OD GAZIMESTANA DO HAGA - Prijevremeni izbori pogrešna odluka Miloševića

Građani nisu na izborima Miloševiću otkazali povjerenje ni iz jednog razloga zbog kojeg ga je optužio Haški tribunal: ni zato što je pomagao Srbe van Srbije, što se borio za njihov opstanak na vjekovnim ognjištima, ni zato što je branio Kosmet...

Građani su znali da nije zasnovana optužba da je težio stvaranju velike Srbije niti da je vršio zločine koji mu se pripisuju. Vršenje vlasti u posljednje četiri godine zajedno sa suprugom bilo je pod velikom kritikom i nezadovoljstvom građana

*************************************

... U vođenju državne i nacionalne politike tog vremena delim svu odgovornost koju je ne sebe preuzimao i Milošević, jer sam se nalazio na takvom položaju da sam mogao da utičem.

Danas mogu da ocenim, posle svega što se dogodilo, da smo i Milošević i ja bili ophrvani zabludama da se možemo osloniti na domaće i međunarodno pravo, da će to poštovati i velike sile i međunarodna zajednica, da se lični interesi mogu ostvarivati samo ako se ne ugrožavaju tuđi interesi i da u raspletu jugoslovenske krize ne može i neće odlučivati sila, ni domaća a kamoli strana.

Realne su činjenice da je odlučivao interes jačega, bez obzira na norme međunarodnog prava, da ono važi za velike sile samo kad im je to u interesu, a da se tumači po njihovoj volji i drugačije od njegovog pravog smisla kad im je to potrebno.

Da je ta zabluda u našim glavama bila otklonjena u periodu donošenja odluka od kojih je zavisio rasplet događaja i sudbina srpskog naroda, možda je moglo biti i mnogo drugačije, možda bi naša politika bila manje kategorična i više prilagodljiva istorijskoj realnosti.

Pogrešne procjene

Nisam siguran da bi atmosfera, koja je decenijama građena u srpskom nacionalnom biću, uopšte mogla i htela da prihvati takvu politiku i, uostalom, takvo vođstvo koje bi na bilo koji način prihvatalo da se odustaje od onoga što je pravo i što je interes. U tim okolnostima kao da je srpskom narodu bilo zapisano da klizi ka dnu, i da je Milošević bio suđeni realizator jedne takve sudbine.

Možda je Milošević, kada se opredelio za izbore godinu dana ranije nego što je po zakonu bio obavezan, procenjivao da bi za još jednu godinu međunarodne izolacije Srbija doživela pravu privrednu i socijalnu katastrofu, da bi njegova pozicija kod građana tada bila mnogo teža nego što je bila sredinom 2000. godine. U svakom slučaju, on je odlukom da ide na prevremene izbore prekratio agoniju u kojoj se zemlja nalazila, mada drugačijim izbornim rezultatom nego što ga je očekivao.

Ostalo je nejasno i moći će samo da se nagađa, da li je Miloševićeva odluka bila zasnovana na bilo kakvim temeljnim analizama, ili je, kao što se to često dešavalo, doneta na osnovu njegove lične intuicije da je pravi momenat da se stvari preokrenu u njegovu korist.

Do javnosti je dospela informacija o srdžbi njegove ćerke Marije prilikom njene posete pritvorenom ocu u Centralnom zatvoru u Beogradu, kada ga je ukorila da je sam za sve kriv, jer je porodica iz novina saznala da je raspisao prevremene izbore, dakle da ni porodicu nije konsultovao.

Malo je verovatno da je Milošević pre donošenja odluke o prevremenim izborima dobijao od svojih savetnika i saradnika upozorenja o rizicima da izgubi vlast. Veća je verovatnoća da su ga naveli na pogrešnu odluku, veličajući njegove političke uspehe i lažno mu predstavljajući raspoloženje građana. A realno stanje nije nimalo davalo nade da Milošević može da pobedi na izborima.

Već na izborima 1996. godine Miloševićeva partija – SPS, zajedno sa koalicionim partnerima JUL-om i Novom demokratijom, bila je poražena. To je bio jasan silazni trend, za čiji zaokret posle četiri godine nije postojao baš nijedan ozbiljan razlog.

Narod traži promjene

Građani nisu na izborima Miloševiću otkazali poverenje ni iz jednog razloga zbog kojeg ga je optužio Haški tribunal: ni zato što je branio opstanak Jugoslavije, ni zato što je pomagao Srbe van Srbije, ni zato što se borio za njihovu ravnopravnost i opstanak na vekovnim ognjištima, ni zato što je branio Kosovo i Metohiju od separatista i od agresora. Građani su znali da nije zasnovana optužba da je težio stvaranju velike Srbije proganjajući druge narode i da je vršio zločine koji mu se pripisuju. Iako su mu odobravali politiku, nisu mu odobravali način vladanja, a naročito posledice do kojih je njegova vladavina dovela.

Već odmah posle izbora 1996. Milošević je izgubio na ugledu pokušajem da izigra volju naroda i da poništi izborne rezultate. Mnoge do tada njegove pristalice demonstrirale su protiv toga i trajno mu otkazale poverenje.

Vršenje vlasti u poslednje četiri godine zajedno sa svojom suprugom, koja je bila predsednik Direkcije JUL-a, bilo je pod velikom kritikom i nezadovoljstvom građana. Oni su se, zajedno sa svojim bliskim trabantima, izdigli iznad građana - za njih nije postojao zakon.

Naročito im je zamerano što su dozvolili da se, pored velikog osiromašenja građana, formira i svakodnevno narasta oko njih kasta novih bogataša i profitera. Nisu uspeli da od toga izoluju ni najuže članove svoje porodice.

Raspoloženje u vladajućoj Socijalističkoj partiji bilo je kritično, naročito u rukovodstvu, koje je izlagano napadima za stanje u zemlji i za brojne političke promašaje, a da ga niko nije ni pitao kad su donošene odluke. Bilo je sve manje raspoloženja da se članovi SPS eksponiraju pred građanima kako bi branili nešto što nije u redu i što narod ne prihvata.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.