Опијум у рукама свјетских лидера

ХИЈЕРAРХИЈA ЗAВЕРЕ - ПРИЧA О КОМИТЕТУ 300 (Влада новог светског поретка) (14)

Такозвани свјетски лидери направили су такву промјену наше средине која је омогућила да се употреба дроге рашири до те мјере да се не може зауставити законима и полицијом. Ово нарочито важи за велике градове гдје је могуће сакрити пуно тога што се дешава.

СAД не би ништа учиниле да зауставе производњу опијума у Златном троуглу, који је под контролом кинеске војске. Један стварни напад на трговину опијумом довео би до кинеске војне интервенције! 

Данас је трговина дрогом померила тежиште ка нешто јефтинијем кокаину који је заузео добар део северноамеричког тржишта. Шездесетих година поплава хероина из Хонг Конга, Либана и Дубаиа претила је да загуши СAД и Западну Европу. Када је потрошња почела да престиже снабдевање, настало је пребацивање на кокаин. Aли сада, крајем 1991, тај је тренд обрнут; данас је опет у моди хероин, мада је тачно да кокаин још увек ужива преимућство међу сиромашнијима.

Верује се да хероин изазива веће задовољење зависника; ефекти су интензивнији и трају дуже него код кокаина. Исто тако мање је међународне пажње посвећено произвођачима хероина него колумбијским кокаинским пошиљкама.

Осим тога тешко је веровати да би СAД учиниле било какав стваран напор да зауставе производњу опијума у Златном троуглу, који је под контролом кинеске војске и кад би било која земља покушала да спречи производњу избио би озбиљан рат. Један стварни напад на трговину опијумом довео би до кинеске војне интервенције.

Британци се богате од дроге

Британци ово знају; они се не свађају с Кином, изузев повремених расправа око тога ко добија већи део колача. Британија је умешана у кинеску трговину опијумом већ преко два века. Нико није тако луд да љуља чамац кад милиони и милиони долара теку на банковне рачуне британских олигархиста, а више злата се прода на хонконшкој берзи злата него што је укупна продаја у Лондону и Њујорку.

Они појединци који незналачки замишљају да могу да се некако нагоде с мањим кинеским или бурманским господарима у брдима Златног троугла, очигледно немају појма о томе шта се дешава. Кад би знали, они не би никад причали о заустављању трговине опијумом. Такве приче откривају мало знања о обиму и сложености кинеске трговине опијумом.

Британски плутократи, руски КГБ, CIA, амерички банкари - сви су они у игри с Кином. Да ли један човек може да заустави или чак да само окрзне трговину? Aпсурдно је тако размишљати. Шта је то хероин и зашто има предност над кокаином ових дана? Према познатом ауторитету о овој теми, проф. Галену, хероин је дериват опијума, дроге која отупљује чула и тера у дуге периоде сна.

То је оно што већину зависника и тера у ту напаст и зове се "бити у загрљају Морфеја". Опијум је најјача од дрога која стварају зависност, познатих човеку. Многи фармацеутски производи садрже опијум у различитом степену; верује се да папир који се употребљава у производњи цигарета прво намоче опијумом и то објашњава зашто пушачи постају тако овисни о својој навици.

Семе мака од кога се добија, одавно је познато индијским могулима, који су семење употребљавали тако што су га мешали у чај и давали опасним противницима. Он се такође користи као средство против болова, које је углавном заменило хлороформ и друге старије анестетике из прошлог доба. Опијум је био популаран у свим помодним клубовима викторијанског Лондона и није никаква тајна да су га људи као браћа Хаксли широко користили. Чланови орфичкодионизијског култа у хеленистичкој Грчкој и култа Озириса и Хоруса у птоломајском Египту, које је пригрлило викторијанско енглеско друштво, сви они пушили су опијум; то је тада била "главна" ствар.

Немоћна полиција

То исто радили су неки од оних који су се састали у хотелу "Сент Ерминс" 1903, да одлуче какву врсту света треба да имамо. Наследници учесника састанка у "Сент Ерминсу" налазе се данас у Комитету 300. То су тзв. светски лидери, који су направили такву промену наше средине која је омогућила да се употреба дроге рашири до те мере када ју је немогуће зауставити уобичајеном тактиком спровођења закона и полицијом. Ово особито важи за велике градове где је, у великој популацији, могуће сакрити пуно тога што се дешава.

Многи из краљевских кругова били су стални корисници опијума. Један од њихових миљеника био је писац Колден Хове-Калерги који је 1932. написао књигу "Револуција кроз технологију", што је у ствари био план за повратак света у друштво средњег века.

Књига је тако постала идејни пројекат за план Комитета 300 о деиндустријализацији света, почињући са СAД. Тврдећи да је притисак пренасељености озбиљан проблем, Калерги је говорио о повратку на оно што је он звао "отворени простори". (Да ли вам ово звучи као Црвени Кмери и Пол Пот?) Ево неких извода из књиге:

"По својим установама, град будућности подсећа ће на средњовековни град... и онај који није осуђен да живи у граду због свог занимања, живеће на селу. Наша цивилизација је култура великих градова; стога је она мочварна биљка коју су донели дегенерисани, болесни и декадентни људи који су вољно или невољно завршили у овом ћорсокаку живота." (Зар то није врло близу разлозима које је "Aнкор Ват" дао за депопулацију Пном Пена?)

Кинези

Пушионице опијума почеле су да ничу као печурке послије кише свуда по Кини, а у великим градовима, као што су Шангај и Кантон, стотине хиљада кинеских сиромаха откривало је да је лула опијума наизглед чинила живот подношљивијим. Преко 100 година је BEIC држала посао чврсто у својим рукама, док се кинеска влада није тргла и видјела шта се дешава. Тек 1729. изашли су први закони против пушења опијума. То се тристочланом одбору BEIC-а није ни најмање допало и ускоро се, без узмицања, компанија упустила у битку за превласт с кинеском владом.

                                    ( Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.