Preteče Hitlerovih rasnih institucija

VLADAVINA TAJNOM - MODERNA TAJNA DRUŠTVA (Rokfelerovi) (6)

Prvi međunarodni kongres pobornika poboljšanja rase sazvan je 1912. u Londonu, a njime je rukovodio Vinston Čerčil. Očito je pojam "krvnog srodstva" bio veoma značajan tim ljudima.

Jedan od učesnika londonskog skupa bio je Nijemac dr Ernst Rudin. Rudin je jednoglasno izabran za predsednika Međunarodne federacije rasnih društava zbog svog rada na osnivanju Njemačkog društva za rasnu čistotu, preteče Hitlerovih rasnih institucija

*********************************************************** 

Godine 1984. spajanjem Standard oila iz Kalifornije i Standard oila iz Kentakija nastala je korporacija Ševron, dok je Standard oil iz Nju Džersija postao korporacija Ekson, 1972. U druge bivše kompanije Standarda spadaju Atlantik Ričfild, Bakaj Pajp Lajn, Penzoil i Kompanija za proizvodnju vagona "Junion".

Ironično je da je raspad Standarda samo uvećao Rokfelerovo bogatstvo, budući da je sada bio vlasnik jedne četvrtine trideset tri različite naftne kompanije, koje su nastale raspadom Standarda. Početkom XX veka Rokfeler je postao prvi američki milijarder.

Rokfelerova kontrola je potvrđena krajem tridesetih godina jedinom studijom o pravom vlasništvu najvećih američkih korporacija koju je ikada sačinila Komisija za hartije od vrednosti i razmenu. Studija Raspodela vlasništva u 200 najvećih nebudžetskih korporacija objavljena je 1940. Zaključak je bio da je Rokfelerov udeo, mada naizgled mali - uglavnom ispod 20 odsto - dovoljno velik da "porodici Rokfeler omogući kontrolu korporacija".

Kontrola naftne industrije

Još jednom, fuzirana rukovodstva su omogućila Rokfelerovima i ostalima da održe kontrolu nad naftnom industrijom. "Svih osam najvećih naftnih kompanija fuzirano je 1972. putem velikih komercijalnih banaka sa barem jednim članom vrhunske grupe", pisao je dr Džon M. Bler, bivši pomoćnik glavnog ekonomiste u Saveznoj trgovačkoj komisiji. "Ekson je imao četiri takve fuzije - sa Mobilom, Standardom iz Indijane, Teksakom i ARKO-om. Mobil je imao tri - s Eksonom, Šelom i Teksakom - kao i Teksako - s Eksonom, Mobilom i Standardom iz Indijane - a Šel sa Mobilom.

Kad god svih šest (najvećih) komercijalnih banaka - drži sastanke upravnih odbora, direktori osam najjačih - isključujući Galf i Sokal - sastaju se sa prosečno 3,2 direktora svojih najvećih konkurenata."

Da ironija bude veća, na razmeđi vekova stari monopol Standarda još više je pojačan ubrzanim spajanjem dva svetska naftna giganta: Eksona i Mobila. Ovaj "megasporazum" od sedamdeset pet milijardi dolara odmah je nazvan "Rokfelerova osveta". Dok ovo pišem nastavlja se konsolidacija naftnih kompanija planovima da britanski PLC preuzme Amoko.

Do Rokfelerove smrti 1937, on i njegov jedini sin, Džon D. Rokfeler Mlađi, ne samo da su izgradili zapanjujuće naftno carstvo nego su osnovali takve institucije kao što su Rokfelerov institut za medicinska istraživanja (1901), Odbor za osnovno obrazovanje (1903), Čikaški univerzitet (1889), Rokfelerovu fondaciju (1913), Linkolnovu školu (1917), u kojoj su Rokfelerova deca počela svoje obrazovanje, i Rokfelerov univerzitet u Jorku.

Rokfelerovi su, takođe, bili jako zainteresovani za pokret za poboljšanje potomstva, program primenjene genetičke selekcije u cilju poboljšanja "idealnih" ljudskih karakteristika, uključujući i kontrolu rađanja i stanovništva. Ova ideja nastala je zahvaljujući delima viktorijanskog naučnika sera Frensisa Galtona, koji je nakon proučavanja došao do zaključka da su istaknuti pripadnici britanskog društva takvi zato što imaju "istaknute" roditelje, kombinujući tako Darvinova shvatanja o "opstanku najsnažnijih" s pitanjem klasne svesti u stilu "ko ti je tata"?

Ukoliko ovo zvuči kao nekontrolisani nacistički eksperiment, razmislite o tome da su se krajem XIX veka SAD pridružile grupi od 14 drugih nacija koje su donele neku vrstu rasnog zakonodavstva. Trideset država imalo je zakone koji su predviđali sterilizaciju mentalno obelelih i imbecila. Tako je zakonski sterilisano barem 60 000 "defektnih" osoba.

Razume se da određivanje onih koji prljaju gene zahteva statističke podatke na širokom planu.

Istraživanje potomstva

Tako je 1910. osnovano Odeljenje za istraživanje potomstva kao deo Galtonove nacionalne laboratorije u Londonu, pod patronatom E. H. Hariman, supruge železničkog magnata Edvarda Harimana i majke diplomate Averela Harimana. Gđa Hariman je 1912. prodala znatan deo svojih deonica u banci Njujorškog garantnog trusta Dž. P. Morganu, omogućujući mu na taj način da preuzme kontrolu te ustanove.

Posle 1900, Harimanovi - porodica koja je porodici Preskota Buša omogućila start - zajedno s Rokfelerovima uložili su više od jedanaest miliona dolara za stvaranje istraživačke laboratorije za potomstvo u Kold Spring Harboru, Njujork, kao i za studije potomstva na Harvardu, Kolumbija, i na Kornelu. Prvi međunarodni kongres pobornika poboljšanja rase sazvan je 1912. u Londonu, a njime je rukovodio Vinston Čerčil. Očito je pojam "krvnog srodstva" bio veoma značajan tim ljudima.

Kada se 1932. godine Kongres sastao u Njujorku, Brodarska kompanija Hamburg - Amerika, koju su kontrolisali Harimanovi saradnici Džordž Voker i Preskot Buš, dovela je istaknute Nemce na ovaj skup.

Jedan od njih bio je dr Ernst Rudin sa Carskog Vilhelmovog instituta za poreklo i demografiju u Berlinu. Rudin je jednoglasno izabran za predsednika Međunarodne federacije rasnih društava zbog svog rada na osnivanju Nemačkog društva za rasnu čistotu, preteče Hitlerovih rasnih institucija.

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.