ОД ГAЗИМЕСТAНA ДО ХAГA - Западне силе врше притисак на бираче

Политички углед Милошевића више није био на таквој висини да је могао да превагне код бирача. Велике силе Запада су из дана у дан отворено подржавале и помагале Милошевићеве противнике.

Било је неопходно прокламовање новог курса демократске социјалистичке оријентације уз одбацивање ауторитарног руковођења партијом и неуважавања реалности живота, који је тражио прилагођавање и промјене

***********************************

Обичан грађанин је почео да размишља на нов начин. Није му више било најважније да ли је за нашу економску пропаст крив овај или онај, да ли је за то крива међународна заједница или наша политика.

Почео је да резонује да му је најважније да се деси привредни просперитет, како би му се деца запослила, иначе не види перспективу. Постао је спреман да све идеолошке и националне предрасуде стави на страну и да бира будућност у којој ће моћи пристојно да се живи.

Велике силе Запада су из дана у дан понављале да ће Југославија остати трајно економски и политички изолована и да јој напретка неће бити док не промени режим Слободана Милошевића, упућујући грађанима јасну поруку да ће им бити још теже ако сопственим гласовима не доведу до политичке промене. Отворено су подржавале и помагале Милошевићеве противнике.

Такав сплет околности, а нарочито фактички губитак Косова и Метохије, што је наше грађане прилично политички поразило, показао је да је враг однео шалу и да би даље поигравање пркосом према притисцима међународне заједнице био за већину грађана економски неиздржив. Политички углед Милошевића више није био на таквој висини да је могао да превагне код бирача.

Убједљив пораз на изборима

Милошевић је доживео убедљив пораз, као и његова Социјалистичка партија Србије и резервна партија Југословенска левица. Човек који никада није био поражен нашао се у новој ситуацији коју је требало схватити и прихватити. Међутим, Милошевић за то није био довољно психички способан.

За Слободана Милошевића, који себе без власти не може замислити, није постојала жешћа ни адекватнија казна за политичке промашаје које је чинио, од пораза на изборима. Све зашта му се с разлогом или без разлога претило, да ће бити одговоран за кршење закона и злоупотребу власти и сл., чак и да има основа и да се то заиста догодило, верујем да би лакше поднео од губитка власти на изборима.

Милошевић није био у стању да достојанствено прими пораз и да се понаша у складу с тим.

Било је сасвим природно и нормално да својој Социјалистичкој партији понуди оставку, као знак прихватања личне одговорности за све што се догодило. Међутим, Милошевић је реаговао обрнуто.

Саопштио је да ће одмах сазвати Конгрес Партије на коме ће бити повећано јединство, како би се оспособила за скоро поновно преузимање власти.

Онај ко зна Милошевићев речник, то је значило да ће се спровести нова чистка у Партији, да ће бити одстрањени сви који су по мишљењу Милошевића одговорни што су избори изгубљени и да ће у руководству остати само они који га без резерве подржавају. Себе је сматрао најмање одговорним.

Манир репресије према неистомишљеницима у Партији био је још жешћи од када је престала могућност репресије путем власти.

За Социјалистичку партију Србије једини спас у том тренутку је било дистанцирање од дотадашњег руководства, укључујући и Милошевића, дистанцирање од његових грешака и раскид коалиције с ЈУЛ-ом.

Било је неопходно прокламовање новог курса демократске социјалистичке оријентације уз одбацивање ауторитарног руковођења партијом и неуважавања реалности живота, који је тражио прилагођавање и промене.

Ко су били "страни плаћеници"

Такви захтеви људи, којих је у јавности и у организацијама на терену било подоста, брзо су ућуткани и од стране Милошевића проглашавани страним плаћеницима. Ко год је имао становиште супротно Милошевићу, а нарочито за кога се претпостављало да би могао на Конгресу да га изнесе, био је елиминисан и онемогућен.

У претконгресном периоду Милошевић је учинио све да се из материјала за Конгрес избришу све критичке речи на дотадашњи рад Партије, као и да се никако не појави више кандидата за председника. Да Милошевић буде једини.

Под великим притиском чланства Милошевић је раскинуо коалицију с ЈУЛ-ом, али то је потпуно безначајно када нису више на власти. То је било и касно и недовољно за опоравак његове партије.

Немоћ партијског Конгреса да смени Милошевића значио је даљу пропаст Социјалистичке партије Србије. На следећим изборима за Републичку скупштину два месеца касније, СПС је доживела још дубљи пад, од кога се неће моћи опоравити док се не ратосиља оних који су је дотле довели.

На тим изборима Југословенска левица није освојила ниједан једини посланички мандат.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.