OD GAZIMESTANA DO HAGA - Zapadne sile vrše pritisak na birače

Politički ugled Miloševića više nije bio na takvoj visini da je mogao da prevagne kod birača. Velike sile Zapada su iz dana u dan otvoreno podržavale i pomagale Miloševićeve protivnike.

Bilo je neophodno proklamovanje novog kursa demokratske socijalističke orijentacije uz odbacivanje autoritarnog rukovođenja partijom i neuvažavanja realnosti života, koji je tražio prilagođavanje i promjene

***********************************

Običan građanin je počeo da razmišlja na nov način. Nije mu više bilo najvažnije da li je za našu ekonomsku propast kriv ovaj ili onaj, da li je za to kriva međunarodna zajednica ili naša politika.

Počeo je da rezonuje da mu je najvažnije da se desi privredni prosperitet, kako bi mu se deca zaposlila, inače ne vidi perspektivu. Postao je spreman da sve ideološke i nacionalne predrasude stavi na stranu i da bira budućnost u kojoj će moći pristojno da se živi.

Velike sile Zapada su iz dana u dan ponavljale da će Jugoslavija ostati trajno ekonomski i politički izolovana i da joj napretka neće biti dok ne promeni režim Slobodana Miloševića, upućujući građanima jasnu poruku da će im biti još teže ako sopstvenim glasovima ne dovedu do političke promene. Otvoreno su podržavale i pomagale Miloševićeve protivnike.

Takav splet okolnosti, a naročito faktički gubitak Kosova i Metohije, što je naše građane prilično politički porazilo, pokazao je da je vrag odneo šalu i da bi dalje poigravanje prkosom prema pritiscima međunarodne zajednice bio za većinu građana ekonomski neizdrživ. Politički ugled Miloševića više nije bio na takvoj visini da je mogao da prevagne kod birača.

Ubjedljiv poraz na izborima

Milošević je doživeo ubedljiv poraz, kao i njegova Socijalistička partija Srbije i rezervna partija Jugoslovenska levica. Čovek koji nikada nije bio poražen našao se u novoj situaciji koju je trebalo shvatiti i prihvatiti. Međutim, Milošević za to nije bio dovoljno psihički sposoban.

Za Slobodana Miloševića, koji sebe bez vlasti ne može zamisliti, nije postojala žešća ni adekvatnija kazna za političke promašaje koje je činio, od poraza na izborima. Sve zašta mu se s razlogom ili bez razloga pretilo, da će biti odgovoran za kršenje zakona i zloupotrebu vlasti i sl., čak i da ima osnova i da se to zaista dogodilo, verujem da bi lakše podneo od gubitka vlasti na izborima.

Milošević nije bio u stanju da dostojanstveno primi poraz i da se ponaša u skladu s tim.

Bilo je sasvim prirodno i normalno da svojoj Socijalističkoj partiji ponudi ostavku, kao znak prihvatanja lične odgovornosti za sve što se dogodilo. Međutim, Milošević je reagovao obrnuto.

Saopštio je da će odmah sazvati Kongres Partije na kome će biti povećano jedinstvo, kako bi se osposobila za skoro ponovno preuzimanje vlasti.

Onaj ko zna Miloševićev rečnik, to je značilo da će se sprovesti nova čistka u Partiji, da će biti odstranjeni svi koji su po mišljenju Miloševića odgovorni što su izbori izgubljeni i da će u rukovodstvu ostati samo oni koji ga bez rezerve podržavaju. Sebe je smatrao najmanje odgovornim.

Manir represije prema neistomišljenicima u Partiji bio je još žešći od kada je prestala mogućnost represije putem vlasti.

Za Socijalističku partiju Srbije jedini spas u tom trenutku je bilo distanciranje od dotadašnjeg rukovodstva, uključujući i Miloševića, distanciranje od njegovih grešaka i raskid koalicije s JUL-om.

Bilo je neophodno proklamovanje novog kursa demokratske socijalističke orijentacije uz odbacivanje autoritarnog rukovođenja partijom i neuvažavanja realnosti života, koji je tražio prilagođavanje i promene.

Ko su bili "strani plaćenici"

Takvi zahtevi ljudi, kojih je u javnosti i u organizacijama na terenu bilo podosta, brzo su ućutkani i od strane Miloševića proglašavani stranim plaćenicima. Ko god je imao stanovište suprotno Miloševiću, a naročito za koga se pretpostavljalo da bi mogao na Kongresu da ga iznese, bio je eliminisan i onemogućen.

U pretkongresnom periodu Milošević je učinio sve da se iz materijala za Kongres izbrišu sve kritičke reči na dotadašnji rad Partije, kao i da se nikako ne pojavi više kandidata za predsednika. Da Milošević bude jedini.

Pod velikim pritiskom članstva Milošević je raskinuo koaliciju s JUL-om, ali to je potpuno beznačajno kada nisu više na vlasti. To je bilo i kasno i nedovoljno za oporavak njegove partije.

Nemoć partijskog Kongresa da smeni Miloševića značio je dalju propast Socijalističke partije Srbije. Na sledećim izborima za Republičku skupštinu dva meseca kasnije, SPS je doživela još dublji pad, od koga se neće moći oporaviti dok se ne ratosilja onih koji su je dotle doveli.

Na tim izborima Jugoslovenska levica nije osvojila nijedan jedini poslanički mandat.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.