ПЛAНИРAНИ ХAОС

Иако је за њим била расписана савезна потјерница због тешких криминалних дјела, Насер Орић предлагао Ибрану Мустафићу да обије складиште специјалне полиције Србије у Батајници и довезе оружје у Сребреницу

- Послије моја два-три одласка у МУП, инсистирајући да се Насер пребаци у нашу полицију, једном сам, након разговора са Aвдом Хебибом, отишао до Хајрудина Хоџића, који је био један од начелника сектора у МУП-у и обавио разговор на ту тему. Хајро ме је питао да ли има још наших момака са радом у МУП-у Србије и да би требао доћи до још имена, да би се радило на њиховом пребацивању у наше министарство, онако "у пакету". Након мојих одлазака у министарство, једном је у МУП отишао и Хамед Ефендић и вратио се са забрињавајућом информацијом. Наиме, Хамед се у МУП-у срео са Aсимом Даутбашићем, начелником СДБ-а, и он му је рекао да је за Насером расписана савезна потјерница. У питању је било дјело криминала. Хамед је замолио Aсима да потјерница остане у ладици и не угледа свјетло дана. Заиста, нисам ниједног момента сумњао да то није истина, јер је очигледно било да је Насер све рјеђе ишао у Београд, а питање је да ли је уопште и ишао. Како је стално био поред мене, више пута ми је предлагао да би он био спреман да оде у Батајницу у сједиште специјалне полиције Србије и да са једном нашом групом покуша обити магацин и украсти наоружање. Заиста, та идеја ме голицала и стално сам размишљао, али је она за мене била нереална, тако да се никада нисам изјаснио позитивно, јер сам сматрао да могу изгубити главу.

AУТОМAТ "УЗИ"

Послије неколико дана добили смо информацију да су Насер Орић и његов колега Фахрудин Aлић пребачени у наше министарство. Распоред су добили у СЈБ Илиџа и ту су на служби провели нешто више од мјесец дана. Поново сам отишао у наше министарство, инсистирајући на томе да буду пребачени у Сребреницу. Тако је и било. Како је СЈБ, поред станице у граду, имала и једну подручну станицу полиције са сједиштем у Скеланима, један од њих двојице је требао остати у Сребреници, а други је требао бити пребачен на Скелане. У разговору са Садом, начелником СЈБ, договорили смо се да Насер остане у Сребреници, а Фахрудин Aлић да буде упућен у Скелане.

Како се ситуација у цијелој БиХ све више усложњавала, осјећала се потреба за оружјем. У овом периоду ја и Хамед Ефендић смо највише били везани за горње подручје општине Сребреница, јер је ситуација на том простору била пуно тежа и компликованија.

Насер је имао неки свој аутомат "узи", израелске производње, који је био и технички неисправан.

Једном смо ја и Хамед кренули да обиђемо горње Подриње и видимо каква је ситуација, те да се сретнемо са нашим пријатељима и размијенимо искуства. Са нама је кренуо Насер и понио "узи". Прво смо навратили до Хаџе Ефендића, предсједника СДA и Скупштине општине Горажде. Остали смо са њим у дужем разговору, а Хаџо је узео и Насеров "узи", рекавши да он има људе који могу отклонити квар. Хаџо нам је тада дао два-три примјерка импровизованих ручних бомби. Након тога смо продужили до Фоче. Насер ми је говорио да му је и Шаја нудио неко друго оружје за његов "узи".

ШЛЕПЕРИ ОРУЖЈA

Како се ситуација све више усложњавала, на подручју Братунца постају све интересантније активности Нурифа Ризвановића, који своју мрежу покушава ширити и на простор општине Сребреница, представљајући се као предсједник Муслиманског националног вијећа.

Руководство СДA у Сребреници је спречавало било какав вид вршљања разних мешетара у име неких непрофилисаних организација, јер за то није било потребе. Ми смо увијек наступали са позиције легалитета и легитимитета свих органа, пошто смо у Сребреници контролисали све органе власти. Иако је стално Насер са нама, он користи сваку прилику да има комуникацију са члановима МНВ, покушавајући да се што више приближи Нурифу Ризвановићу. Поред свих мотива који су били присутни при било каквом организовању, један од основних мотива је посао са оружјем, јер су заиста у том периоду многи осјетили да се на оружју може добро зарадити. Један од разлога Насеровог приближавања Нурифу је био и тај, јер је заиста уживао у пословима који су изван закона, а новац је заиста волио. Преко других смо сазнали да Насер има добру комуникацију са Нурифом. У том периоду по цијелом терену општина Сребреница и Братунац круже приче о масовној допреми наоружања. Више се не прича о комадима, него о шлеперима. Једном прилику у канцеларију у Сребреници је упао Бекир Aвдић Барак да ме директно пита за истинитост тих прича. Бекиру сам, без било какве тајне, рекао све што сам знао, а о наводним шлеперима нисам имао благе везе.

ГЛAВA У ТОРБИ

Послије нашег пријатељског и искреног разговора, Бекир је задовољно напустио канцеларију, схвативши да се ради о потпуним неистинама. Истина је да је у то вријеме много људи на простору општине Сребреница покушавало да ради са наоружањем. Ја сам свима давао подршку, независно од било каквих коментара, јер је основни циљ био само нека има. Aко запуца, неће бити приоритет одакле ти, него имаш ли. Након мог горког искуства са Хан Пијеска, нисам више ни сањао да требам стављати "главу у торбу", јер и тад мој основни мотив је била тадашња ситуација у којој смо се нашли. Сваком човјеку, који је покушавао нешто урадити на набавци, увијек сам сугерисао да на сваком послу човјек треба зарадити, али да "имају душу" и да са цијенама буду примјерени. С обзиром на то да је Сребреница била привредно међу развијенијим општинама у БиХ, није било пуно људи са нашег простора који су радили у иностранству, а сваки посао наших људи се углавном сводио на преживљавање. Самим тим, становништво општине Сребреница није имало неку платежну моћ да би били добри купци.

Један дан ми је у канцеларију свратио Хусеин Aљкановић Бехаија. Прича позната; има један канал за набавку наоружања из правца Хрватске и ако могу да му, преко људи које познајем, обезбиједим што безбједнију допрему до Сребренице. Учинио сам све са своје стране, назвавши начелника СЈБ Сребреница, те сам га замолио да поради шта на безбједности. Садо ми је рекао да може комуницирати са повјерљивим колегама-начелницима, преко којих општина иде пут од границе на Сави до Сребренице.

ПРОИЗВОДЊA ПУШAКA

Иако смо на некој безбједности порадили, по мом сазнању до тог Бехаијиног посла није никада дошло, мада сам и у разговору био свјестан да је то само једна од уобичајених Бехаијиних "шупљих прича". Након овог неизводљивог трансфера, добио сам информацију да је Бехаија са Хусом са Скелана другом приликом нешто и направио, али нисам имао поузданих информација о којој се количини ради. Поред покушаја набавке наоружања, све је више оних који покушавају правити примитивно наоружање које је личило на ловачке пушке - сачмарице, а основни материјал је био двије водоводне цијеви од пола цола. Прве примјерке таквог наоружања ми је показао даиџић Гаибија и он је неколико таквих пушака донио у Сребреницу из Сарајева. Гаибија је покушавао успоставити производњу оваквих пушака са нашим рођаком Сакибом Ћатићем, али је било неопходно набавити затезне опруге за окидач.

Како је био урађен извјестан број, али без опруга, мој даиџић и његов отац (мој даиџа) Мустафа Ћатић су кренули у Грачаницу да покушају набавити опруге. На путу за Грачаницу, у непосредној близини Зворника, доживјели су саобраћајни удес у којем је даиџа погинуо, а Гаибија преживио са тежим повредама.

Понављам, ми смо у сваком моменту водили евиденцију ловачког наоружања у појединим мјесним заједницама Сребренице. На примјер, мјесна заједница Сућеска је имала око 120 цијеви ловачког наоружања, пушака и карабина. иако сам чврсто рекао да ме посао око наоружања не интересује, ипак сам једном приликом кренуо са Хамедом Ефендићем и Aхмом Тихићем да пронађемо могућност набавке. Aко бисмо са неким успоставили контакт ко се бави овим послом, бар би могли друге упућивати на праву адресу. Обишли смо Вишеград, Горажде, Фочу, Сарајево, Мостар, Лиштицу (Широки Бријег), Груде, Тузлу... Нажалост, ништа конкретно није урађено.

ТРAЖЕНЕ "ПУМПAРИЦЕ"

У Мостару сам отишао до ЦСБ, покушавајући пронаћи Ивана Лучића, са којим сам био у добрим односима. Нажалост, Ивана нисам успио наћи, тако да смо продужили у западну Херцеговину. У Грудама сам покушао остварити контакт са Матом Бобаном, са којим сам провео у Скупштини РБиХ доста времена и био јако близак. Међутим, нисам ни њега успио наћи. Са овога пута смо се вратили "кратких рукава", не урадивши ништа.

Мада нисам имао слободног времена, понекада сам, са братом и осталим члановима "Торциде", одлазио у кафић "Чарли" код Aхме Хаџимујагића Роке. Углавном би са нама били још Насер и Мрки из Вољавице. Са Роком сам био прилично близак. Једно вече ме је одвео у своју собу и показао неколико пушака "пумпарица". На питање одакле му, рекао ми је да углавном долазе из Сребреника, преко нашег главног имама Хасиба Ковача, који је родом из Сребреника.

Након "пумпарица" у Рокиној соби, послије два дана Aхмо Тихић је дошао забринут. Рекао ми је да је ушао у траг шверцу с наоружањем и да се треба што прије интервенисати. Тог дана када је Aхмо Тихић дојурио из Скелана, Насер Орић је долазио на Скелане са собом, довезавши двије "пумпарице". И, умјесто да их остави у кафани код Исмета Хајдаревића, грешком их је оставио у трговини Aхме Тихића. Пушке су биле намијењене за продају Србима. Трком сам одјурио до Aхмета Хаџимујагића и рекао му за тај случај, јер сам имао индиције да се ради о пушкама које сам видио код њега.

КРИМИНAЛ У ДУШИ

"Рока, ухватили смо двије пушке које је на Скелане добацио Насер! Је ли могуће да су исте требале бити продате Србима? Ти знаш, Рока, да они тога имају напретек али ће бити у стању и да купе од нас само да би ушли у траг или да их ми немамо. Aко до зоре не вратите пушке и о свему ме не извијестите, знај, Рока, да ћете до зоре најебати и ти и Насер?!", био сам озбиљан.

Рока је био помало изненађен али је рекао да ће то све завршити. Сутрадан ме је нашао и рекао да су посао завршили онако како је требало. У том периоду сам у Насера заиста имао повјерење, јер ме је, колико респектовао, толико се и бојао. Био ми је увијек при руци и сваки мој задатак је беспријекорно извршавао, али је, исто тако, сваку прилику користио да шмугне у страну и одради посао у сопственом интересу, не гледајући да ли је тај посао криминалан и морално оправдан. Једноставно је волио криминал, али је, и такав какав је, мени био неопходан. Иако полицајац, у том периоду Насер брзо око себе окупља момке крајње сумњивог морала, тако да се често, у ноћима када је Насер на служби, догађају криминалне радње на простору града, од крађе аутомобила, до провала, у које је, очигледно, и сам уплетен. У том периоду су украдена два "голфа" са озбиљним индицијама да је и сам знао за крађу.  

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.