Povezanost svih tajnih službi u svijetu

HIJERARHIJA ZAVERE - PRIČA O KOMITETU 300 (Vlada novog svetskog poretka) (4)

Rimski klub ima svoju sopstvenu obavještajnu agenciju, a informacije "pozajmljuje" i od Interpola. S njim tijesno sarađuje svaka obaveštajna agencija u SAD, kao što su to činili i KGB i MOSSAD. NASA je imala previše naučnika koji su uvek rado predavali u školama i univerzitetima govoreći o svim detaljima raketnih sistema, od konstrukcije do stavljanja u pogon 

Rimski klub je uistinu zaverenička paravan organizacija, koja skriva "brak" između anglo-američkih finansijera i starih porodica londonskog, venecijanskog i đenovljanskog Crnog plemstva. Ključ za njihovu uspešnu kontrolu sveta je njihova sposobnost da stvaraju žestoke ekonomske recesije, pa i depresije i da njima upravljaju. Komitet 300 se koristi društvenim potresima na globalnom planu, kao tehnikom "umekšavanja" za ono što tek treba da nastupi, kao glavnim metodom za stvaranje ogromnih masa ljudi koji će u budućnosti, širom sveta, postati primaoci njegove socijalne pomoći.

Rimski klub ima svoju sopstvenu obaveštajnu agenciju, a informacije "pozajmljuje" i od Interpola, Dejvida Rokfelera. S njim tesno sarađuje svaka obaveštajna agencija u SAD, kao što to čine i KGB i MOSSAD. Jedina agencija koja je ostala izvan njegovog domašaja je istočnonemačka obaveštajna služba, Štazi.

Rimski klub takođe ima sopstvene visoko organizovane političke i ekonomske agencije. Rimski klub je bio taj koji je naredio predsedniku Reganu da zadrži usluge Pola Vokera, još jednog važnog člana Komiteta 300. I Voker je ostao na mestu predsednika Ministarstva federalnih rezervi, uprkos svečanih obećanja kandidata Regana da će ga otpustiti čim bude bio izabran.

Kubanska kriza

Odigravši ključnu ulogu u Kubanskoj krizi, Rimski klub je hteo da predsedniku Kenediju "proda" svoj program "upravljanja krizom", kao prethodnik programa Savezne agencije za upravljanje krizama (FEMA). Nekoliko ljudi iz Tavistoka išlo je kod predsednika da mu objasni šta to znači, ali je on odbio njihove savete. Iste godine kada je Kenedi ubijen, Tavistok je bio ponovo u Vašingtonu radi razgovora sa Severnoameričkom svemirskom agencijom (NASA). Ovoga puta razgovori su uspešno obavljeni. Tavistok je dobio ugovor da proceni učinak budućeg svemirskog programa na američko javno mnjenje.

Ugovor je dat Stanfordskom istraživačkom institutu i korporaciji Rand. Mnogi dokumenti urađeni u Tavistoku, Stanfordu i Randu ostali su zapečaćeni da nikad ne ugledaju svetlost dana. Nekoliko svetskih nadzornih komiteta i potkomiteta kojima sam se obraćao radi dobijanja informacije o tome rekli su mi da o tome nemaju pojma, niti da imaju bilo kakvu ideju gde bih to mogao da pronađem. Takvi su uticaj i moć Komiteta 300.

Godine 1966. moje kolege obaveštajci su mi kazali da se obratim dr Anatolu Rapaportu koji je napisao elaborat za koji je Administracija bila zainteresovana. Njime je trebalo da se okonča svemirski program agencije NASA, koji je, po Rapaportu, bio prevaziđen. Rapaport mi je vrlo rado ustupio svoj rad, u kome su vešto iskorišćeni propusti svemirske agencije.

NASA je imala previše naučnika koji su uvek rado predavali u školama i univerzitetima, govoreći o svim detaljima raketnih sistema, od konstrukcije do stavljanja u pogon. Rapaport je tvrdio da će to dati generacije svemirskih stručnjaka koji će suviše kasno shvatiti da su suvišni, jer nikome neće trebati njihove usluge posle 2000.

Čim je Rimski klub predstavio, u Severnoatlantskom paktu, Rapaportov "profilisani" izveštaj o agenciji NASA, Komitet 300 je zahtevao neodložnu akciju. Zvaničnici NATO-a i Rimskog kluba, odgovorni za akciju protiv agencije NASA, bili su: Harland Klivlend, Džozef Slejter, Klejborn K. Pel, Volter Dž. Levi, Džordž Mekgi, Viljem Bots, Robert Štraus - Hjup (ambasador SAD u NATO-u) i Donald Leš.

Svijetu prijeti haos

Maja 1976. Naučni i tehnološki komitet Severnoatlantske skupštine i Institut za istraživanje međunarodne politike organizovali su sastanak pod nazivom "Konferencija o transatlantskoj neravnoteži i saradnji". Sastanak je održan na imanju kraljice Elizabete u Dovilu, u Francuskoj.

Osnovna namera Konferencije u Dovilu bila je da se prekine tehnološki i industrijski napredak SAD. Posle konferencije izašle su dve knjige - "Tehnotronska era" Bžežinskog (o kojoj će docnije biti još dosta reči) i "Bezdan pred nama" Aurelija Pečeija, predsedavajućeg Konferencije. Pečei se uveliko složio s Bžežinskim, i dodao da će svetom, ukoliko njime ne bude upravljala Svetska vlada, vladati haos. S tim na umu, Pečei je insistirao da SSSR-u mora biti ponuđeno "približavanje" NATO-u - i to takvo približavanje koje će se okončati kao ravnopravno partnerstvo sa SAD u Novom svetskom poretku. Obe nacije bile bi odgovorne za "upravljanje krizama i globalno planiranje".

Pečei nikad nije prestao s neumornim napadima na suverenost država, kao navodno štetnu za napredak čovečanstva. U tome se pozivao na "kolektivnu odgovornost". U nekoliko svojih vrlo važnih javnih nastupa, Pečei je isticao da je nacionalizam rak rana čovečanstva.

Gladni svijet

U vezi s Trećim svijetom, član Rimskog kluba, Harland Klivlend, pripremio je izvještaj koji je bio vrhunac cinizma. U osnovi, taj spis je govorio da je na narodima Trećeg svijeta da među sobom odluče koje stanovništvo treba eliminisati. Kao što je Pečei kasnije napisao (na osnovu Klivlendovog izvještaja):

"Načet politikom sukoba tri velike zemlje i grubo, ovdje-ondje skrpljenih blokova, postojeći ekonomski poredak vidno puca na šavovima... Pred potrebom da se pribjegne trijaži - i odluči koga treba spasti - budućnost je odista mračna. Ako, na žalost, događaji dovedu do takvog ishoda, pravo da donosi takve odluke ne može se prepustiti samo malom broju nacija, jer bi im to dalo ogromnu moć nad životima gladnog svijeta."

                                  ( Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.