ОРИЈЕНТAЛИСТA - Рођен у нигдини на крају умирућег царства

У граду Бакуу нема писмених трагова о рођењу Лева Нусимбаума. Нити, када смо код тога, у Тифлису, Кијеву, Одеси или Цириху. Лев је у једном од многих записа, објављеном у берлинским новинама 1931, навео да је у ствари рођен у нигдини

Идеја да је Aбрахам Нусимбаум муслимански аристократа персијско-турског педигреа - или било шта сем Јеврејин европског поријекла - налази се у основи Левовог усвојеног идентитета

*********************************

Лев Нусимбаум је рођен октобра 1905. у тренутку када је толерантна, "високо капиталистичка" култура Бакуа почела да се распада. Цар Николај Други обећао је народу устав седамнаестог октобра. Ово лажно обећање дато је с намером да угуши растуће захтеве за револуцијом у земљи у којој су побуне, пљачке и убиства постале део свакодневице. У Бакуу су козаци јахали улицама нападајући грађане, наводно да би успоставили ред, док су Aзери и Јермени свој космополитски град претворили у бојиште. Бесна руља опседала је елегантне виле чији су власници припадали "погрешним" етничким или религиозним заједницама.

Као и многи аутори рођени у последњим годинама умирућег царства, Лев је идеализовао свет који се коначно урушио после његовог петнаестог рођендана, приморавши своје становнике да беже у страху за живот, остављајући за собом храну која се још пушила у тањирима. Посматрао је Баку као место чија је доброхотност проистицала из старости и релативне слабости режима. Провешће живот супротстављајући се револуционарима који су разорили сложену мрежу старих религија и царстава, замењујући их новим тоталитарним веровањима. Снажне револуционарне политичке промене увек ће памтити као "разуларено лудило које је захватило град".

Поријекло

У граду Бакуу нема писмених трагова о рођењу Лева Нусимбаума. Нити, када смо код тога, у Тифлису, Кијеву, Одеси или Цириху. Лев је у једном од многих записа, објављеном у берлинским новинама 1931, навео да је у ствари рођен у нигдини:

"Рођен у...? Ето где се већ открива проблематична природа мог постојања. Већина људи у стању је да наведе кућу или бар место у коме су рођени. До тог места или куће могу ходочастити у каснијим годинама, заронити у сентиментална сећања. Да бих заронио у таква сећања морао бих обавити ходочашће у вагон експресног воза. Рођен сам усред првог руског железничког штрајка, на повратку мајке из Цириха, седишта руских револуционара, у Баку, седиште наше породице. На дан мог рођења цар је прокламовао манифест у којем је Русима обећао политички устав. На дан мог доласка у Баку град је горео захваћен пламеном револуције, руља је масакрирана по улицама. Оцу, који ме замало није избацио заједно с неговатељицом, донесен сам кући у лавору. Тако је започело моје бивствовање. Отац - индустријски нафтни магнат, мати - радикални револуционар."

Колико год апсурдна могла бити, прича је највероватније тачна. Неке њене делове потврђују независни извори, укључујући Левову немачку неговатељицу Aлису Шулте. Фрау Шулте је 1940. сабрала своја сећања на Лева, исписавши их уредним, пажљивим рукописом. Ово је учинила у италијанском манастиру, у коме је живела након што је дечак о коме се читавог живота бринула постао прогоњен човек. Осетила је обавезу да чињенице из његовог запетљаног живота изнесе по неком реду у фрустрирајуће кратком документу.

Крв и нафта Оријента

Левова прва књига Крв и нафта Оријента бави се основним мотивом који ће се понављати и у каснијим делима - личној историји повезаној са историјом Кавказа. Лев нам приказује оца Aбрахама како нервозно шетка пред локалним затвором "са оријенталном капом од овчјег крзна и јантарном бројаницом, какву је имао сваки житељ Бакуа". Потамнеле црте лица, које Лев касније приписује уједначеној мешавини расног наслеђа турске и персијске аристократије, одају "хладнокрвни, наизглед клонули, а ипак на акцију спремни, карактер оријенталца који је прилагодио стару, послушничку традицију животу у вибрантном седишту нафтне индустрије".

У овом сведочењу отац откупљује мајку из царског затвора ("веома младу, тамнооку девојку... чланицу руске бољшевичке партије"), у коме као политички агитатор чека депортацију. Одмах је жени и одводи у харем. Левова мајка преузима домаћинство распуштајући харем.

Идеја да је Aбрахам Нусимбаум муслимански аристократа персијско-турског педигреа - или било шта сем Јеврејин европског порекла - налази се у основи Левовог усвојеног идентитета.

Старији Нусимбаум рођен је у Тифлису, данашњем Тбилисију, званичној престоници руског Кавказа, двадесет четвртог августа 1875 (Његова крштеница постоји). Био је Јеврејин Aшкеназ чији су родитељи стигли на Кавказ из Кијева или Одесе, великих јеврејских центара унутар уговором одређене области, ван које руским Јеврејима није било дозвољено кретање и запошљавање (иако је много њих митом обезбедило себи пролаз до осталих делова царства).

Све до припајања пољских територија у Руском царству није било Јевреја, и то га је чинило потпуно неспремним за нови додатак постојећој етничкој и религиозној мешавини. Званични руски одговор на јеврејско питање био је ограничење њиховог присуства на пољске провинције, које је задобила Катарина Велика - такозване Пале. Ова одлука је суштински довела до стварања највећег гета у историји, огромног географског затвора за нове "руске" Јевреје. Територије од којих су се састојале Пале биле су антисемитске провинције, погођене честим несташицама хране и економским кризама.

Потрага

Лев Нусимбаум је био Јеврејин, преобраћеник у муслиманског принца и аутор низа бестселера у нацистичкој Њемачкој. Његов живот превазилази и најмаштовитије странице његових књига. Трагајући за истином о Леву, Том Рајс открива низ сјеновитих свијетова у међувремену утонулих у заборав - европски панисламизам, нихилистичке асасине, кријумчаре антинацистичких књига, нафтне богаташе Бакуа и јеврејске оријенталисте. Резултат те потраге је потпуно неочекивана слика двадесетог вијека.

...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.