ОД ГAЗИМЕСТAНA ДО ХAГA - Незаобилазна и судбоносна улога Мире Марковић

Милошевићева супруга се озбиљније експонирала у јавном политичком животу када је приступила оснивању такозваног Савеза комуниста – покрета за Југославију

Откад је њу почео да пушта да се јавно мијеша у политички живот и да утиче на његово политичко понашање и на политичке одлуке, све му је кренуло низбрдо, док није потпуно пропао

******************************************************* 

Оно што је било најгоре, својим политичким потезима је сам себе доводио у ћорсокак, а онда се разним манипулацијама из тога извлачио. Просто је била постала навика да бива тако, па се у свакој ситуацији очекивало као сигурно да ће он наћи излаз и кад је најтеже.

Понекад је повлачио неразумне потезе, који су законито водили у ћорсокак, као што је на пример било поништавање избора 1996. године, непризнавање изборних резултата у Црној Гори и сл., а такви потези, као што је била промена Устава СРЈ, преко ноћи, на волшебан начин, и расписивање превремених избора, нису се могли поправити никаквим прагматичним манипулацијама.

Народ и политичка јавност, навикнути на његове прагматичне способности, поверовали су да се и овога пута неће предати по цену да употреби војску, али то реално није било могуће.

Показало се да никаква прагматична вештина није у стању да исправља у недоглед стратегијске грешке и да то на крају води у пораз.

Нова Социјалистичка партија

У српском народу постоји уверење да иза сваког успешног мушкарца стоји успешна жена. Другим речима, да је жена стуб сваке куће. У Милошевићевом случају изгледа да је тај аксиом потврђен на обрнути начин, да га је жена у политици упропастила. Откад је њу почео да пушта да се јавно меша у политички живот и да утиче на његово политичко понашање и на политичке одлуке, све му је кренуло низбрдо, док није потпуно пропао.

Милошевићева супруга се озбиљније експонирала у јавном политичком животу, када је њен муж, заједно са другим политичким људима, бивши Савез комуниста преобразио у Социјалистичку партију, којој она није пришла, него је приступила оснивању тзв. Савеза комуниста – покрета за Југославију. У политичком погледу то је био комплетан промашај, јер на изборима који су иза тога следили та политичка организација никада нигде није освојила ниједан једини политички мандат.

Међутим, она је правним манипулацијама приграбила огромну имовину бившег Савеза комуниста Југославије. Посматрајући све што се касније догађало у односима и политичкој сарадњи, али и у материјалној грабежи супружника, данас је тешко поверовати да је међу њима заиста било политичких разлика; пре ће бити да је било смишљене намере да се нађе начин за располагање поменутом имовином.

Да међу супружницима није било политичког трвења чак ни у то време, иако је Милошевић у једном интервјуу изјавио да му смета што је његова супруга у другој политичкој партији, уверио ме је један детаљ који се догодио још 1991. године, дакле далеко пре него што је Милошевић смислио и основао Мири нову партију – Југословенску левицу, са којом је ушао у политичку коалицију и политички пропао. Наиме, Милошевић је још у то време у својој канцеларији председника Републике Србије поставио на зид огромну слику своје супруге. Били смо тада у изванредним односима сарадње, тако да није било апсолутно никаквих препрека да један другоме отворено говоримо све што сматрамо да је потребно. Рекао сам му да је то што женину слику држи у својој службеној канцеларији – брука и да ће му се сви подсмевати због тога, да треба одмах да је скине и носи кући. Одговорио ми је да ће Тита да скине (још је у његовој канцеларији стајала једна уметничка слика – уље на платну – са Титовим ликом), а да ће супругу да задржи. Та његова изјава, коју сам примио као шалу, показало се касније, речена је дубоко промишљено. Његова супруга је у његовом политичком животу играла, изгледа, далеко већу улогу него што се дуго након тога претпостављало, а што се добро видело тек када је било поприлично касно и за земљу и за њих саме.

Политичка пророчанства

Не би нико изнад своје главе у канцеларији у којој ради, поготово председник једне републике, држао нечију слику као икону, ако му тај, који је на слици, није неко који га инспирише, месија који му даје путоказе. Нема сумње да је у Милошевићевом животу његова супруга имала такву мисију, да слика на зиду није стајала ни у ком случају формално. A стајала је до краја његовог мандата.

То се показало у пракси већ почетком деведесетих година. Милошевићева супруга је започела да објављује серију написа у часопису "Дуга", у виду дневника и размишљања, у којима се дотицала бројних политичких и друштвених питања, али је и најављивала шта би се могло даље догађати или шта би требало да се догађа.

Све што је она најављивала, заиста се и догађало. Што је оспоравала, било је јавно нападано, кога је критиковала, био је смењиван. То се могло догађати на један једини начин, што је иза њених писања наступала државна и политичка машинерија, на чијем је челу био њен супруг и спроводила оно што је она најављивала. Није у овом случају ни важно да ли је она своје текстове писала самостално, па је инспирисала супруга у начину вођења државне и партијске политике или се при писању саветовала с њим; чињеница је да су већ тада у јавности показали да су двојац, независно ко је кормилар и да ли кормилар уопште постоји.

(Наставиће се)

Издавач књиге: Metaphisica, Београд, тел.: +381 11 292 0062,

E-mail: [email protected]

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.