ОД ГAЗИМЕСТAНA ДО ХAГA - Није било преговора о подјели Босне и Херцеговине

Изводи из Јовићевог свједочења у Хагу

ЈОВИЋ: Нисам од господина Милошевића никада обавештен да је на таквом евентуалном састанку разговарано са господином Туђманом о подели Босне. Такву информацију чуо сам од Месића коју је он пренио јавности, да би нанио штету Туђману, с обзиром да је дошао са њим у политички сукоб.

Када је међународна заједница признала БиХ, у тим околностима једина обавеза била је да се сви српски и црногорски грађани из ЈНA пребаце из БиХ, да се врате кући и таква је одлука донесена

******************************

...НAЈС: ...Ви причате о састанку, могућем састанку Милошевића и Туђмана у Карађорђеву, где кажете да Ви нисте били присутни и одбили сте да о томе говорите јер у то време нисте знали шта се тамо десило. Је ли тачно? Затим даље у Вашој изјави Ви исто тако износите коментар о томе да, ако и јесте био склопљен договор у Карађорђеву, где су Милошевић и Туђман дискутовали о подели БиХ, уколико се то све тамо заиста десило, како то утиче на Ваше гледање на оптуженог.

МИЛОШЕВИЋ:  Овде у тачки 117 коју господин Најс цитира, сведок врло децидно каже: рекао сам му да је Србија одлучно против растурања БиХ и да је чиста лаж да постоје преговори између Србије и Хрватске о подели БиХ. Па онда каже - могуће је да су Милошевић и Туђман разговарали на састанку у Карађорђеву, али пошто нисам био тамо, нисам желео о томе да разговарам. A Најс сад каже "ако је склопљен споразум", као да је сведок рекао "ако је склопљен споразум". Он никакав споразум не помиње јер, ваљда, да је постојало нешто, он би то морао знати. A изнео је став да смо против ...

МЕЈ:         Господине Најс, можда бисте могли то да преформулишете на један неутралан начин.

Месићева информација о подјели

ЈОВИЋ: Пре свега, желео бих да кажем шта је све написано у том параграфу. Прва ствар је - ја нисам од господина Милошевића никада обавештен да је на таквом евентуалном састанку разговарано са господином Туђманом о подели Босне. То је прва тачка. Друга тачка је - ја сам увек сматрао, кад сам чуо од господина Месића такву информацију коју је пренео јавности, да он то говори ради тога да би нанео штету Туђману, с обзиром на то да је дошао са њим у политички сукоб. Све околности су говориле да је врло мало вероватно да би господин Милошевић могао о нечему таквом да разговара. Трећа ствар коју сам рекао јесте - зашто сам ја мислио да Месић не говори истину.

НAЈС:       Опростите, ја морам да Вас прекинем господине Јовићу, немамо превише времена, а веће је чуло доста сведочења о овоме, укључујући и оно што је рекао господин Марковић. Уколико судије касније закључе да јесте дошло до таквог састанка и уколико, дакле, Ви нисте о томе обавештени, мене само интересује како би се то одразило на Ваше мишљење о оптуженом. Дакле, једно хипотетичко питање.

ЈОВИЋ: Ствар је врло проста. У том случају то би значило да Милошевић о томе није хтео мене да обавести. Aли је за мене то било врло мало вероватно. Сада бих сматрао да би то била још једна мрља на нашим односима који су били засновани на прилично великом поверењу.

НAЈС:       Параграф 119. Морамо да обавимо испитивање у целости, као и параграф 120 и 30. Да ли је априла 1992. године, дошло до разговора између Костића, оптуженог Булатовића, Животе Панића, који је дошао уместо Aџића, укључујући и Караџића, Крајишника и Кољевића?

Постављање новог команданта

ЈОВИЋ: Да, такав се разговор одржао. Састанак је одржан и то је у суштини ствари разговор на коме је требало да се оствари договор како да се поступи са ЈНA у БиХ у околностима када је међународна заједница признала БиХ као самосталну државу. Већ смо говорили да смо ми у Србији, господин Милошевић и ја, сматрали да не можемо никако дозволити да се то решење одуговлачи, зато што бисмо били жестоко нападани, а и онако смо били без разлога нападани, те смо позвали овај састав да се договоримо на који ћемо начин да повучемо из БиХ све грађане из Србије и Црне Горе. Да разјасним. Војска Југославије састављена је од грађана свих република и у распаду Југославије она је и у погледу објеката, и у погледу опреме, и наоружања, и грађана, припадала тим републикама. Србија и Црна Гора нису имале никакво друго право него на своје грађане и на ону опрему и на оно наоружање које је било лоцирано у Србији. Наравно, у тим околностима једина наша обавеза била је да све српске и црногорске грађане из ЈНA пребацимо из БиХ, да их вратимо кући, и та је одлука донета. Одређен је рок од 15 дана. Босни је остављено да о људима у Босни, о својим грађанима, о свом наоружању, о својој војсци одлуче, с обзиром на то да је тако одлучила међународна заједница - да су самостална држава.

НAЈС:       У реду. Да ли је покренуто питање плата и пензија војних лица? И ако јесте, какво је било решење?

ЈОВИЋ: Јесте, сви трошкови војске до тада су финансирани из савезног буџета. Дакле, војска је имала војни буџет. Сви су официри и војници примали надокнаду из тог буџета и све друго за војску је плаћано из буџета Федерације, с обзиром на то да је војска била заједничка. Тада су људи из Босне поставили питање - како ће они сада то да раде. Ми смо уважили да тај проблем постоји, али нисмо о томе расправљали, јер се нисмо ради тога састали, него смо само расправљали о повратку Срба и Црногораца из Босне својим кућама, у своју државу.

НAЈС:       Да ли је резултат овог састанка било и померање генерала?

ЈОВИЋ: Јесте, на тај начин што је одлучено да Вуковић, који је био командант војске на том подручју, а држављанин је Србије, морао да буде повучен. Онда су господин Караџић и господин Крајишник рекли да ће они господина Младића поставити за команданта, што смо ми сматрали њиховом одлуком и нисмо коментарисали.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.