РAТНО СТAЊЕ - Тајна историја CIA-е и Бушове администрације (1)

Широки фронт против совјетског комунизма

Усред јавног оцењивања улоге агенције у ново доба, агент CIA-е Олдрич Ејмс ухапшен је као руски шпијун 1994. године.

Рајсова је била присиљена да игра жмурке борећи се против пораза, да прихвати и професионална понижења, посебно од Доналда Рамсфелда. Колапсом Совјетског Савеза 1991. године завршио се први и основни задатак CIA-е. Aгенција је основана 1947. године с једним јединим циљем, да води рат против совјетског комунизма

Државни савет за безбедност (NSC) Беле куће, формиран током Хладног рата са циљем да управља огромним војним, обавештајним и спољнополитичким апаратом владе Сједињених Држава постао је у Бушовој администрацији слаб и нефункционалан, судећи по тврдњама бројних званичника. Као саветник за националну безбедност током првог Бушовог мандата, Кондолиза Рајс имала је изванредан лични однос са председником, али јој је недостајало довољно моћи и ауторитета да би остварила пресудне одлуке. Спољну политику су често ковале групице људи окупљене на необичним местима, укључујући и кабинет потпредседника или секретара за одбрану.

Рајсова је била присиљена да игра жмурке с њима и, борећи се против пораза, да прихвати и професионална понижења, посебно од Доналда Рамсфелда. Неки од њених озлојеђених помоћника верују да би неко други на њеном месту сигурно поднео оставку.

Међутим, њена лојалност била је награђена када ју је Буш у свом другом мандату именовао за државног секретара.

Ирак највруће питање

У многим случајевима, о политичким смерницама није се ни расправљало. Званични састанак свих председникових високих саветника на коме би се расправљало и одлучило да ли треба покренути инвазију на Ирак никада није одржан, тврдио је један извор на високом положају у администрацији. Могуће је да је најсудбоноснија одлука у периоду после инвазије - потез америчког проконзула Л. Пола Бремера да распусти ирачку војску - донета без претходног знања председника Буша, рекао је један високи извор из Беле куће. Овај извор на високом положају каже да је практично сигуран да председник није био упознат са овом одлуком пре него што је донета. Ова акција, скоро сигурно изведена у координацији са Рамсфелдом, била је у супротности с препорукама међуагенцијске планерске групе којој су председавали чланови Државног савета за безбедност.

Одсуство ефикасног руковођења је главна карактеристика спољне политике Бушове администрације која је омогућила брзо спровођење радикалних одлука, без и најмањег критичког осврта.

Лакоћа којом је Бушова администрација била у стању да превазиђе бирократски отпор у самој влади открила је слабост и унутар војног официрског корпуса и државне обавештајне заједнице. На веома различите начине, војска и Централна обавештајна агенција (CIA) традиционално су служиле као гравитациона сила која подржава непромењено стање. Обе институције, у којима преовлађују професионалци од каријере, зазиру од изненадних промена и теже да успоставе политику средњег решења.

Aли, током Бушове власти, и војска и CIA нису успеле да пруже јак бирократски отпор, упркос дубоком бесу и озлојеђености у њиховим редовима због начина на који је администрација водила безбедносну политику државе. Послушност америчког официрског корпуса је посебно упадљива. Један високи извор из администрације рекао је да је током својих посета Ираку редовно слушао жалбе америчких команданата проблеме као што је недостатак војника. Aли, током састанака и видео-конференција са Бушом и Рамсфелдом којима је овај извор присуствовао, ти исти високи војни команданти не би ни поменули своје жалбе. Њихова ћутња пред властима омогућила је Белој кући да јавно тврди како су амерички команданти на терену задовољни средствима и људством који су им на располагању и да никада нису затражили додатне трупе за Ирак.

Дубоко уздрмана CIA

Ниједна друга институција током Бушове власти није била толико неуспјешна у остваривању задатака као што је то била CIA. Aгенција је већ била дубоко уздрмана у време када је Буш ступио на дужност 2001. године (као што потврђује једна трајна операција из 2000. године која се овде помиње). До краја првог Бушовог мандата, CIA је постала налик на владин Енрон, компанију чији је банкрот покренуо захтеве за реформама широм земље. Потребно је само нешто мање од једне деценије историје да би се разумело како се CIA, у периоду пре инвазије на Ирак 2003. године, нашла у позицији да, уместо независних и стручних обавештајних извештаја, нуди планове налик на говоранције из Беле куће. Корени труљења CIA-е могу се установити још од краја Хладног рата.

Колапсом Совјетског Савеза 1991. године завршио се први и основни задатак CIA-е. Aгенција је основана 1947. године с једним јединим циљем, да води рат против совјетског комунизма и, за генерације агената CIA-е, сва друга питања била су секундарна.

Постхладноратовска ера осванула је уз оптужујуће критике да је CIA преувеличала совјетску претњу и питања да ли је агенција коју је изненадио пад Берлинског зида постала непотребна и застарела. Клинтон скоро да није показивао интересовање за обавештајна питања. Први директор CIA-е током његовог мандата, Џејмс Вулси, осећао се толико изолованим од председника и остатка администрације да је на положају издржао једва две године. Усред јавног оцењивања улоге агенције у ново доба, агент CIA-е Олдрич Ејмс ухапшен је као руски шпијун 1994. године.

Совјетски Савез

У недостатку једног и најважнијег приоритета као што је то био Совјетски Савез, руководству CIA-е постало је све примамљивије да пребацује људство и средства са једног циља на други, у зависности од интереса, па чак и хирова, владајуће администрације. Захваљујући потпредседнику Aлу Гору, на пример, CIA је, накратко, сматрала питање очувања глобалне животне средине својим приоритетом. Шире гледано, развој кабловских информативних мрежа, а касније и интернета, појачао је притисак на ствараоце политике да одговоре на тренутне кризе, те су они, заузврат, притискали CIA-у.

 (Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.