RATNO STANjE - Tajna istorija CIA-e i Bušove administracije (12)

Izduvao balon američkih obavještajaca

Pošto se značaj Iraka kao obaveštajnog cilja smanjio, sredstva i ljudstvo su prebačeni na Iran. Glavešine CIA-e i dalje su vjerovale da će u Iraku naći oružje za masovno uništenje. Izvještaji koji su svakodnevno slani u Bijelu kuću uvijek su prepravljani prije nego stignu na sto predsjednika. Irak nije prijetnja Sjedinjenim Državama

Čak i u maju 2003. godine, kako su počele da isplivavaju sumnje da u Iraku uopšte postoji oružje za masovno uništenje, CIA je i dalje pokušavala da ućutka sumnje objavljujući izveštaj u kojem se tvrdi da su dve prikolice otkrivene u Iraku potvrdile tvrdnje da Iračani poseduju pokretne biološke laboratorije.

U stvari su analitičari naknadno priznali da su se otkrivene prikolice koristile za pumpanje hidrogena u meteorološke balone; Iračani su ove balone koristili kako bi procenili jačinu vetra za svoju zastarelu artiljeriju.

Kada je nezavisna Komisija za oružje za masovno uništenje istraživala slučaj "Feliš-lopte", pozvala je na saslušanje i Teneta i Mek Laflina da bi ih ispitala o Dramhelerovim naporima da zaustavi korišćenje "Felš-loptinih" podataka. Mek Laflin je pred komisijom izjavio da se ne seća sastanka sa Dramhelerom koji je održan nedelju dana pre Pauelovog govora.

Tenet je komisiji rekao da se seća da je pozvao Dramhelera kako bi dobio telefonski broj Dirlava, ali da se ne seća nikakvih upozorenja o "Felš-lopti". Dramheler je bio duboko razočaran, ali i besan zbog njihovih odgovora komisiji.

"Mislim da je Tenet verovao da će naći oružje za masovno uništenje kada jednom budu ušli u Irak i da se tada niko neće sećati svih tih pitanja", izjavio je kasnije Dramheler.

CIA nema doušnika

"Zašto niko pre rata nije ništa rekao (o tome koliko su obaveštajni podaci slabi)? Ja jesam. I mogu da vam kažem da je bilo teško, jer niko o tome ništa nije želeo da čuje, i to su jasno stavili do znanja."

Rukovodeći tim CIA-e silovito je gurao podatke o postojanju iračkog oružja za masovno uništenje bez obzira na činjenicu da im je godinama bilo poznato da su obaveštajne informacije o Iraku koje agencija poseduje opasno slabe. Džek Dauning, koji je od 1997. do 1999. godine bio zamenik direktora za operacije CIA-e, kaže da je nemoć agencije da regrutuje špijune u Iraku bila upadljiva mana koje su bili svesni i najviši zvaničnici CIA-e u to vreme. Rekao je da je tokom kasnih 90-ih stalno pokušavao da se pozabavi tim problemom, ali da mu je izuzetno smetala činjenica da Odeljenje za Bliski istok agencije, zaduženo za špijunažu u tom delu sveta, nikada nije nudilo nijedno moguće rešenje.

"Stalno smo lupali glavu pitajući se zašto nemamo nikakve izvore u Iraku?" priseća se Dauning. Šef Odjeljenja za Bliski istok "bi doneo kompjuterske prezentacije koje je trebalo da pokažu da oni pokušavaju razne stvari, ali im ništa od toga nikada nije pošlo za rukom. Znao sam da je teško dobaviti dobre izvore, naročito zato što nismo imali nikakvo diplomatsko prisustvo u Iraku, ali, ipak je trebalo da budemo u mogućnosti da regrutujemo neke doušnike. Ništa nije uspevalo."

Najviši zvaničnici agencije bili su potpuno svesni ovog problema. Početkom 90-ih, Tenet je osnovao specijalni komitet "glavešina" u kome su bili okupljeni najviši rukovodioci agencije, koji bi s vremena na vreme pregledavali status obaveštajnih podataka CIA-e za pitanja od najvišeg prioriteta, kao što su Irak, Iran i Severna Koreja.

Ovi pregledi su najvišim zvaničnicima CIA-e jasno pokazali koliko je agencija zaista bila slepa kada je u pitanju bio Irak, tvrdi danas jedan od bivših članova ovog tima. "Svako (ko je bio uključen u ovaj proces) znao je da nemamo nikakve izvore u Iraku", rekao je ovaj bivši zvaničnik.

Irak više nije važan

U kasnijoj fazi Klintonovog mandata, CIA je čak i uklonila Irak sa liste najviših prioriteta, tvrde pojedini bivši članovi ovog komiteta. U to vreme se činilo kao da je Irak zauzdan sankcijama i američkim zonama zabranjenog leta, i nije izgledalo da predstavlja pretnju Sjedinjenim Državama.

Pošto se značaj Iraka kao obaveštajnog cilja smanjio, sredstva i ljudstvo su prebačeni na Iran, tvrdi nekoliko izvora iz CIA-e. Ovaj preokret dogodio se krajem 90-ih, i značio je, do trenutka kada je Bušova administracija došla na vlast, da je akcijama CIA-e da špijunira u Iraku dozvoljeno da se ugase.

Još uvek je nejasno da li su ovi upadljivi obaveštajni propusti ikada jasno predstavljeni predsedniku Bušu. Sasvim je moguće da su se sumnje koje su delili brojni zvaničnici CIA-e o kvalitetu obaveštajnih podataka o iračkom oružju za masovno uništenje držale daleko od Bele kuće.

Ako je to tačno, u tu svojevrsnu samocenzuru morao je da bude uključen i najvažniji dokument koji je CIA stvarala - dnevni izveštaj za predsednika, ekskluzivan izveštaj koji se svakog jutra šalje predsedniku i u kome se nalazi rezime najvažnijih obaveštajnih podataka za taj dan. Jedan bivši visoki zvaničnik CIA-e kaže da su mu često dolazili ogorčeni službenici agencije da ga obaveste kako u dnevnom izveštaju postoje delovi koji dovode u pitanje dokaze za postojanje oružja za masovno uništenje u Iraku, ali da su uklanjani pre nego što bi izveštaj bio poslat u Belu kuću.

Sumnje

Dnevni izveštaji predsedniku (Bušu) nikada nisu oslikavali stepen skepticizma u redovima CIA-e prema kvalitetu obaveštajnih podataka.

Teško je reći kako bi Buš reagovao da je dobio izveštaj u kojem se postojanje iračkog programa za naoružanje dovodi u sumnju. Možda bi i on zanemario upozorenja ili čak odbacio takve tvrdnje. Ali, takođe je moguće da bi postavio neka pitanja, koja bi onda možda naterala CIA-u da obezbedi bolje i kvalitetnije dokaze za svoje brojne izveštaje koji naprosto tvrde da Irak poseduje programe za pravljenje oružja za masovno uništenje.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.