ORIJENTALISTA - Nafta iz Bakua svjetlo zaratustranskih hramova

Persijska riječ za vatru je azer. Azerbejdžan je još od najranijih vremena bio bogat naftom i zemnim gasom. Čitava pobrđa su ponekad znala da eksplodiraju u moru plamenova, što je oblast načinilo središtem zaratustrizma, pradavne persijske religije

Do devetnaestog vijeka nafta je uglavnom upotrebljavana u medicini, pa i danas gotovo svi vjeruju da ima iscjeliteljskih moći. Neka kavkaska plemena poštuju vatru kao božanski element. Vjeruje se da su naftna isparenja spasila Baku od naleta crne kuge 

************************************

Jevreji Aškenazi iz Pala tokom čitavog devetnaestog veka kradomice su odlazili na Kavkaz, od koga ih je delilo samo nekoliko dana plovidbe Crnim morem. Ritam seobe se ubrzao posle naftnog buma koji je uzeo maha nakon 1870. Levov deda je najverovatnije emigrirao iz Pala u Tiflis pedesetih ili šezdesetih godina devetnaestog veka. Njegov otac je napustio Tiflis zaputivši se u Baku ranih devedesetih. Lev nikada nije pisao o ovom delu svoje prošlosti, ali se može pretpostaviti da je Abraham Nusimbaum posmatrao Baku istim očima kao i njegov savremenik Osip Benenson, Jevrejin Aškenaz koji se obogatio na nafti. Benensonova kći Flora seća se kako je odmah nakon venčanja, osamdesetih godina devetnaestog veka, njen otac napustio porodicu u Palama zbog "vizije dalekog Kavkaza, predela o kome je maštao svaki romantični Rus tog vremena... (ali on) nije bio romantik, već kockar vođen instinktom koji ga je terao daleko od zavičaja".

Flora Benenson je odrasla u istom društvenom miljeu kao i Lev. Kao milioneri u gradu sa malom jevrejskom populacijom, Benensonovi i Nusimbaumovi su se verovatno poznavali. Abraham Nusimbaum se obogatio kao takozvani naftni poverenik za Baku, neka vrsta pravnog posrednika sa sopstvenim naftnim izvorima. Petrolej iz Bakua načinio je Benensonove jednom od najbogatijih porodica u Rusiji.

Praznik u Sankt Peterburgu

Godine 1912. kupili su u Sankt Peterburgu porodičnu rezidenciju s pogledom na carsku palatu. Florino sećanje na prvu proslavu Pashe u Sankt Peterburgu ipak se u znatnoj meri razlikuje od međuetničke proslave Božića kojoj je iste godine prisustvovao Lev. Sećala se kako se na prvo veče Pashe - seder, kada je sve bilo spremno, u majčinom budoaru pojavio batler na čelu delegacije slugu. Rekao je da su obavili sve poslove i da su spremni da odmah napuste kuću. "Ne možemo da služimo na obedu na kome će se piti krv hrišćanskog deteta", obavestio je batler majku. "Vratićemo se sutra." U tome je bila razlika između Bakua i drugih gradova ruskog carstva. U Palama ili van njih, Jevrejin sa dovoljno novca mogao je živeti na mestu koje sam izabere. Samo na Kavkazu je mogao zaboraviti na jevrejsku stigmu, a najtolerantinije i najkosmopolitskije mesto na Kavkazu bila je prestonica Azerbejdžana, Baku.

Persijska reč za vatru je azer. Azerbejdžan je još od najranijih vremena bio bogat naftom i zemnim gasom. Čitava pobrđa su ponekad znala da eksplodiraju u moru plamenova, što je oblast načinilo središtem zaratustrizma, pradavne persijske religije. Sve religije znane čoveku pustile su korene u regionu. Dok su Rimljani još uvek ubijali hrišćane, Jermenija i Gruzija, dva kraljevstva na azerbejdžanskim granicama, bile su među prvim zemljama koje su zvanično prihvatile hrišćanstvo. Kada su u osmom veku muslimanske armije nahrupile iz Arabije, jedan broj nezavisnih hrišćana, zaratustrijanaca i pagana iz Azerbejdžana prihvatio je muhamedansku veru, ali mnogi nisu. Islam je tako postao jedna od brojnih religija u regionu.

Ruski uticaj preplavio je region u ranom devetnaestom veku kada su carske armije osvojile Kavkaz, a Azeri prekinuli kontakte sa konzervativnim štitskim Iranom postavši "Evropljani".

Izvor crnog zlata

Um-el-Banu Asadulajeva je 1922. napustila Baku. Napisala je memoare u Parizu pod imenom Banina. U njima opisuje kako su u njenoj "fanatično muslimanskoj porodici" žene uglavnom posvećivale pažnju odeći, nakitu, nameštaju iz Pariza i Moskve i kocki (otac, seljak, postao je milioner kada je na njegovim poljima pronađena nafta). Njene tetke "gojazne, prkosne brinete" pušile su i ogovarale po vasceli dan i "igrale poker s neprevaziđenom strašću". Ona na šaljiv način prikazuje atmosferu Bakua svog detinjstva:

Naftni bum u Sjedinjenim Američkim Državama počeo je sa prvim bušotinama u Pensilvaniji polovinom devetnaestog veka; a Bakuu on traje dve hiljade godina. Nafta iz Bakua osvetljavala je zaratustranske hramove. Marko Polo je opisao Baku kao nezaobilazno stajalište na putu svile. Duže od dva milenijuma neprekidno izviranje nafte nije uzbuđivalo nikog sem odanih zaratustrijanaca, koji su Baku proglasili centrom svog kulta.

I same vode Kaspijskog mora često bi se zapalile kada bi masni pokrov postao suviše debeo. "Sećam se vatrenih talasa", piše izbeglica o detinjstvu provedenom u Bakuu, "osvetljavali su noć dok su isparenja eksplodirala u hiljadama vatri." Do devetnaestog veka nafta je uglavnom upotrebljavana u medicini, pa i danas gotovo svi veruju da ima isceliteljskih moći. Neka kavkaska plemena poštuju vatru kao božanski element. Veruje se da su naftna isparenja spasla Baku od naleta crne kuge.

Godine 1901. Baku je isporučivao polovinu svetske naftne potrošnje. Preko noći je postao internacionalni grad. Lokalne Azere uskoro su brojem nadmašili Rusi, Gruzijci, Oseti i ostali žitelji zemljinog šara. Između 1856. i 1910. populacija u Bakuu rasla je brže nego u Londonu, Parizu ili Njujorku. Braća Nobel, koji su dominirali industrijom u prvim decenijama dvadesetog veka, izumeli su tanker da bi odgovorili potražnji za naftom iz Bakua na Dalekom istoku. Prvi tanker krstili su odgovarajućim imenom Zaratustra. Najveći deo porodičnog bogatstva duguju azerbejdžanskoj nafti, uprkos znatno poznatijem Alfredovom pronalasku dinamita.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.