Фото: ОД ГAЗИМЕСТAНA ДО ХAГA - Време Слободана Милошевић
Овога пута Србија је против себе имала највеће свјетске силе и највећу војну организацију на свијету, а није имала ниједног правог ни стварног савезника. Ништа јој није вриједјело што је у много чему била у праву.
Једног по једног, скоро све припаднике старе политичке генерације Милошевић је остављао за собом као поражене противнике или као политички преживјеле и занемарљиве индивидуе на које се више није обазирао.
Последња деценија двадесетог века била је за српски народ више него трагична. Доживео је бродолом распарчавања заједничке државе, у чије темеље је уложио велике жртве у два светска рата. Тиме је распарчано и његово национално биће. Са неких својих вековних простора је прогнан на најгрубљи начин. На другима је уз велике жртве изборио само ограничену самосталност, уз туторство великих сила.
Економским санкцијама је привредно уназађен и осиромашен. Грубом агресијом највеће војне силе на свету разорена му је инфраструктура и привреда, а наметнуто му је и страно војно присуство и међународна управа на делу његове вековне територије, на Косову и Метохији.
У светском јавном мњењу сатанизован је и оптужен да је он сам себи нанео сва та зла и много више од тога – оптужен је да је крив и за грађански рат који је настао на просторима где његова власт није имала домашаја.
Србија је у својој историји преживљавала многе трагедије, али овој, која ју је погодила деведесетих година прошлога века, ниједна није била слична. Увек раније, кад је Србија пролазила кроз ратове и тешкоће, имала је са собом савезнике који су на крају излазили као победници. Овога пута Србија је против себе имала највеће светске силе и највећу војну организацију на свету, чак и међународну заједницу, а да није имала ниједног правог ни стварног савезника. Ништа јој није вредело што је у много чему била у праву.
Српску историју деведесетих година двадесетог века обележио је, без икакве сумње, Слободан Милошевић. Он је у сваком погледу био одлучујућа личност, главни јунак српске трагедије. Као што ће се много писати да се разјасни шта се све догодило у тој трагичној деценији, тако ће се писати и о Слободану Милошевићу и његовој улози у тим догађајима. По једнима, он је у тим бурним и тешким временима учинио све што је било могуће како би сви учесници те драме, а посебно Србија и српски народ, прошли са што је могуће мање губитака. По другима, он је био кривац за све несреће и поразе који су задесили народе на овим просторима, укључујући Србију и српски народ.
Био сам учесник и сведок многих најзначајнијих догађаја који су определили токове историје у поменутом периоду. Био сам Милошевићев блиски сарадник и његов критичар и опонент. Био сам и сведок на његовом суђењу пред Хашким трибуналом. Ова књига би требало да да свој допринос расветљавању његове стварне улоге у ономе што нас је снашло, што ће се дуго памтити и што ће наши потомци изучавати, са жељом да им се тако нешто више никада не понови.
Слободан Милошевић је био нешто сасвим ново на српској политичкој сцени. Насупрот већ остарелим и посусталим првоборцима ослободилачког рата, који су дуго опстајали на власти захваљујући послушности према Јосипу Брозу, Милошевић није био ни првоборац - рођен је 1941. године када су ови отишли у рат - а камоли Титов послушник. Дотадашњи потенцијални наследници претходне, ратне генерације, нису се од ње много разликовали. Они су били једва нешто мало више самостални у односу на своје претходнике, него ови у односу на Тита.
Кључна разлика између Милошевићевих претходника и њега била је у личној способности и спремности да проблеме назове правим именом и да се са њима ухвати у коштац. Он није имао предрасуде ни према коме и био је способан да уђе у сукоб са сваким, што је понекад и претерано и нетактички чинио. Једног по једног, скоро све припаднике старе политичке генерације остављао је за собом као поражене противнике или као политички преживеле и занемарљиве индивидуе на које се више није обазирао.
Са својим политичким неистомишљеницима, или боље рећи противницима, улазио је у отворене политичке обрачуне, од самог почетка своје политичке каријере. Такав му је био стил политичког рада.
Међутим, Србија као да је једва чекала да добије таквог вођу који не трпи компромисе. Милошевић је био личност која је пленила симпатије српског народа и која је придобила његову огромну наклоност. Млад, шармантан, интелигентан, јасан, отворен, човек који осећа најдубље интересе свога народа, одједном је бљеснуо свим сјајем, спреман да се стави на чело своје нације, а она га је оберучке прихватила. Парола "Слобо Србине, Србија је уз тебе", настала је спонтано, из дубине душе српског народа. Њу није написао нико по поруџбини, она је била стварни одраз свеопштег народног расположења.
Шанса коју је Милошевић искористио да постане толико популаран, постојала је и била је доступна и пре њега свакоме на власти који би био способан да учини оно што је учинио он, да се декларише јасно и отворено о горућим српским проблемима и да се ухвати у коштац са њиховим решавањем. Међутим, они нису имали такве личне ни политичке особине и способности. Да се није појавио Милошевић, морао се појавити неко други. Ситуација је просто тражила да нација изнедри некога ко ће јој се ставити на чело.
Најзанимљивији дијелови из књиге Борисава Јовића: "Од Газиместана до Хага" говоре о догађајима у Србији на размеђу овог и прошлог вијека. У прилозима за коначну биографију Слободана Милошевића др Јовић је проговорио: Ово је књига о времену владавине Слободана Милошевића, човека кога су неки сматрали безгрешним вођом нације, а неки желели да осуде као злочинца". Његовом смрћу случај је препуштен историји, која ће ријешити ову дилему. Други дио књиге говори о свједочењима пред Хашким судом у поступку против бившег предсједника Србије.
(Наставиће се)
(Издавач књиге: Metaphysica, Београд, тел.: +381 11 292 0062, E-mail: metaphysicter@gmail.com)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.