RATNO STANjE - Tajna istorija CIA-e i Bušove administracije (11)

Nigdje nema Sadamovog tajnog oružja

Poslije rata i neuspjeha u pronalaženju bilo kakvog oružja za masovno uništenje u Iraku nastala je kontroverza između CIA-e i Bijele kuće. Kako je vođena obavještajna aktivnost vezana za pitanje da li je Irak pokušao da kupi uranijum od Nigera. Sumnje u pouzdanost obaveštajnih podataka o iračkom oružju za masovno uništenje "tresele" su mnoge na različitim položajima u CIA-i

Još od početka američke invazije na Irak i otkrića koje je usledilo da Irak ne poseduje oružje za masovno uništenje, zvaničnici Bušove administracije i CIA su i dalje insistirali na tome da su pre rata zaista verovali da preteće oružje postoji. Predsednik Buš i njegovi najvažniji savetnici neprestano su ponavljali da nisu preuveličavali pretnju, a najviši zvaničnici CIA-e javno su tvrdili da su njihove zloslutne procene da Irak bez prestanka razvija program hemijskog, biološkog i nuklearnog oružja bile u potpunosti opravdane na osnovu postojećih obaveštajnih podataka.

Ali, u stvari, brojni su zvaničnici CIA-e od običnih analitičara do iskusnih direktora - i pre početka rata znali da im nedostaje dovoljno dokaza da sa sigurnošću potvrde postojanje iračkog oružanog programa. Ove sumnje bile su ugušene ogromnim pritiscima koje su zvaničnici CIA-e i drugih agencija trpeli da bi održali administraciju. Direktor CIA-e Džordž Tenet i njegovi zamenici bili su toliko usredsređeni na obezbjeđivanje obaveštajnih izveštaja koji će podržati planove i tvrdnje Bušove administracije, i toliko zastrašeni da bi mogao da se desi raskol s Belom kućom, da su u CIA-i stvorili klimu u kojoj su upozorenja da su postojeći podaci o iračkom oružju za masovno uništenje slabi bila ili ignorisana ili cenzurisana.

Fatalan ratni virus

Tenet i njegovi glavni pomoćnici možda nisu zaista mislili da ohrabruju baš takvo ratno okruženje - a možda čak nisu ni bili svesni da to čine - ali je rezultat bio isti: CIA-u je zahvatio fatalan ratni virus.

Izveštaji Savsan Albadad i drugih članova porodica iračkih naučnika nisu bili jedini znaci upozorenja koji su bili zanemarivani. Štaviše, sumnje u pouzdanost obaveštajnih podataka o iračkom oružju za masovno uništenje prožimale su mnoge na različitim položajima u CIA-i i pre rata.

Jedan bivši visoki agent CIA-e podsetio se razgovora koji je u decembru 2002. godine imao sa šefom odeljenja za sprečavanje širenja nuklearnog naoružanja u Direkciji za operacije, jedinice CIA-e koja je trebalo da bude zadužena za regrutovanje špijuna i prikupljanje obaveštajnih podataka o oružju za masovno uništenje u Iraku i drugim zemljama. Šef odjeljenja je tokom razgovora priznao da agencija "nije imala previše obaveštajnih podataka o iračkom oružju za masovno uništenje", tvrdi ovaj bivši agent CIA-e. "Bilo je mnogo ljudi koji su govorili da nemamo dovoljno podataka", dodao je on.

CIA nema dokaza

Pojedine skeptične zvaničnike su direktori CIA-e odgurnuli u stranu. Alan Foli, direktor Centra za kontrolu naoružanja, obaveštajnih podataka i sperčavanja širenja nuklearnog oružja CIA-e, istog dana kada je državni sekretar Kolin Pauel obaveštavao Ujedinjene nacije u februaru 2003. godine o pretnji Iraka rekao je bivšem kolegi da CIA jednostavno nema dokaza koji bi potvrdili ono što Pauel upravo saopštava svetu. Bilo je to zapanjujuće priznanje od čoveka zaduženog za se CIA-ine analize vezane za oružje za masovno uništenje. Ali je to bio i pokazatelj da profesionalci u CIA-inim redovima osećaju da ih zaobilaze. "Razgovarao sam sa Folijem onog dana kada je Pauel držao govor u Ujedinjenim nacijama, i rekao mi je, znaš, naprosto nemamo ništa. Nije baš dobro", prisećao se kasnije bivši Folijev kolega.

Bez obzira na visok položaj, Foliju se činilo da su ga ostali zvaničnici CIA-e nadigrali kada je u pitanju bio Irak, ispričao je njegov kolega. Posle rata i neuspeha u pronalaženju bilo kakvog oružja za masovno uništenje u Iraku, Foli je nakratko došao u centar pažnje usled kontroverze nastale između CIA-e i Bele kuće oko vođenja obaveštajnih aktivnosti vezanih za pitanje da li je Irak pokušao da kupi uranijum od Nigera. U obraćanju naciji 2003. godine, predsednik Buš se prema izveštajima da Irak pokušava da kupi uranijum u Africi odnosio kao prema čvrstom dokazu da Sadam Husein razvija nuklearno naoružanje. Ali, sumnja na verodostojnost tih izveštaja pala je još pre predsednikovog govora, a kasnije je otkriveno da su dokumenti o navodnim iračkim kupovinama uranijuma od Nigera bili falsifikovani.

Foli je bio uvučen u javnu raspravu između Teneta i Kondolize Rajs oko toga ko je odgovoran što je dozvolio da se tako pogrešne informacije uopšte nađu u Bušovom obraćanju naciji. Zvaničnici CIA-e izjavljivali su novinarima da je Foli pokušao da upozori člana nacionalnog saveza za bezbednost Roberta Džozefa, koji se bavio pitanjima vezanim za oružje za masovno uništenje u Beloj kući, da se taj materijal nikako ne unosi u govor; Bela kuća je tvrdila da Foli nikada nije rekao Džozefu da je informacija pogrešna. Navodno ogorčen i pun besa, Foli je napustio CIA-u ubrzo posle ove bitke.

Priča o A bombi

Tokom sastanka, zamenik direktora CIA-e Džon Mek Laflin je rekao da je čuo analitičare u Ministarstvu za energiju kako komentarišu da sumnjaju u mogućnost da aluminijumske cevi mogu da budu upotrebljene za nuklearni program. "A onda je jedan mladi analitičar iz Centra, koji nije imao više od dvadeset pet godina, rekao: "Ne, to je sranje, postoji samo jedan način da se one upotrebe", kaže ovaj zvaničnik. "A Tenet je samo rekao: "Je li? Odlično. "I tako su raznim odeljenjima agencije ljudi stekli osećaj da mogu da se upute pravo kod glavešina, a da nije bilo nikoga da im kaže da nisu u pravu."

                                       (Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.