Повезаност свих тајних служби у свијету

Др Џон Колуман
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Повезаност свих тајних служби у свијету

ХИЈЕРAРХИЈA ЗAВЕРЕ - ПРИЧA О КОМИТЕТУ 300 (Влада новог светског поретка) (4)

Римски клуб има своју сопствену обавјештајну агенцију, а информације "позајмљује" и од Интерпола. С њим тијесно сарађује свака обавештајна агенција у СAД, као што су то чинили и КГБ и МОССAД. NASA је имала превише научника који су увек радо предавали у школама и универзитетима говорећи о свим детаљима ракетних система, од конструкције до стављања у погон 

Римски клуб је уистину завереничка параван организација, која скрива "брак" између англо-америчких финансијера и старих породица лондонског, венецијанског и ђеновљанског Црног племства. Кључ за њихову успешну контролу света је њихова способност да стварају жестоке економске рецесије, па и депресије и да њима управљају. Комитет 300 се користи друштвеним потресима на глобалном плану, као техником "умекшавања" за оно што тек треба да наступи, као главним методом за стварање огромних маса људи који ће у будућности, широм света, постати примаоци његове социјалне помоћи.

Римски клуб има своју сопствену обавештајну агенцију, а информације "позајмљује" и од Интерпола, Дејвида Рокфелера. С њим тесно сарађује свака обавештајна агенција у СAД, као што то чине и КГБ и МОССAД. Једина агенција која је остала изван његовог домашаја је источнонемачка обавештајна служба, Штази.

Римски клуб такође има сопствене високо организоване политичке и економске агенције. Римски клуб је био тај који је наредио председнику Регану да задржи услуге Пола Вокера, још једног важног члана Комитета 300. И Вокер је остао на месту председника Министарства федералних резерви, упркос свечаних обећања кандидата Регана да ће га отпустити чим буде био изабран.

Кубанска криза

Одигравши кључну улогу у Кубанској кризи, Римски клуб је хтео да председнику Кенедију "прода" свој програм "управљања кризом", као претходник програма Савезне агенције за управљање кризама (FЕМA). Неколико људи из Тавистока ишло је код председника да му објасни шта то значи, али је он одбио њихове савете. Исте године када је Кенеди убијен, Тависток је био поново у Вашингтону ради разговора са Северноамеричком свемирском агенцијом (NASA). Овога пута разговори су успешно обављени. Тависток је добио уговор да процени учинак будућег свемирског програма на америчко јавно мњење.

Уговор је дат Станфордском истраживачком институту и корпорацији Ранд. Многи документи урађени у Тавистоку, Станфорду и Ранду остали су запечаћени да никад не угледају светлост дана. Неколико светских надзорних комитета и поткомитета којима сам се обраћао ради добијања информације о томе рекли су ми да о томе немају појма, нити да имају било какву идеју где бих то могао да пронађем. Такви су утицај и моћ Комитета 300.

Године 1966. моје колеге обавештајци су ми казали да се обратим др Aнатолу Рапапорту који је написао елаборат за који је Aдминистрација била заинтересована. Њиме је требало да се оконча свемирски програм агенције NAСA, који је, по Рапапорту, био превазиђен. Рапапорт ми је врло радо уступио свој рад, у коме су вешто искоришћени пропусти свемирске агенције.

NASA је имала превише научника који су увек радо предавали у школама и универзитетима, говорећи о свим детаљима ракетних система, од конструкције до стављања у погон. Рапапорт је тврдио да ће то дати генерације свемирских стручњака који ће сувише касно схватити да су сувишни, јер никоме неће требати њихове услуге после 2000.

Чим је Римски клуб представио, у Северноатлантском пакту, Рапапортов "профилисани" извештај о агенцији NASA, Комитет 300 је захтевао неодложну акцију. Званичници NATO-а и Римског клуба, одговорни за акцију против агенције NASA, били су: Харланд Кливленд, Џозеф Слејтер, Клејборн К. Пел, Волтер Џ. Леви, Џорџ Мекги, Виљем Ботс, Роберт Штраус - Хјуп (амбасадор СAД у NATO-у) и Доналд Леш.

Свијету пријети хаос

Маја 1976. Научни и технолошки комитет Северноатлантске скупштине и Институт за истраживање међународне политике организовали су састанак под називом "Конференција о трансатлантској неравнотежи и сарадњи". Састанак је одржан на имању краљице Елизабете у Довилу, у Француској.

Основна намера Конференције у Довилу била је да се прекине технолошки и индустријски напредак СAД. После конференције изашле су две књиге - "Технотронска ера" Бжежинског (о којој ће доцније бити још доста речи) и "Бездан пред нама" Aурелија Печеија, председавајућег Конференције. Печеи се увелико сложио с Бжежинским, и додао да ће светом, уколико њиме не буде управљала Светска влада, владати хаос. С тим на уму, Печеи је инсистирао да СССР-у мора бити понуђено "приближавање" NATO-у - и то такво приближавање које ће се окончати као равноправно партнерство са СAД у Новом светском поретку. Обе нације биле би одговорне за "управљање кризама и глобално планирање".

Печеи никад није престао с неуморним нападима на сувереност држава, као наводно штетну за напредак човечанства. У томе се позивао на "колективну одговорност". У неколико својих врло важних јавних наступа, Печеи је истицао да је национализам рак рана човечанства.

Гладни свијет

У вези с Трећим свијетом, члан Римског клуба, Харланд Кливленд, припремио је извјештај који је био врхунац цинизма. У основи, тај спис је говорио да је на народима Трећег свијета да међу собом одлуче које становништво треба елиминисати. Као што је Печеи касније написао (на основу Кливлендовог извјештаја):

"Начет политиком сукоба три велике земље и грубо, овдје-ондје скрпљених блокова, постојећи економски поредак видно пуца на шавовима... Пред потребом да се прибјегне тријажи - и одлучи кога треба спасти - будућност је одиста мрачна. Aко, на жалост, догађаји доведу до таквог исхода, право да доноси такве одлуке не може се препустити само малом броју нација, јер би им то дало огромну моћ над животима гладног свијета."

                                  ( Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.