Раскош старих бедема

СТAРИ СРПСКИ ВЕК - AНТИЧКA СРБИЈA (15)

Многа стара утврђења су преграђивана, рушена и дограђивана на многобројне начине, што се види на примерима Свача, Бара и Скадра. Поред тога, дограђивана су утврђења од дрвета, као у случају Дриваста (Дрвенаст, у значењу дрвени стан) и камена везаног малтером. Оваква утврђења су лоцирана у Дабру и областима од Неретве до Уне, уз трасу ондашњих путева

Под географском одредницом "античка Србија" подразумевамо приморску и подунавску Србију, путне везе између ове две области, које су обично ишле речним клисурама, са преисторијским и старовековним археолошким локалитетима. Најбројнији и, последично, највише истражени локалитети су у Приморју, па ће нам они, у овом поглављу, бити у првом плану, делом и због чињенице што се на том простору развила српска држава.

У Приморју се развијају три врсте античких градова, насталих на стаништима Илира, Синга, Скита и Трако-Скита (Трибали). Реч је о варошицама, распоређеним око трга или цркве, са утврђеним прибежиштем у близини. У Диоклеји, такви су Стари Бар, Градац и Градина (код Дукље, у Дољанима). Слично је грађен и Стон, а нема већих одступања у варошима и насељеним местима Травуније и Конавала, као и на другим локалитетима старовековне Србије.

Друга група градова је римска и византијска, а саграђени на морској обали. Ова насеља су класичног грчко-латинског типа, где се становало у оквиру заштитног бедема, а живело се, пре свега, од мора и земљорадње, обрађивањем поља у непосредној близини; напредак је био условљен трговином са залеђем. У питању су градови који су и у раном средњем веку остали латински, иако посрбљени.

Скадар био престоница некадашње провинције Превале

Трећој групи насељених места припадају они око Бојане и Дрима: Скадар, Дриваст и Сард. Скадар је био престоница некадашње провинције Превале и стоно место српског краља Бодина. Сва три су подигнута на темељима античких градова, имају бедеме и куле, цркве у граду и подграђу, док су гробља била смештена испод града, са припадајућом богомољом. Грнчарија и тризниште из Свача, указују да су у њему од почетка живели Срби – није био стално настањен и углавном је имао улогу прибежишта. Био је престоно место жупе Облик, са жупанијским средиштем.

Како смо већ истакли, многа утврђена места, наслеђена су из предисторијског, касноантичког и рановизантијског доба; у њима су, обично, обнављани само зарушени делови (капије, круништа бедема и кула, делови зидина и сл.); такве обнове и архитектонске интервенције, данас је готово немогуће утврдити у потпуности. Многа стара утврђења су преграђивана, рушена и дограђивана на многобројне начине, што се види на примерима Свача, Бара и Скадра. Поред тога, дограђивана су утврђења од дрвета, као у случају Дриваста (Дрвенаст, у значењу дрвени стан) и камена везаног малтером. Оваква утврђења су лоцирана у Дабру и областима од Неретве до Уне, уз трасу ондашњих путева. Многа од њих су касније потпуно разграђена или дислоцирана. Такође, у време турске окупације, камен са утврђених места је кориштен за изградњу мостова, џамија или турских каштела.

У земљи Травунији, Порфирогенит бележи Требиње, Врм, Рисан, Лукавети (Лоукаветаи, Лукавица) и Зетливи. Главни град било је Требиње, где су археолошка истраживања, на локалитету Црквине, утврдила постојање градине површине 1,2 хектара. Подигнут је на старијем утврђењу из доба римских освајања. Положај Врма - Ормоса, се тражи на реци Требишњици, источно од Требиња. Рисан је на морској обали, а у старом веку се налазио на брегу високом 200 м, где је подигнута црква светих Петра и Павла. Положаји Зетливија и Лукавети још нису утврђени, а претпоставља се да су били негде око Херцег Новог и Никшића.

Стари Бар (Aнтебарис) није археолошки истражен

Град Улцињ, још археолошки неистражен, простире се на површини од 2,5 хектара и саграђен је у IV веку, на шта упућују пронађене цистерне за воду, гробнице, камени намештај и темељи цркве. Попут Улциња, ни Стари Бар (Aнтебарис) није археолошки истражен. Подигли су га Aнти, а његов најстарији део се ширио на југоисточној страни, где се бедем пружао, од акропоља на запад, до полукружне куле; одатле је скретао ка југу, пратећи облик стене, на којој је подигнут, до југозападне капије. Капија, брањена кулама неправилне основе, подсећа на капије Сарда, а друга капија, у полукружној кули, слична је капији Свача. Aнтебари је имао површину од 1,5 ха. Град је свакако имао више цркава, али, због недостатних истраживања, о њима се ништа поближе не може рећи.

Име Бара упућује и на правац сеобе, из предела источне Европе, преко северозападне (Багибарија), Паноније и, заузимање Македоније, некадашње римске земље, која је обухватала пределе од југозападне Дарданије до доњег Подримља, у Превали.

И Будва је, као Улцињ или Бар, класични антички град са акропољем, на стени уз море, испод кога је била варош са градском базиликом. Површина града одговарала је данашњој – око 3,5 ха. У Росама, на улазу у херцегновски залив, налазило се утврђење приближне површине од једног хектара, смештено на стеновитом брежуљку, 40 м изнад мора. На месту данашње цркве налазио се акропољ; подграђе се пружало на запад, а са источне стране налазила се гробљанска црква са уписаном апсидом.

Град Котор има неповољан положај за одбрану и, једну предност – обиље питке воде. Нјегов назив подудара се са именом српског града Котора у Босни, што указује на српско порекло назива за "котар".

Дубровник

Дубровник је, међу приморским градовима, имао највећу улогу у српској историји. Према различитим предањима, оснивање града повезано је са пропашћу Епидаура и досељеницима из Рима. По "Љетопису попа Дукљанина", Рагузу, Рагузијум, су некада звали Епидаур, а подигнут је на месту које се прво звало Лаус. Лаусом се звао и у грчко доба. Градили су га Срби који су га, по густој шуми из залеђа, назвали Дубровником. Једно древно предање бележи да је наследник свргнутог српског краља дошао из Рима и подигао Дубровник. Легенда упућује на Одокара и племена Aлана, који су, након заузимања Рима, освојили потом Далмацију, у великом војном походу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.