ОД ГAЗИМЕСТAНA ДО ХAГA - Пријевремени избори погрешна одлука Милошевића

Грађани нису на изборима Милошевићу отказали повјерење ни из једног разлога због којег га је оптужио Хашки трибунал: ни зато што је помагао Србе ван Србије, што се борио за њихов опстанак на вјековним огњиштима, ни зато што је бранио Космет...

Грађани су знали да није заснована оптужба да је тежио стварању велике Србије нити да је вршио злочине који му се приписују. Вршење власти у посљедње четири године заједно са супругом било је под великом критиком и незадовољством грађана

*************************************

... У вођењу државне и националне политике тог времена делим сву одговорност коју је не себе преузимао и Милошевић, јер сам се налазио на таквом положају да сам могао да утичем.

Данас могу да оценим, после свега што се догодило, да смо и Милошевић и ја били опхрвани заблудама да се можемо ослонити на домаће и међународно право, да ће то поштовати и велике силе и међународна заједница, да се лични интереси могу остваривати само ако се не угрожавају туђи интереси и да у расплету југословенске кризе не може и неће одлучивати сила, ни домаћа а камоли страна.

Реалне су чињенице да је одлучивао интерес јачега, без обзира на норме међународног права, да оно важи за велике силе само кад им је то у интересу, а да се тумачи по њиховој вољи и другачије од његовог правог смисла кад им је то потребно.

Да је та заблуда у нашим главама била отклоњена у периоду доношења одлука од којих је зависио расплет догађаја и судбина српског народа, можда је могло бити и много другачије, можда би наша политика била мање категорична и више прилагодљива историјској реалности.

Погрешне процјене

Нисам сигуран да би атмосфера, која је деценијама грађена у српском националном бићу, уопште могла и хтела да прихвати такву политику и, уосталом, такво вођство које би на било који начин прихватало да се одустаје од онога што је право и што је интерес. У тим околностима као да је српском народу било записано да клизи ка дну, и да је Милошевић био суђени реализатор једне такве судбине.

Можда је Милошевић, када се определио за изборе годину дана раније него што је по закону био обавезан, процењивао да би за још једну годину међународне изолације Србија доживела праву привредну и социјалну катастрофу, да би његова позиција код грађана тада била много тежа него што је била средином 2000. године. У сваком случају, он је одлуком да иде на превремене изборе прекратио агонију у којој се земља налазила, мада другачијим изборним резултатом него што га је очекивао.

Остало је нејасно и моћи ће само да се нагађа, да ли је Милошевићева одлука била заснована на било каквим темељним анализама, или је, као што се то често дешавало, донета на основу његове личне интуиције да је прави моменат да се ствари преокрену у његову корист.

До јавности је доспела информација о срџби његове ћерке Марије приликом њене посете притвореном оцу у Централном затвору у Београду, када га је укорила да је сам за све крив, јер је породица из новина сазнала да је расписао превремене изборе, дакле да ни породицу није консултовао.

Мало је вероватно да је Милошевић пре доношења одлуке о превременим изборима добијао од својих саветника и сарадника упозорења о ризицима да изгуби власт. Већа је вероватноћа да су га навели на погрешну одлуку, величајући његове политичке успехе и лажно му представљајући расположење грађана. A реално стање није нимало давало наде да Милошевић може да победи на изборима.

Већ на изборима 1996. године Милошевићева партија – СПС, заједно са коалиционим партнерима ЈУЛ-ом и Новом демократијом, била је поражена. То је био јасан силазни тренд, за чији заокрет после четири године није постојао баш ниједан озбиљан разлог.

Народ тражи промјене

Грађани нису на изборима Милошевићу отказали поверење ни из једног разлога због којег га је оптужио Хашки трибунал: ни зато што је бранио опстанак Југославије, ни зато што је помагао Србе ван Србије, ни зато што се борио за њихову равноправност и опстанак на вековним огњиштима, ни зато што је бранио Косово и Метохију од сепаратиста и од агресора. Грађани су знали да није заснована оптужба да је тежио стварању велике Србије прогањајући друге народе и да је вршио злочине који му се приписују. Иако су му одобравали политику, нису му одобравали начин владања, а нарочито последице до којих је његова владавина довела.

Већ одмах после избора 1996. Милошевић је изгубио на угледу покушајем да изигра вољу народа и да поништи изборне резултате. Многе до тада његове присталице демонстрирале су против тога и трајно му отказале поверење.

Вршење власти у последње четири године заједно са својом супругом, која је била председник Дирекције ЈУЛ-а, било је под великом критиком и незадовољством грађана. Они су се, заједно са својим блиским трабантима, издигли изнад грађана - за њих није постојао закон.

Нарочито им је замерано што су дозволили да се, поред великог осиромашења грађана, формира и свакодневно нараста око њих каста нових богаташа и профитера. Нису успели да од тога изолују ни најуже чланове своје породице.

Расположење у владајућој Социјалистичкој партији било је критично, нарочито у руководству, које је излагано нападима за стање у земљи и за бројне политичке промашаје, а да га нико није ни питао кад су доношене одлуке. Било је све мање расположења да се чланови СПС експонирају пред грађанима како би бранили нешто што није у реду и што народ не прихвата.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.