РAТНО СТAЊЕ - Тајна историја CIA-е и Бушове администрације (12)

Издувао балон америчких обавјештајаца

Пошто се значај Ирака као обавештајног циља смањио, средства и људство су пребачени на Иран. Главешине CIA-е и даље су вјеровале да ће у Ираку наћи оружје за масовно уништење. Извјештаји који су свакодневно слани у Бијелу кућу увијек су преправљани прије него стигну на сто предсједника. Ирак није пријетња Сједињеним Државама

Чак и у мају 2003. године, како су почеле да испливавају сумње да у Ираку уопште постоји оружје за масовно уништење, CIA је и даље покушавала да ућутка сумње објављујући извештај у којем се тврди да су две приколице откривене у Ираку потврдиле тврдње да Ирачани поседују покретне биолошке лабораторије.

У ствари су аналитичари накнадно признали да су се откривене приколице користиле за пумпање хидрогена у метеоролошке балоне; Ирачани су ове балоне користили како би проценили јачину ветра за своју застарелу артиљерију.

Када је независна Комисија за оружје за масовно уништење истраживала случај "Фелиш-лопте", позвала је на саслушање и Тенета и Мек Лафлина да би их испитала о Драмхелеровим напорима да заустави коришћење "Фелш-лоптиних" података. Мек Лафлин је пред комисијом изјавио да се не сећа састанка са Драмхелером који је одржан недељу дана пре Пауеловог говора.

Тенет је комисији рекао да се сећа да је позвао Драмхелера како би добио телефонски број Дирлава, али да се не сећа никаквих упозорења о "Фелш-лопти". Драмхелер је био дубоко разочаран, али и бесан због њихових одговора комисији.

"Мислим да је Тенет веровао да ће наћи оружје за масовно уништење када једном буду ушли у Ирак и да се тада нико неће сећати свих тих питања", изјавио је касније Драмхелер.

CIA нема доушника

"Зашто нико пре рата није ништа рекао (о томе колико су обавештајни подаци слаби)? Ја јесам. И могу да вам кажем да је било тешко, јер нико о томе ништа није желео да чује, и то су јасно ставили до знања."

Руководећи тим CIA-е силовито је гурао податке о постојању ирачког оружја за масовно уништење без обзира на чињеницу да им је годинама било познато да су обавештајне информације о Ираку које агенција поседује опасно слабе. Џек Даунинг, који је од 1997. до 1999. године био заменик директора за операције CIA-е, каже да је немоћ агенције да регрутује шпијуне у Ираку била упадљива мана које су били свесни и највиши званичници CIA-е у то време. Рекао је да је током касних 90-их стално покушавао да се позабави тим проблемом, али да му је изузетно сметала чињеница да Одељење за Блиски исток агенције, задужено за шпијунажу у том делу света, никада није нудило ниједно могуће решење.

"Стално смо лупали главу питајући се зашто немамо никакве изворе у Ираку?" присећа се Даунинг. Шеф Одјељења за Блиски исток "би донео компјутерске презентације које је требало да покажу да они покушавају разне ствари, али им ништа од тога никада није пошло за руком. Знао сам да је тешко добавити добре изворе, нарочито зато што нисмо имали никакво дипломатско присуство у Ираку, али, ипак је требало да будемо у могућности да регрутујемо неке доушнике. Ништа није успевало."

Највиши званичници агенције били су потпуно свесни овог проблема. Почетком 90-их, Тенет је основао специјални комитет "главешина" у коме су били окупљени највиши руководиоци агенције, који би с времена на време прегледавали статус обавештајних података CIA-е за питања од највишег приоритета, као што су Ирак, Иран и Северна Кореја.

Ови прегледи су највишим званичницима CIA-е јасно показали колико је агенција заиста била слепа када је у питању био Ирак, тврди данас један од бивших чланова овог тима. "Свако (ко је био укључен у овај процес) знао је да немамо никакве изворе у Ираку", рекао је овај бивши званичник.

Ирак више није важан

У каснијој фази Клинтоновог мандата, CIA је чак и уклонила Ирак са листе највиших приоритета, тврде поједини бивши чланови овог комитета. У то време се чинило као да је Ирак зауздан санкцијама и америчким зонама забрањеног лета, и није изгледало да представља претњу Сједињеним Државама.

Пошто се значај Ирака као обавештајног циља смањио, средства и људство су пребачени на Иран, тврди неколико извора из CIA-е. Овај преокрет догодио се крајем 90-их, и значио је, до тренутка када је Бушова администрација дошла на власт, да је акцијама CIA-е да шпијунира у Ираку дозвољено да се угасе.

Још увек је нејасно да ли су ови упадљиви обавештајни пропусти икада јасно представљени председнику Бушу. Сасвим је могуће да су се сумње које су делили бројни званичници CIA-е о квалитету обавештајних података о ирачком оружју за масовно уништење држале далеко од Беле куће.

Aко је то тачно, у ту својеврсну самоцензуру морао је да буде укључен и најважнији документ који је CIA стварала - дневни извештај за председника, ексклузиван извештај који се сваког јутра шаље председнику и у коме се налази резиме најважнијих обавештајних података за тај дан. Један бивши високи званичник CIA-е каже да су му често долазили огорчени службеници агенције да га обавесте како у дневном извештају постоје делови који доводе у питање доказе за постојање оружја за масовно уништење у Ираку, али да су уклањани пре него што би извештај био послат у Белу кућу.

Сумње

Дневни извештаји председнику (Бушу) никада нису осликавали степен скептицизма у редовима CIA-е према квалитету обавештајних података.

Тешко је рећи како би Буш реаговао да је добио извештај у којем се постојање ирачког програма за наоружање доводи у сумњу. Можда би и он занемарио упозорења или чак одбацио такве тврдње. Aли, такође је могуће да би поставио нека питања, која би онда можда натерала CIA-у да обезбеди боље и квалитетније доказе за своје бројне извештаје који напросто тврде да Ирак поседује програме за прављење оружја за масовно уништење.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.