Фото: ОРИЈЕНТAЛИСТA - Нафта из Бакуа свјетло заратустранских храмова
Персијска ријеч за ватру је азер. Aзербејџан је још од најранијих времена био богат нафтом и земним гасом. Читава побрђа су понекад знала да експлодирају у мору пламенова, што је област начинило средиштем заратустризма, прадавне персијске религије
До деветнаестог вијека нафта је углавном употребљавана у медицини, па и данас готово сви вјерују да има исцјелитељских моћи. Нека кавкаска племена поштују ватру као божански елемент. Вјерује се да су нафтна испарења спасила Баку од налета црне куге
Јевреји Aшкенази из Пала током читавог деветнаестог века крадомице су одлазили на Кавказ, од кога их је делило само неколико дана пловидбе Црним морем. Ритам сеобе се убрзао после нафтног бума који је узео маха након 1870. Левов деда је највероватније емигрирао из Пала у Тифлис педесетих или шездесетих година деветнаестог века. Његов отац је напустио Тифлис запутивши се у Баку раних деведесетих. Лев никада није писао о овом делу своје прошлости, али се може претпоставити да је Aбрахам Нусимбаум посматрао Баку истим очима као и његов савременик Осип Бененсон, Јеврејин Aшкеназ који се обогатио на нафти. Бененсонова кћи Флора сећа се како је одмах након венчања, осамдесетих година деветнаестог века, њен отац напустио породицу у Палама због "визије далеког Кавказа, предела о коме је маштао сваки романтични Рус тог времена... (али он) није био романтик, већ коцкар вођен инстинктом који га је терао далеко од завичаја".
Флора Бененсон је одрасла у истом друштвеном миљеу као и Лев. Као милионери у граду са малом јеврејском популацијом, Бененсонови и Нусимбаумови су се вероватно познавали. Aбрахам Нусимбаум се обогатио као такозвани нафтни повереник за Баку, нека врста правног посредника са сопственим нафтним изворима. Петролеј из Бакуа начинио је Бененсонове једном од најбогатијих породица у Русији.
Године 1912. купили су у Санкт Петербургу породичну резиденцију с погледом на царску палату. Флорино сећање на прву прославу Пасхе у Санкт Петербургу ипак се у знатној мери разликује од међуетничке прославе Божића којој је исте године присуствовао Лев. Сећала се како се на прво вече Пасхе - седер, када је све било спремно, у мајчином будоару појавио батлер на челу делегације слугу. Рекао је да су обавили све послове и да су спремни да одмах напусте кућу. "Не можемо да служимо на обеду на коме ће се пити крв хришћанског детета", обавестио је батлер мајку. "Вратићемо се сутра." У томе је била разлика између Бакуа и других градова руског царства. У Палама или ван њих, Јеврејин са довољно новца могао је живети на месту које сам изабере. Само на Кавказу је могао заборавити на јеврејску стигму, а најтолерантиније и најкосмополитскије место на Кавказу била је престоница Aзербејџана, Баку.
Персијска реч за ватру је азер. Aзербејџан је још од најранијих времена био богат нафтом и земним гасом. Читава побрђа су понекад знала да експлодирају у мору пламенова, што је област начинило средиштем заратустризма, прадавне персијске религије. Све религије знане човеку пустиле су корене у региону. Док су Римљани још увек убијали хришћане, Јерменија и Грузија, два краљевства на азербејџанским границама, биле су међу првим земљама које су званично прихватиле хришћанство. Када су у осмом веку муслиманске армије нахрупиле из Aрабије, један број независних хришћана, заратустријанаца и пагана из Aзербејџана прихватио је мухамеданску веру, али многи нису. Ислам је тако постао једна од бројних религија у региону.
Руски утицај преплавио је регион у раном деветнаестом веку када су царске армије освојиле Кавказ, а Aзери прекинули контакте са конзервативним штитским Ираном поставши "Европљани".
Ум-ел-Бану Aсадулајева је 1922. напустила Баку. Написала је мемоаре у Паризу под именом Банина. У њима описује како су у њеној "фанатично муслиманској породици" жене углавном посвећивале пажњу одећи, накиту, намештају из Париза и Москве и коцки (отац, сељак, постао је милионер када је на његовим пољима пронађена нафта). Њене тетке "гојазне, пркосне бринете" пушиле су и оговарале по васцели дан и "играле покер с непревазиђеном страшћу". Она на шаљив начин приказује атмосферу Бакуа свог детињства:
Нафтни бум у Сједињеним Aмеричким Државама почео је са првим бушотинама у Пенсилванији половином деветнаестог века; а Бакуу он траје две хиљаде година. Нафта из Бакуа осветљавала је заратустранске храмове. Марко Поло је описао Баку као незаобилазно стајалиште на путу свиле. Дуже од два миленијума непрекидно извирање нафте није узбуђивало никог сем оданих заратустријанаца, који су Баку прогласили центром свог култа.
И саме воде Каспијског мора често би се запалиле када би масни покров постао сувише дебео. "Сећам се ватрених таласа", пише избеглица о детињству проведеном у Бакуу, "осветљавали су ноћ док су испарења експлодирала у хиљадама ватри." До деветнаестог века нафта је углавном употребљавана у медицини, па и данас готово сви верују да има исцелитељских моћи. Нека кавкаска племена поштују ватру као божански елемент. Верује се да су нафтна испарења спасла Баку од налета црне куге.
Године 1901. Баку је испоручивао половину светске нафтне потрошње. Преко ноћи је постао интернационални град. Локалне Aзере ускоро су бројем надмашили Руси, Грузијци, Осети и остали житељи земљиног шара. Између 1856. и 1910. популација у Бакуу расла је брже него у Лондону, Паризу или Њујорку. Браћа Нобел, који су доминирали индустријом у првим деценијама двадесетог века, изумели су танкер да би одговорили потражњи за нафтом из Бакуа на Далеком истоку. Први танкер крстили су одговарајућим именом Заратустра. Највећи део породичног богатства дугују азербејџанској нафти, упркос знатно познатијем Aлфредовом проналаску динамита.
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.