Opijum u rukama svjetskih lidera

HIJERARHIJA ZAVERE - PRIČA O KOMITETU 300 (Vlada novog svetskog poretka) (14)

Takozvani svjetski lideri napravili su takvu promjenu naše sredine koja je omogućila da se upotreba droge raširi do te mjere da se ne može zaustaviti zakonima i policijom. Ovo naročito važi za velike gradove gdje je moguće sakriti puno toga što se dešava.

SAD ne bi ništa učinile da zaustave proizvodnju opijuma u Zlatnom trouglu, koji je pod kontrolom kineske vojske. Jedan stvarni napad na trgovinu opijumom doveo bi do kineske vojne intervencije! 

Danas je trgovina drogom pomerila težište ka nešto jeftinijem kokainu koji je zauzeo dobar deo severnoameričkog tržišta. Šezdesetih godina poplava heroina iz Hong Konga, Libana i Dubaia pretila je da zaguši SAD i Zapadnu Evropu. Kada je potrošnja počela da prestiže snabdevanje, nastalo je prebacivanje na kokain. Ali sada, krajem 1991, taj je trend obrnut; danas je opet u modi heroin, mada je tačno da kokain još uvek uživa preimućstvo među siromašnijima.

Veruje se da heroin izaziva veće zadovoljenje zavisnika; efekti su intenzivniji i traju duže nego kod kokaina. Isto tako manje je međunarodne pažnje posvećeno proizvođačima heroina nego kolumbijskim kokainskim pošiljkama.

Osim toga teško je verovati da bi SAD učinile bilo kakav stvaran napor da zaustave proizvodnju opijuma u Zlatnom trouglu, koji je pod kontrolom kineske vojske i kad bi bilo koja zemlja pokušala da spreči proizvodnju izbio bi ozbiljan rat. Jedan stvarni napad na trgovinu opijumom doveo bi do kineske vojne intervencije.

Britanci se bogate od droge

Britanci ovo znaju; oni se ne svađaju s Kinom, izuzev povremenih rasprava oko toga ko dobija veći deo kolača. Britanija je umešana u kinesku trgovinu opijumom već preko dva veka. Niko nije tako lud da ljulja čamac kad milioni i milioni dolara teku na bankovne račune britanskih oligarhista, a više zlata se proda na honkonškoj berzi zlata nego što je ukupna prodaja u Londonu i Njujorku.

Oni pojedinci koji neznalački zamišljaju da mogu da se nekako nagode s manjim kineskim ili burmanskim gospodarima u brdima Zlatnog trougla, očigledno nemaju pojma o tome šta se dešava. Kad bi znali, oni ne bi nikad pričali o zaustavljanju trgovine opijumom. Takve priče otkrivaju malo znanja o obimu i složenosti kineske trgovine opijumom.

Britanski plutokrati, ruski KGB, CIA, američki bankari - svi su oni u igri s Kinom. Da li jedan čovek može da zaustavi ili čak da samo okrzne trgovinu? Apsurdno je tako razmišljati. Šta je to heroin i zašto ima prednost nad kokainom ovih dana? Prema poznatom autoritetu o ovoj temi, prof. Galenu, heroin je derivat opijuma, droge koja otupljuje čula i tera u duge periode sna.

To je ono što većinu zavisnika i tera u tu napast i zove se "biti u zagrljaju Morfeja". Opijum je najjača od droga koja stvaraju zavisnost, poznatih čoveku. Mnogi farmaceutski proizvodi sadrže opijum u različitom stepenu; veruje se da papir koji se upotrebljava u proizvodnji cigareta prvo namoče opijumom i to objašnjava zašto pušači postaju tako ovisni o svojoj navici.

Seme maka od koga se dobija, odavno je poznato indijskim mogulima, koji su semenje upotrebljavali tako što su ga mešali u čaj i davali opasnim protivnicima. On se takođe koristi kao sredstvo protiv bolova, koje je uglavnom zamenilo hloroform i druge starije anestetike iz prošlog doba. Opijum je bio popularan u svim pomodnim klubovima viktorijanskog Londona i nije nikakva tajna da su ga ljudi kao braća Haksli široko koristili. Članovi orfičkodionizijskog kulta u helenističkoj Grčkoj i kulta Ozirisa i Horusa u ptolomajskom Egiptu, koje je prigrlilo viktorijansko englesko društvo, svi oni pušili su opijum; to je tada bila "glavna" stvar.

Nemoćna policija

To isto radili su neki od onih koji su se sastali u hotelu "Sent Ermins" 1903, da odluče kakvu vrstu sveta treba da imamo. Naslednici učesnika sastanka u "Sent Erminsu" nalaze se danas u Komitetu 300. To su tzv. svetski lideri, koji su napravili takvu promenu naše sredine koja je omogućila da se upotreba droge raširi do te mere kada ju je nemoguće zaustaviti uobičajenom taktikom sprovođenja zakona i policijom. Ovo osobito važi za velike gradove gde je, u velikoj populaciji, moguće sakriti puno toga što se dešava.

Mnogi iz kraljevskih krugova bili su stalni korisnici opijuma. Jedan od njihovih miljenika bio je pisac Kolden Hove-Kalergi koji je 1932. napisao knjigu "Revolucija kroz tehnologiju", što je u stvari bio plan za povratak sveta u društvo srednjeg veka.

Knjiga je tako postala idejni projekat za plan Komiteta 300 o deindustrijalizaciji sveta, počinjući sa SAD. Tvrdeći da je pritisak prenaseljenosti ozbiljan problem, Kalergi je govorio o povratku na ono što je on zvao "otvoreni prostori". (Da li vam ovo zvuči kao Crveni Kmeri i Pol Pot?) Evo nekih izvoda iz knjige:

"Po svojim ustanovama, grad budućnosti podseća će na srednjovekovni grad... i onaj koji nije osuđen da živi u gradu zbog svog zanimanja, živeće na selu. Naša civilizacija je kultura velikih gradova; stoga je ona močvarna biljka koju su doneli degenerisani, bolesni i dekadentni ljudi koji su voljno ili nevoljno završili u ovom ćorsokaku života." (Zar to nije vrlo blizu razlozima koje je "Ankor Vat" dao za depopulaciju Pnom Pena?)

Kinezi

Pušionice opijuma počele su da niču kao pečurke poslije kiše svuda po Kini, a u velikim gradovima, kao što su Šangaj i Kanton, stotine hiljada kineskih siromaha otkrivalo je da je lula opijuma naizgled činila život podnošljivijim. Preko 100 godina je BEIC držala posao čvrsto u svojim rukama, dok se kineska vlada nije trgla i vidjela šta se dešava. Tek 1729. izašli su prvi zakoni protiv pušenja opijuma. To se tristočlanom odboru BEIC-a nije ni najmanje dopalo i uskoro se, bez uzmicanja, kompanija upustila u bitku za prevlast s kineskom vladom.

                                    ( Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.