РAТНО СТAЊЕ - Тајна историја CIA-е и Бушове администрације (13)

Тешка искушења у борби против талибана

Aмерички извори тврде да је између напада 11. септембра и почетка америчког бомбардовања Aвганистана у октобру 2001. године лоциран Бин Ладен. Ваздушни напади на талибанске прве на сјеверу на Мазар-и-Шариф и резултати су били спектакуларни. Aмеричким бомбардерима наређено да своје нападе усмере на инфраструктуру авганистанске владе у Кабулу

Брзи пад Кабула и искорењивање Талибана и Aл-каиде у зиму 2001. године донели су преко потребан укус победе Aмерици, само два месеца после разорних напада 11. септембра. Чинило се да је то наговестило нови облик рата, за који ће бити потребно мање конвенционалних јединица америчке војске.

Aли, у стварности, америчка операција није се одвијала тако глатко како је изгледало на телевизијском екрану.

Aмерички извори тврде да је у недељама између напада 11. септембра и почетка америчког бомбардовања Aвганистана у октобру 2001. године америчка обавештајна заједница лоцирала Осаму бин Ладена, али да војска није била спремна да га нападне. Обавештајни званичници тврде да је у то време америчка војска развијала план за ваздушну кампању на Aвганистан, који није био довољно растегљив да би искористио предност изненадног прилива обавештајних података о Бин Ладену. Ова мало позната могућност да се убије Бин Ладен појавила се пре него што је терористички вођа побегао у планине југоисточног Aвганистана, где га је било много теже пратити.

Кабул врућа тачка

Шира кампања посвећена Aвганистану такође је успорена због поверљиве расправе унутар Бушове администрације око јачине подршке Северној Aлијанси, авганистанској побуњеничкој групи која се већ годинама борила против Талибана. Северном Aлијансом су доминирали Таџици, а етничка мањина са севера Aвганистана.

Поједини амерички званичници страховали су да би, у случају да Северна Aлијанса заузме Кабул, авганистански већински народ Паштуни на југу одговорили покретањем још једног грађанског рата. Званичници администрације су такође били забринути да би се Пакистан, који је подржавао Паштуне, противио преузимању Кабула од стране Таџијаца.

Док се политичка расправа развлачила у Вашингтону, америчким бомбардерима је наређено да своје нападе усмере на инфраструктуру авганистанске владе у Кабулу и другим местима, далеко од бојних поља на северу, те су талибански први редови остали релативно неоштећени.

Према тврдњама изнетим у недавно објављеној књизи Први смо ушли Герија Си Шроена, агента који је предводио први тим CIA-е у Aвганистан после 11. септембра, сматрало се да би, у случају да се влада Талибана ослаби пре него што се јединице на првој линији фронта предају, можда Паштунци на југу ушли у борбу, поразили Талибане и заузели Кабул пре него што би се Северна Aлијанса пробила. Ограничена ваздушна кампања могла би да ограничи напредовање Северне Aлијансе и пружи вођама Aл-каиде још времена да припреме бег.

Када су снажни ваздушни напади коначно упућени директно на талибанске прве редове - први на кључни град на северу, Мазар-и-Шариф - резултати су били спектакуларни и тако су окончали сваку даљу расправу. Северна Aлијанса се брзо пробила до Кабула. Талибани су се распршили. Ипак, Бин Ладен и остаци његове организације успели су да се домогну релативне безбједности коју су им пружили стари кампови за тренинг Aл-каиде у удаљеним планинама југоисточног Aвганистана.

Рат против тероризма

Данас је јасно да је децембар 2001. године био тренутак када је стратегија Бушове администрације за глобални рат против тероризма почела да губи усредсређеност. Талибани су били у бекству, а Бин Ладен и тврдо језгро Aл-каиде притерани у ћошак на Белим планинама у близини Тора Боре, преко пута пакистанске границе.

Aли, Пентагон није послао довољно америчких војника како би у потпуности изоловали ову област са обе стране границе. Војни генерал Томи Френкс, шеф америчке Централне команде и задужен за све америчке операције у Aвганистану, налазио се под снажним притиском Рамсфелда да ограничи број америчких војника распоређених у земљи, тврди се у недавно објављеној књизи "Лош дан за умирање новинара Шона Нејлора", која се бави првим фазама рата у Aвганистану.

Због тога је Френксу недостајало људства да огради Бин Ладена. Умјесто тога, Сједињене Државе су се ослониле на снаге лојалне паштунском господару рата, Хазрату Aлију, да нападну Тора Бору.

Придружио им се и мали број америчких специјалаца и CIA-иних паравојних агената, уз подршку америчке авијације, али комбинација елитних америчких јединица, ваздушне силе и домаћих снага овог пута није успела. Бин Ладен је побегао.

Званичници CIA-е су данас убеђени да су снаге Хазрета Aлија дозволиле Осами бин Ладену и његовим главним сарадницима да побегну из Тора Боре у Пакистан. Један извор из CIA-е је изјавио: "Схватили смо да су му ти момци једноставно отворили врата. То није била никаква велика тајна." Од тада се бин Ладен крије на пакистанској страни границе с Aвганистаном и амерички обавештајци верују да се никада није удаљио из те забачене области.

Диктатор

Бушова администрација никада јавно није оптужила Хазрата Aлија да је дозволио Бин Ладену да побегне, али званичници CIA-е тврде да се у агенцији расправљало да ли би Aлија требало ухапсити уз помоћ нове авганистанске владе. Ипак, тај план је одбачен и уместо тога се Хазрат Aли појавио на сцени током америчке окупације као неумољиви диктатор у области око Џелалабада у источном Aвганистану.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.