Пробудити успаване снове

На Годишњој скупштини "Јединства", одржаној крајем јануара 1936. године, у дворани Дома краља Петра Првог Великог Ослободиоца, у извјештају о раду друштва у периоду од 1934. до 1936. године речено је да је хор одржао седам концерата, пет на страни и два у мјесту. Сем тога, хор је шест пута учествовао на разним приредбама хуманих друштава.

Највећи успјех Друштво је постигло на 11. конгресу пјевачких друштава чланова Јужнословенског савеза, одржаном 1935. године у Шапцу, у вријеме кад је тамошње пјевачко друштво прослављало 70-годишњицу рада. Поред великог броја пјевачких друштава, концерту одржаном поводом овог великог јубилеја присуствовали су и бројни музички стручњаци.

Успјешан рад

Послије концерта је, бањолучком хору и његовом диригенту Влади Милошевићу, одано највеће признање комплетног умјетничког форума који је констатовао да је "Јединство" далеко изнад осталих провинцијских пјевачких друштава.

У то вријеме, како се каже у извјештају, СПД "Јединство" бројало је око 150 чланова, што говори о великој популарности овог пјевачког друштва међу љубитељима хорске музике.

На поменутој скупштини Друштво је добило нову управу, у коју су изабрани: др Стево Мољевић, предсједник, Милан Стамболија, потпредсједник, Рајко Малић, секретар, Мара Кордић, благајница, Никола Црногорац, књижничар, те чланови Одбора Мирко Новковић, Душан Симић, Aнтон Марот, Татјана Ливњаковић и Ђоко Јовановић.

За замјенике чланова Одбора бирани су Мила Јоветић и Бранко Врањешевић. У Надзорни одбор изабрани су: прота Јово Давидовић, предсједник и чланови: Ђоко Кољевић, Криста Попадић и Младен Ћурчија.

Општа оцјена је била да је Друштво од прошле скупштине радило веома успјешно и да је хор под руководством диригента Владе Милошевића знатно напредовао.

Др Петар Костић је за предсједника СПД "Јединство" изабран на ванредној Скупштини, 21. фебруара 1937. када је потпредсједник постао Милан Милиновић, начелник Општег одјељења Банске управе Врбаске бановине.

У писаним изворима до којих смо могли да дођемо, нема података зашто је дошло до ове ванредне скупштине, али се каже да је Ђуро Залад изабран за секретара, Бранко Наерловић за његовог замјеника, Вук Курузовић за благајника и Владо Тривић за архивара. За чланове Управног одбора бирани су: Мила Јоветић, Мара Кордић, Милан Домузић, Свето Благојевић, Бранко Радуловић и Стево Челик, а у Надзорни: прото Јово Давидовић, Ђоко Јовановић и Суљо Плићанић.

На овој скупштини биран је и Одбор за пропаганду, што је била новост. Татјана Ливњаковић, Душан Симић и Јово Наумовић.

Велика патриотска светковина

Као успомену на величанствени историјски догађај из Првог свјетског рата - пробој Солунског фронта 15. септембра 1918. године установљен је национални празник баш на тај датум. Тога дана је краљ Aлександар Први Ујединитељ, у то вријеме пријестолонасљедник и врховни командант српске војске, издао наредбу: "Напред! Напред у Отаџбину, у Слободу! Напред у славу или смрт!" Хроничари биљеже да српска војска "учини чудеса и задиви цео свет "својом побједом.

"Врбаске новине" из 1936. свједоче о прослави овог значајног датума из српске историје.

Удружење резервних официра и ратници Солунског фронта у Бањој Луци те бројни грађани окупили су се тога дана у Саборном храму Свете тројице, гдје је служен помен погинулим и помрлим борцима у пробоју Солунског фронта. Чинодејствовао је митрополит бањолучки Василије Поповић, уз саслужење четворице свештеника.

На јектенија је одговарао хор "Јединство", који је и касније учествовао на славском обреду у Официрском дому.

Домаћин славе био је вршилац дужности предсједника Удружења резервних официра др Тихомир Димитријевић.

Помену и слави присуствовали су и бројни гости, међу којима су били: "помоћник бана Немања Љубисављевић, ђенерал Душан Михајловић, почасни конзул Пољске Републике Aртур Бурда, изасланици градских општина, разних привредних установа, национално-културних и витешких друштава, као и велики број дама", пише у "Врбаским новинама" од 17. септембра 1936. године.

Пјевачку жупу "Петар Мркоњић" основала су пјевачка друштва Врбаске бановине још 14. јуна 1931. године, на иницијативу СПД "Јединство" и под покровитељством првог бана Врбаске бановине Светислава - Тисе Милосављевића.

Оснивачи жупе, која је била члан Јужнословенског певачког савеза, били су: бањолучка друштва: Српско пјевачко друштво "Јединство", Југословенско пјевачко друштво "Слога" и "Триглав" (не каже се чије је то друштво), "Вила" из Приједора. "Бранко" из Босанске Градишке и једно пјевачко друштво из Санског Моста ("Службени лист" Врбаске бановине, који је објавио ову вијест, не наводи о ком друштву је ријеч).

И поред свих настојања организатора и подстицаја Југословенског (бившег "јужнословенског") певачког савеза из Београда, жупа није заживјела. Пред Други свјетски рат Управни одбор Југословенског савеза обратио се Управи "Јединства" са жељом да се жупа обнови. Сазвана је скупштина у Дому краља Петра Првог Ослободиоца, 16. фебруара 1941. године, којој је присуствовао и Богдан Милашиновић, предсједник Певачког савеза Југославије из Београда.

Скупштину је отворио тадашњи предсједник "Јединства" Ђоко Поповић. Потом су слиједили извјештаји представника друштава учесника Скупштине, из којих се видјело да се сва друштва, осим приједорске "Виле", суочавају са финансијским и другим проблемима.

Изабрана је нова управа Пјевачке жупе "Петар Мркоњић", у коју су ушли представници свих друштава чланова жупе, са протом Душаном Кецмановићем на челу.

Посустајање пред рат

Крајем 1940. и почетком 1941. у бањолучком насељу "Развитак" изишла је критика поводом једног концерта "Јединства". Ђуро Залад, кога смо помињали као члана Друштва, тачније секретара Управног одбора, пише да Друштво не би смјело постати презасићено него би морало "давати нову храну својим слушаоцима и обожаваоцима".

Потом наставља. "Слога" из Сарајева и Гусле" из Мостара прославили су заједнички на достојан и велелепан начин 50-годишњицу свог националног, културног и уметничког рада. У оквиру ове прославе "Слога" је дала у Београду вокални концерт о коме су најмеродавнији музички фактори престонице дали мишљење пуно признања и за певаче и за организаторе.

Пре неколико година слушао сам у Београду концерт који су давале "Гусле" из Мостара. Толико одушевљења публике ретко је које друштво изазвало, а сви рецензенти Београда рекли су за "Гусле" да су најбољи хор из унутрашњости који је долазио у Београд. На 23. овог месеца (новембар 1940) као програм забаве био је концерт "Јединства". Програм састављен углавном од старијих ствари, без неких већих проблема, прилично уједначен, показао је доста проблема за млади и мали хор "Јединство". Не разумемо: зашто, овако мали хорови, стављају на програм ствари које захтевају много гласа, снаге и одушевљења као што су: "Падајте браћо" од Хавласа и "Крви за род" од Јенка.

Друштво треба људе који морају имати много воље и способности да у овој материјалистичкој средини у којој пирује површна амбиција непознатих, узимају став регулатора културних односа у нас, треба људе који ће умети да пробуде успаване снове, да узбуде притајене снаге старих и младих и да уздрмају све оно на којима је реч при постављању на народне културе.

Мора да се роди нова песма која ће нас у овим сненим сумњама, стрепњама и узбуђењима храбрити и одржати".

Уочљив контраст

На критику је већ у сљедећем броју "Развитка" одговорио Милан Стамболија, дугогодишњи члан и једно вријеме предсједник "Јединства", истичући да је "корисна и позитивна чињеница за "Развитак" да прати и региструје наша културна кретања и настојања", те да "рецензент добро уочава и истиче значај пјевачких друштава у Сарајеву и Мостару.

Обзире се на скору прошлост и говори о "Слоги" и "Гуслама" кад су били у напону снаге. Одмах иза тога прелази на концерт "Јединства", а тиме и нехотице упоређује ова два друштва кад су била на врхунцу своје снаге са садашњим стањем и хором у "Јединству".

Контраст је врло уочљив и испада веома лош по "Јединство", закључује Стамболија. Констатујући да је начин компарације који користи Запад у критици врло необичан, наставља "али кад је већ тако, рецензент није морао да иде толико далеко до Сарајева и Мостара. И хор "Јединство" је прије три-четири године био бољи него данас.

 (Наставиће се)

Врућ патриотски говор

"Јединство" је 1940. године боравило у Јајцу, гдје је пјевало у цркви на литургији. Том приликом тамошњи прото Илић одржао је "врло врућ патриотски говор". По повратку чланови "Јединства" свратили су у Мркоњић Град.

Исте године друштво је наступало са дјелом Гвиде Хавласа "Падајте браћо" на некој патриотској манифестацији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.