RATNO STANjE - Tajna istorija CIA-e i Bušove administracije (1)

Široki front protiv sovjetskog komunizma

Usred javnog ocenjivanja uloge agencije u novo doba, agent CIA-e Oldrič Ejms uhapšen je kao ruski špijun 1994. godine.

Rajsova je bila prisiljena da igra žmurke boreći se protiv poraza, da prihvati i profesionalna poniženja, posebno od Donalda Ramsfelda. Kolapsom Sovjetskog Saveza 1991. godine završio se prvi i osnovni zadatak CIA-e. Agencija je osnovana 1947. godine s jednim jedinim ciljem, da vodi rat protiv sovjetskog komunizma

Državni savet za bezbednost (NSC) Bele kuće, formiran tokom Hladnog rata sa ciljem da upravlja ogromnim vojnim, obaveštajnim i spoljnopolitičkim aparatom vlade Sjedinjenih Država postao je u Bušovoj administraciji slab i nefunkcionalan, sudeći po tvrdnjama brojnih zvaničnika. Kao savetnik za nacionalnu bezbednost tokom prvog Bušovog mandata, Kondoliza Rajs imala je izvanredan lični odnos sa predsednikom, ali joj je nedostajalo dovoljno moći i autoriteta da bi ostvarila presudne odluke. Spoljnu politiku su često kovale grupice ljudi okupljene na neobičnim mestima, uključujući i kabinet potpredsednika ili sekretara za odbranu.

Rajsova je bila prisiljena da igra žmurke s njima i, boreći se protiv poraza, da prihvati i profesionalna poniženja, posebno od Donalda Ramsfelda. Neki od njenih ozlojeđenih pomoćnika veruju da bi neko drugi na njenom mestu sigurno podneo ostavku.

Međutim, njena lojalnost bila je nagrađena kada ju je Buš u svom drugom mandatu imenovao za državnog sekretara.

Irak najvruće pitanje

U mnogim slučajevima, o političkim smernicama nije se ni raspravljalo. Zvanični sastanak svih predsednikovih visokih savetnika na kome bi se raspravljalo i odlučilo da li treba pokrenuti invaziju na Irak nikada nije održan, tvrdio je jedan izvor na visokom položaju u administraciji. Moguće je da je najsudbonosnija odluka u periodu posle invazije - potez američkog prokonzula L. Pola Bremera da raspusti iračku vojsku - doneta bez prethodnog znanja predsednika Buša, rekao je jedan visoki izvor iz Bele kuće. Ovaj izvor na visokom položaju kaže da je praktično siguran da predsednik nije bio upoznat sa ovom odlukom pre nego što je doneta. Ova akcija, skoro sigurno izvedena u koordinaciji sa Ramsfeldom, bila je u suprotnosti s preporukama međuagencijske planerske grupe kojoj su predsedavali članovi Državnog saveta za bezbednost.

Odsustvo efikasnog rukovođenja je glavna karakteristika spoljne politike Bušove administracije koja je omogućila brzo sprovođenje radikalnih odluka, bez i najmanjeg kritičkog osvrta.

Lakoća kojom je Bušova administracija bila u stanju da prevaziđe birokratski otpor u samoj vladi otkrila je slabost i unutar vojnog oficirskog korpusa i državne obaveštajne zajednice. Na veoma različite načine, vojska i Centralna obaveštajna agencija (CIA) tradicionalno su služile kao gravitaciona sila koja podržava nepromenjeno stanje. Obe institucije, u kojima preovlađuju profesionalci od karijere, zaziru od iznenadnih promena i teže da uspostave politiku srednjeg rešenja.

Ali, tokom Bušove vlasti, i vojska i CIA nisu uspele da pruže jak birokratski otpor, uprkos dubokom besu i ozlojeđenosti u njihovim redovima zbog načina na koji je administracija vodila bezbednosnu politiku države. Poslušnost američkog oficirskog korpusa je posebno upadljiva. Jedan visoki izvor iz administracije rekao je da je tokom svojih poseta Iraku redovno slušao žalbe američkih komandanata probleme kao što je nedostatak vojnika. Ali, tokom sastanaka i video-konferencija sa Bušom i Ramsfeldom kojima je ovaj izvor prisustvovao, ti isti visoki vojni komandanti ne bi ni pomenuli svoje žalbe. Njihova ćutnja pred vlastima omogućila je Beloj kući da javno tvrdi kako su američki komandanti na terenu zadovoljni sredstvima i ljudstvom koji su im na raspolaganju i da nikada nisu zatražili dodatne trupe za Irak.

Duboko uzdrmana CIA

Nijedna druga institucija tokom Bušove vlasti nije bila toliko neuspješna u ostvarivanju zadataka kao što je to bila CIA. Agencija je već bila duboko uzdrmana u vreme kada je Buš stupio na dužnost 2001. godine (kao što potvrđuje jedna trajna operacija iz 2000. godine koja se ovde pominje). Do kraja prvog Bušovog mandata, CIA je postala nalik na vladin Enron, kompaniju čiji je bankrot pokrenuo zahteve za reformama širom zemlje. Potrebno je samo nešto manje od jedne decenije istorije da bi se razumelo kako se CIA, u periodu pre invazije na Irak 2003. godine, našla u poziciji da, umesto nezavisnih i stručnih obaveštajnih izveštaja, nudi planove nalik na govorancije iz Bele kuće. Koreni truljenja CIA-e mogu se ustanoviti još od kraja Hladnog rata.

Kolapsom Sovjetskog Saveza 1991. godine završio se prvi i osnovni zadatak CIA-e. Agencija je osnovana 1947. godine s jednim jedinim ciljem, da vodi rat protiv sovjetskog komunizma i, za generacije agenata CIA-e, sva druga pitanja bila su sekundarna.

Posthladnoratovska era osvanula je uz optužujuće kritike da je CIA preuveličala sovjetsku pretnju i pitanja da li je agencija koju je iznenadio pad Berlinskog zida postala nepotrebna i zastarela. Klinton skoro da nije pokazivao interesovanje za obaveštajna pitanja. Prvi direktor CIA-e tokom njegovog mandata, Džejms Vulsi, osećao se toliko izolovanim od predsednika i ostatka administracije da je na položaju izdržao jedva dve godine. Usred javnog ocenjivanja uloge agencije u novo doba, agent CIA-e Oldrič Ejms uhapšen je kao ruski špijun 1994. godine.

Sovjetski Savez

U nedostatku jednog i najvažnijeg prioriteta kao što je to bio Sovjetski Savez, rukovodstvu CIA-e postalo je sve primamljivije da prebacuje ljudstvo i sredstva sa jednog cilja na drugi, u zavisnosti od interesa, pa čak i hirova, vladajuće administracije. Zahvaljujući potpredsedniku Alu Goru, na primer, CIA je, nakratko, smatrala pitanje očuvanja globalne životne sredine svojim prioritetom. Šire gledano, razvoj kablovskih informativnih mreža, a kasnije i interneta, pojačao je pritisak na stvaraoce politike da odgovore na trenutne krize, te su oni, zauzvrat, pritiskali CIA-u.

 (Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.