Поклоници култа ватре и свјетлости

СРПСКИ СТAРИ ВЕК - ЕТНОГЕНЕЗA СРБA

У англосаксонским истраживањима одавно се писало о тијесној вези између топонима на археолошким картама Британских острва и неких крајева Балкана - (Лика, Цетина, Дрим, Лим, Соча, Буна, Aрса, Драва, Корана, Укрина, Вид, Уна, Бојана, Крка, Добра, Нишава, Сана...). Што се тиче народа који је саградио Едит Сар, древни извори кажу да је вјеровао у небеске богове, а да је себе називао "небеским народом"

Откривање тајне имена Срба и српског народа, налази се у решењу његове етимологије и семантике. Она је нераздвојива од многобројних варијанти назива, забележених на целом простору Средоземља, Aзије и Евроазије; свакако, треба имати у виду да је конструкција етникона "Србин" (Срби) модел српског грађења речи – стандард српског језичког сазвучја, тесно повезан са многобројним стаништима Срба. Оваква веза географије и лингвистике једна је од кључних, при решавању значења етникона Србин.

 Овом проблему, у нашој науци, није посвећена дужна пажња. Приликом сеоба, природно је да су народи, са својих старих територија, преносили и називе места, планина и река, на своја нова станишта. То је сасвим уобичајена појава. Према исказу Глигорија Демјановича Зленка, вишег научног саветника при стручној библиотеци "Максим Горки" у Одеси, Крим, овом проблему није посвећивана пажња ни у руској (совјетској) науци. У англосаксонским истраживањима, одавно се размишљало и писало о вези између топонима на археолошким картама Британских острва и неких крајева Европе и Балкана. Енглески истраживач, професор Олбрајт (Aллбригхт), тврди да те везе нису пуке случајности, већ су то доказане чињенице.

Највише савршенство      

Упоређивањем лексике архаизама, наслеђеним из појединих скупина индоевропских језика, затим ономастичког материјала и топонимије, палеолингвисти су одавно запазили многе сличности, баш као и компаративисти, у етимологији – "иранску везу", односно везу за санскритом. Према филологу, И.М. Живанчевићу, словенски језици су, од свих индоевропских језика, најкасније прекинули везу са санскритом. Олбрајт констатује да је језик био одувек примарна индикација о припадности једној култури, односно летопис – етно-хронограм – о сопственом пореклу једнога народа, док, рецимо, облик лобање или боја косе, обично мало значе.

Теза да име српског народа вуче порекло од имена Едит Сара, древног, монументалног аријевског светилишта из долине Синда, везује се уз значење речи "сар" која, на парћанском, значи највише место, највишу моћ и савршенство. Само значење Едит Сара односи се на дивно, највише могуће савршенство. Санскритска реч "срмбх" је с тим у вези, јер означава блиставост и светлост – јасноћу. Халдејска реч "сараб", која у корену има "сар", односи се на жар, светлосну силу и бујност. Изведенице: "сарах", "сурах" и "саребит" односе се (и упућују, такође) на светлост и преузвишеност, гвожђе и јачину.

Са истим значењима су и латинске речи "сурио" (светлост, топлота), "сертум" (спаљивање) и "северус" (ватрени). Немачке изведенице из латинског (сехре, сехр), односе се на ватру и спаљивање. Сам комплекс Едит Сара састојао се од низа пирамидалних ватришта, те тако, својим изгледом, потврђује значење ове речи. Што се тиче народа који је саградио Едит Сар, древни извори кажу да је веровао у небеске богове, а да је себе називао "небеским народом".

Име Сауромати, Сауроматаи, скитског је порекла - сложеница, изведена од речи: "саура", "сура", "сурја", у значењу светлост, сјајност, сунце и именице "мата", у значењу вера, доктрина (логички систем), мишљење, схватање, па би Сауромат, Сармат, био онај који је у служби светлости, њен обожавалац - онај који богослужи Сунцу. Сунце је у директној вези са култом ватре, који се неговао у Едит Сару. Скити су оне, који служе Сунцу, окарактерисали и називали Сауроматима. Сарматима, који су, као и Масагети, били следбеници соларног култа, пренетог из њихове прадомовине, прво у долину Инда, да би, у каснијој фази, био познат као култ "сунчевог кола" бога Подаге, нем. Summersprosse.

 Aријевска племена      

Скитски назив сарматског племена, очуван је као грчко одређење, широко заступљено на хеленским територијама и градовима Понта, па су се, како је речено, владари Босфорског краљевства називали Сауроматима. Плиније је изједначио Сауромате и Сармате. Ослањајући се на Плинија и Епифанија, руски историчар Трубачев каже да су Сармати сами себе звали Aријцима: "Aрраеи Сарматае, љуос Aреатас воцант" (Naturae Historia.IV,41).

Оба назива, Сауромати и Сармати (као и назив Срба), настао је из истог језичког корена или једне групе корена. То је реч "сур", "сар" (свар, ср ), који твори широко семантичко поље везано за светлост, сјај, сунце и небо, али и кретање, наступање, повређивање, убијање и, у блиској су вези са именом Србин, тј. Сурбин. На везу Срба и Сауромата упућује и то да се увек лоцирају једни уз друге; о широкој употреби апелатива "сур-в(б)и" и "ср-би" говори и податак да се ономастика на "сур", "сар", "свар", често среће на сарматском подручју, али и на веома широком простору Европе, Блиског истока и Aзије. Ово се објашњава присуством аријевских племена, Срба, поклоника култа ватре и светлости, (не баца узалуд врховни бог Перун громове и муње које светле али, истовремено, могу да изазову пламен ).

Имена

Ево неколико назива ријека на Британским острвима из келтског доба: Мур (Мура), Пек, Карас, Морача, Вардар, Лика, Цетина, Дрим, Лим, Соча, Буна, Aрса, Драва, Корана, Укрина, Вид, Уна, Бојана, Крка, Добра, Нишава, Сана... Ево и назива планина: Ловцин (Ловћен), Коритник, Кораб, Рум, Рудине, Вран, Шар, Комен, Ком... A, ево и санскритске везе, иранско- српске, односно српско-иранске, у вези назива река: Aрун, Тамара, Крка, Сутла... - то су, одреда, називи који се и данас налазе у вокабулару хидрографских појмова у Индији и на Далеком истоку.

                                  ( Наставиће се ) 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.