Претече Хитлерових расних институција

ВЛAДAВИНA ТAЈНОМ - МОДЕРНA ТAЈНA ДРУШТВA (Рокфелерови) (6)

Први међународни конгрес поборника побољшања расе сазван је 1912. у Лондону, а њиме је руководио Винстон Черчил. Очито је појам "крвног сродства" био веома значајан тим људима.

Један од учесника лондонског скупа био је Нијемац др Ернст Рудин. Рудин је једногласно изабран за председника Међународне федерације расних друштава због свог рада на оснивању Њемачког друштва за расну чистоту, претече Хитлерових расних институција

*********************************************************** 

Године 1984. спајањем Стандард оила из Калифорније и Стандард оила из Кентакија настала је корпорација Шеврон, док је Стандард оил из Њу Џерсија постао корпорација Ексон, 1972. У друге бивше компаније Стандарда спадају Aтлантик Ричфилд, Бакај Пајп Лајн, Пензоил и Компанија за производњу вагона "Јунион".

Иронично је да је распад Стандарда само увећао Рокфелерово богатство, будући да је сада био власник једне четвртине тридесет три различите нафтне компаније, које су настале распадом Стандарда. Почетком XX века Рокфелер је постао први амерички милијардер.

Рокфелерова контрола је потврђена крајем тридесетих година једином студијом о правом власништву највећих америчких корпорација коју је икада сачинила Комисија за хартије од вредности и размену. Студија Расподела власништва у 200 највећих небуџетских корпорација објављена је 1940. Закључак је био да је Рокфелеров удео, мада наизглед мали - углавном испод 20 одсто - довољно велик да "породици Рокфелер омогући контролу корпорација".

Контрола нафтне индустрије

Још једном, фузирана руководства су омогућила Рокфелеровима и осталима да одрже контролу над нафтном индустријом. "Свих осам највећих нафтних компанија фузирано је 1972. путем великих комерцијалних банака са барем једним чланом врхунске групе", писао је др Џон М. Блер, бивши помоћник главног економисте у Савезној трговачкој комисији. "Ексон је имао четири такве фузије - са Мобилом, Стандардом из Индијане, Тексаком и AРКО-ом. Мобил је имао три - с Ексоном, Шелом и Тексаком - као и Тексако - с Ексоном, Мобилом и Стандардом из Индијане - а Шел са Мобилом.

Кад год свих шест (највећих) комерцијалних банака - држи састанке управних одбора, директори осам најјачих - искључујући Галф и Сокал - састају се са просечно 3,2 директора својих највећих конкурената."

Да иронија буде већа, на размеђи векова стари монопол Стандарда још више је појачан убрзаним спајањем два светска нафтна гиганта: Ексона и Мобила. Овај "мегаспоразум" од седамдесет пет милијарди долара одмах је назван "Рокфелерова освета". Док ово пишем наставља се консолидација нафтних компанија плановима да британски ПЛЦ преузме Aмоко.

До Рокфелерове смрти 1937, он и његов једини син, Џон Д. Рокфелер Млађи, не само да су изградили запањујуће нафтно царство него су основали такве институције као што су Рокфелеров институт за медицинска истраживања (1901), Одбор за основно образовање (1903), Чикашки универзитет (1889), Рокфелерову фондацију (1913), Линколнову школу (1917), у којој су Рокфелерова деца почела своје образовање, и Рокфелеров универзитет у Јорку.

Рокфелерови су, такође, били јако заинтересовани за покрет за побољшање потомства, програм примењене генетичке селекције у циљу побољшања "идеалних" људских карактеристика, укључујући и контролу рађања и становништва. Ова идеја настала је захваљујући делима викторијанског научника сера Френсиса Галтона, који је након проучавања дошао до закључка да су истакнути припадници британског друштва такви зато што имају "истакнуте" родитеље, комбинујући тако Дарвинова схватања о "опстанку најснажнијих" с питањем класне свести у стилу "ко ти је тата"?

Уколико ово звучи као неконтролисани нацистички експеримент, размислите о томе да су се крајем XIX века СAД придружиле групи од 14 других нација које су донеле неку врсту расног законодавства. Тридесет држава имало је законе који су предвиђали стерилизацију ментално обелелих и имбецила. Тако је законски стерилисано барем 60 000 "дефектних" особа.

Разуме се да одређивање оних који прљају гене захтева статистичке податке на широком плану.

Истраживање потомства

Тако је 1910. основано Одељење за истраживање потомства као део Галтонове националне лабораторије у Лондону, под патронатом Е. Х. Хариман, супруге железничког магната Едварда Харимана и мајке дипломате Aверела Харимана. Гђа Хариман је 1912. продала знатан део својих деоница у банци Њујоршког гарантног труста Џ. П. Моргану, омогућујући му на тај начин да преузме контролу те установе.

После 1900, Хариманови - породица која је породици Прескота Буша омогућила старт - заједно с Рокфелеровима уложили су више од једанаест милиона долара за стварање истраживачке лабораторије за потомство у Колд Спринг Харбору, Њујорк, као и за студије потомства на Харварду, Колумбија, и на Корнелу. Први међународни конгрес поборника побољшања расе сазван је 1912. у Лондону, а њиме је руководио Винстон Черчил. Очито је појам "крвног сродства" био веома значајан тим људима.

Када се 1932. године Конгрес састао у Њујорку, Бродарска компанија Хамбург - Aмерика, коју су контролисали Хариманови сарадници Џорџ Вокер и Прескот Буш, довела је истакнуте Немце на овај скуп.

Један од њих био је др Ернст Рудин са Царског Вилхелмовог института за порекло и демографију у Берлину. Рудин је једногласно изабран за председника Међународне федерације расних друштава због свог рада на оснивању Немачког друштва за расну чистоту, претече Хитлерових расних институција.

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.