihvati učešće u akciji - iako je i sam sumnjao u plan. Dok je nagovarao Rusa da avionom otputuje u Beč, agent se pitao da li i njemu rukovodioci CIA-e nameštaju zamku, da li je umešan u neku mračnu političku ili birokratsku igru koju ni on ne razume. Da li je umeštan u nezakonitu tajnu akciju? Da li treba da očekuje da će se naći pred kongresnim komitetom koji će ga temeljno ispitivati i kazniti jer je baš on bio agent koji je pomagao da Iran dobije nuklearne šeme? Šifrovani naziv operacije bio je "Merlin", agentu se činilo da je to neka natuknica da ništa u vezi s ovim programom nije onako kako izgleda. Ipak, dao je sve od sebe da od svog ruskog agenta sakrije brige koje su ga mučile.

CIA je Rusu namenila zadatak da odglumi nezaposlenog i pohlepnog naučnika spremnog da proda dušu - i tajne o atomskoj bombi - onom kupcu koji će najviše platiti. Milom ili silom, rečeno mu je u CIA-e, moraće da doturi nuklearne planove Irancima. Oni će brzo shvatiti koliko su planovi vredni i odmah ih poslati svojim nadređenima u Teheranu.

Plan mu je predstavljen dok je boravio u San Francisku, na putovanju koje je platila CIA, tokom kojeg su se sastanci sa agentima i nuklearnim stručnjacima smenjivali sa ležernim izletima u vinsku oblast Sonoma. U luksuznoj hotelskoj sobi u San Francisku, jedan viši zvaničnik CIA-e uključen u akciju proveo je Rusa kroz sve detalje plana. Doveo je stručnjake iz državnih laboratorija kako bi zajedno pregledali planove koje je trebalo da preda Irancima.

                           Iranski nuklearni program

Viši zvaničnik CIA-e primetio je da je Rus nervozan, te je pokušao da umanji značaj onoga što su tražili da uradi. Rekao je Rusu da CIA pokreće operaciju samo da bi otkrila dokle su Iranci stigli sa nuklearnim programom. Bio je to pokušaj prikupljanja obaveštajnih podataka, tvrdio je agent, a ne nezakonit pokušaj da se Iranu da bomba. Čak je i rekao da Iranci već poseduju tehnologiju koju će im on predati. Sve je bila samo igra. Ništa previše ozbiljno.

Rus je pristao protiv volje, iako je još uvek očito bio sumnjičav prema motivima CIA-e.

Plašio se jer mu je bila savršeno jasna vrednost informacije koju je trebalo da prenese Irancima. Svakako je bolje razumeo nego agenti CIA-e koji su ga pripremali za predaju. Pre nego što je prebegao, radio je kao inženjer u "Arzamas-16", najstarijem i najvažnijem centru sovjetskog programa za nuklearno naoružanje, ruskom ekvivalentu Los Alamosa, mestu u kojem je nastao projekat "Menhetn".

Sovjeti su u "Arzamasu-16" napravili svoje prve atomske i hidrogenske bombe, a danas još uvek skoro trideset hiljada ljudi radi u tamošnjim institucijama čije su aktivnosti vezane za nuklearno oružje, smeštenim u dobro čuvanoj zoni ograničenog pristupa "Arzamas-16". Tek je 1995. godine tadašnji ruski predsednik Boris Jeljcin gradu vratio ime Sarov.

Tajna u Sarovu

Centar "Azramas 16" osnovan je 1946. godine, u vreme kada je sovjetski diktator Josif Staljin žurio da dostigne Amerikance i pokušao da Ruse dovede do pozicije nuklearne sile. "Arzamas-16" je nekada bio toliko tajna institucija da se o njemu govorilo samo kao o "instalaciji" ili "lokaciji". Izgrađen na temeljima manastira iz vremena ruskog carstva, oko četiri stotine kilometara udaljen od Moskve u blizini starog grada Sarov, kompleks je prvo nazvan "Arzamas-60", jer se nalazio na oko šezdeset kilometara od grada istog imena; međutim, Sovjeti su shvatili da ime previše otkriva lokaciju, pa su ga promenili u "Arzamas-16". Tako je 1947. godine čitav grad Sarov nestao sa ruskih mapa.

                                    (Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.