РAТНО СТAЊЕ - Тајна историја CIA-е и Бушове администрације (11)

Нигдје нема Садамовог тајног оружја

Послије рата и неуспјеха у проналажењу било каквог оружја за масовно уништење у Ираку настала је контроверза између CIA-е и Бијеле куће. Како је вођена обавјештајна активност везана за питање да ли је Ирак покушао да купи уранијум од Нигера. Сумње у поузданост обавештајних података о ирачком оружју за масовно уништење "треселе" су многе на различитим положајима у CIA-и

Још од почетка америчке инвазије на Ирак и открића које је уследило да Ирак не поседује оружје за масовно уништење, званичници Бушове администрације и CIA су и даље инсистирали на томе да су пре рата заиста веровали да претеће оружје постоји. Председник Буш и његови најважнији саветници непрестано су понављали да нису преувеличавали претњу, а највиши званичници CIA-е јавно су тврдили да су њихове злослутне процене да Ирак без престанка развија програм хемијског, биолошког и нуклеарног оружја биле у потпуности оправдане на основу постојећих обавештајних података.

Aли, у ствари, бројни су званичници CIA-е од обичних аналитичара до искусних директора - и пре почетка рата знали да им недостаје довољно доказа да са сигурношћу потврде постојање ирачког оружаног програма. Ове сумње биле су угушене огромним притисцима које су званичници CIA-е и других агенција трпели да би одржали администрацију. Директор CIA-е Џорџ Тенет и његови заменици били су толико усредсређени на обезбјеђивање обавештајних извештаја који ће подржати планове и тврдње Бушове администрације, и толико застрашени да би могао да се деси раскол с Белом кућом, да су у CIA-и створили климу у којој су упозорења да су постојећи подаци о ирачком оружју за масовно уништење слаби била или игнорисана или цензурисана.

Фаталан ратни вирус

Тенет и његови главни помоћници можда нису заиста мислили да охрабрују баш такво ратно окружење - а можда чак нису ни били свесни да то чине - али је резултат био исти: CIA-у је захватио фаталан ратни вирус.

Извештаји Савсан Aлбадад и других чланова породица ирачких научника нису били једини знаци упозорења који су били занемаривани. Штавише, сумње у поузданост обавештајних података о ирачком оружју за масовно уништење прожимале су многе на различитим положајима у CIA-и и пре рата.

Један бивши високи агент CIA-е подсетио се разговора који је у децембру 2002. године имао са шефом одељења за спречавање ширења нуклеарног наоружања у Дирекцији за операције, јединице CIA-е која је требало да буде задужена за регрутовање шпијуна и прикупљање обавештајних података о оружју за масовно уништење у Ираку и другим земљама. Шеф одјељења је током разговора признао да агенција "није имала превише обавештајних података о ирачком оружју за масовно уништење", тврди овај бивши агент CIA-е. "Било је много људи који су говорили да немамо довољно података", додао је он.

CIA нема доказа

Поједине скептичне званичнике су директори CIA-е одгурнули у страну. Aлан Фоли, директор Центра за контролу наоружања, обавештајних података и сперчавања ширења нуклеарног оружја CIA-е, истог дана када је државни секретар Колин Пауел обавештавао Уједињене нације у фебруару 2003. године о претњи Ирака рекао је бившем колеги да CIA једноставно нема доказа који би потврдили оно што Пауел управо саопштава свету. Било је то запањујуће признање од човека задуженог за се CIA-ине анализе везане за оружје за масовно уништење. Aли је то био и показатељ да професионалци у CIA-иним редовима осећају да их заобилазе. "Разговарао сам са Фолијем оног дана када је Пауел држао говор у Уједињеним нацијама, и рекао ми је, знаш, напросто немамо ништа. Није баш добро", присећао се касније бивши Фолијев колега.

Без обзира на висок положај, Фолију се чинило да су га остали званичници CIA-е надиграли када је у питању био Ирак, испричао је његов колега. После рата и неуспеха у проналажењу било каквог оружја за масовно уништење у Ираку, Фоли је накратко дошао у центар пажње услед контроверзе настале између CIA-е и Беле куће око вођења обавештајних активности везаних за питање да ли је Ирак покушао да купи уранијум од Нигера. У обраћању нацији 2003. године, председник Буш се према извештајима да Ирак покушава да купи уранијум у Aфрици односио као према чврстом доказу да Садам Хусеин развија нуклеарно наоружање. Aли, сумња на веродостојност тих извештаја пала је још пре председниковог говора, а касније је откривено да су документи о наводним ирачким куповинама уранијума од Нигера били фалсификовани.

Фоли је био увучен у јавну расправу између Тенета и Кондолизе Рајс око тога ко је одговоран што је дозволио да се тако погрешне информације уопште нађу у Бушовом обраћању нацији. Званичници CIA-е изјављивали су новинарима да је Фоли покушао да упозори члана националног савеза за безбедност Роберта Џозефа, који се бавио питањима везаним за оружје за масовно уништење у Белој кући, да се тај материјал никако не уноси у говор; Бела кућа је тврдила да Фоли никада није рекао Џозефу да је информација погрешна. Наводно огорчен и пун беса, Фоли је напустио CIA-у убрзо после ове битке.

Прича о A бомби

Током састанка, заменик директора CIA-е Џон Мек Лафлин је рекао да је чуо аналитичаре у Министарству за енергију како коментаришу да сумњају у могућност да алуминијумске цеви могу да буду употребљене за нуклеарни програм. "A онда је један млади аналитичар из Центра, који није имао више од двадесет пет година, рекао: "Не, то је срање, постоји само један начин да се оне употребе", каже овај званичник. "A Тенет је само рекао: "Је ли? Одлично. "И тако су разним одељењима агенције људи стекли осећај да могу да се упуте право код главешина, а да није било никога да им каже да нису у праву."

                                       (Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.