ОРИЈЕНТAЛИСТA - Револуција деснице фашизам и нацизам

У Њемачкој бјеснила необуздана револуција. Није била у жижи свјетске пажње због бурних промјена на читавом земљином шару: тријумфа совјетског колоса и бјекства бијелих (!) и пропасти Отоманског царства и турског грађанског рата.

Вође нове њемачке демократије стрепили су само од црвене револуције и бољшевизма, који је тријумфовао у Русији пријетећи да се прошири на запад. Револуција деснице - фашизам, нацизам - још увијек није добила свој облик

***************************** 

Чим је прешао из Француске у Немачку касног пролећа 1921. Лев је почео нервозно да преврће монокл међу прстима. Посматрао је сиви пејзаж, донедавно рововско бојиште, мислећи само на једну ствар: револуцију! Побегли су пред једном, а њему се чинило да хрле у сусрет другој. Да ли су нормални? Многи Руси су Немачку сматрали срцем револуције - револуционарнијом од саме Русије. Откад је породица одабрала земљу школовања, постао је опседнут политичким немирима у Немачкој. Тешило га је што је "увек могао отићи, ако ствари пођу по злу. То није моја револуција, нити је то моја земља." Ипак су га извештаји о догађајима у Немачкој чинили веома нервозним.

Левов страх од револуције прерастао је у хистерију, чије постојање је могао да захвали ужасима виђеним у Бакуу. Хистерија је покаткад неопходна ако се тачно жели представити тадашње време - некада је потребно оголити морална чула да се преко догађаја од пресудног значаја не би прешло као преко још једне дозе лоших вести.

У сјенци Русије

У Немачкој је већ две године беснела необуздана револуција. Није била у жижи светске пажње због бурних промена на читавом земљином шару: тријумфа совјетског колоса и бекства белих; пропасти Отоманског царства и турског грађанског рата; Версајског мировног споразума, нестанка Хабзбуршке монархије и настанка нових држава и савеза широм Европе; пандемије грипа која је још увек односила десетине хиљада живота недељно широм Европе, Aзије и Aмерике. Све набројане појаве скретале су пажњу светске јавности са немачке револуције.

Фрау Шулте је успављивала Лева у детињству причајући му приче о Немачкој, али ње више није било - где је могла бити? Заглављена ко зна где, на широком простору између Бакуа и Балкана. Немачка националност која јој је сметала у Бакуу, овде би јој била од помоћи, ако би само успела да ступи у контакт с породицом. Aбрахам је учио Лева да високо цени немачку културу и немачки народ. Нусимбаумови су помагали немачким ратним заробљеницима током опсаде Бакуа. Немачке официре сматрали су пристојним људима. И поред свега, Лева су мучиле мрачне мисли док се приближавао граници.

Почетни узроци револуционарних промена у Немачкој и Русији били су слични: катастрофа на бојишту довела је до абдикације цара и замене монархистичког система демократском коалиционом владом; коалиција се одмах нашла на удару радикала са левице и деснице, одговорила је коришћењем једног екстремизма против другог. Највећа разлика у току револуција у Немачкој и Русији била је што су се руски умерењаци окренули екстремној левици, сматрајући да главна опасност прети од екстремне деснице; у Немачкој су се умерене снаге обратиле екстремној десници сматрајући да им највећа опасност прети од екстремне левице.

Лењин као десничар

У оба случаја, изабрана стратегија им се обила о главу: у Русији је дошло до крвавог, тоталитарног преврата левице; у Немачкој је то довело до крвавог тоталитарног преврата деснице. Вође нове немачке демократије, баш као и Лев, стрепели су само од црвене револуције и бољшевизма, који је тријумфовао у Русији претећи да се прошири на запад. Револуција деснице - фашизам, нацизам - још увек није добила свој облик. Баш као што су умерене демократе у Москви дозволиле Лењину да делује у Русији, у нади да ће одбранити уставни поредак, демократе у Берлину су потражиле помоћ антидемократских десничарских снага. Надали су се да ће оне бранити устав који су свим срцем желеле да оборе. Десничарска варијанта Лењина још увек није постојала, иако ће убрзо измилети из крвавог хаоса.

Ипак, 1918-19, нико није страховао од десничарског Лењина. Све очи су претраживале политички обзор у потрази са месијанским демагогом левице. Неки су немачког Лењина пронашли у личности социјалистичког дисидента Карла Либкнехта. Помагала му је револуционарна сапутница Роза Луксембург (која, иако одрасла снујући да пође стопама Вере Залускаје и Софије Перовскаје, никад није запуцала). По бољшевичким стандардима, чак и најрадикалнији немачки социјалисти нису били "прави" револуционари. Немци нису имали традицију тероризма и оружане борбе. Они би, по Лењиновим речима, уредно купили карте пре но што би напали железничку станицу. Годинама је покушавао да створи организацију у Минхену, али је напослетку дигао руке од немачких социјалиста, одселивши се у Цирих где је и дочекао почетак револуције.

Отров за бољшевике, Друга интернационала - умерена варијанта Марксове Прве интернационале која је преобразила социјализам из револуционарног у еволутивно учење, определивши се за синдикалну и парламентарну борбу - била је немачки изум.

                                       (Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.