OD GAZIMESTANA DO HAGA - Nezaobilazna i sudbonosna uloga Mire Marković

Miloševićeva supruga se ozbiljnije eksponirala u javnom političkom životu kada je pristupila osnivanju takozvanog Saveza komunista – pokreta za Jugoslaviju

Otkad je nju počeo da pušta da se javno miješa u politički život i da utiče na njegovo političko ponašanje i na političke odluke, sve mu je krenulo nizbrdo, dok nije potpuno propao

******************************************************* 

Ono što je bilo najgore, svojim političkim potezima je sam sebe dovodio u ćorsokak, a onda se raznim manipulacijama iz toga izvlačio. Prosto je bila postala navika da biva tako, pa se u svakoj situaciji očekivalo kao sigurno da će on naći izlaz i kad je najteže.

Ponekad je povlačio nerazumne poteze, koji su zakonito vodili u ćorsokak, kao što je na primer bilo poništavanje izbora 1996. godine, nepriznavanje izbornih rezultata u Crnoj Gori i sl., a takvi potezi, kao što je bila promena Ustava SRJ, preko noći, na volšeban način, i raspisivanje prevremenih izbora, nisu se mogli popraviti nikakvim pragmatičnim manipulacijama.

Narod i politička javnost, naviknuti na njegove pragmatične sposobnosti, poverovali su da se i ovoga puta neće predati po cenu da upotrebi vojsku, ali to realno nije bilo moguće.

Pokazalo se da nikakva pragmatična veština nije u stanju da ispravlja u nedogled strategijske greške i da to na kraju vodi u poraz.

Nova Socijalistička partija

U srpskom narodu postoji uverenje da iza svakog uspešnog muškarca stoji uspešna žena. Drugim rečima, da je žena stub svake kuće. U Miloševićevom slučaju izgleda da je taj aksiom potvrđen na obrnuti način, da ga je žena u politici upropastila. Otkad je nju počeo da pušta da se javno meša u politički život i da utiče na njegovo političko ponašanje i na političke odluke, sve mu je krenulo nizbrdo, dok nije potpuno propao.

Miloševićeva supruga se ozbiljnije eksponirala u javnom političkom životu, kada je njen muž, zajedno sa drugim političkim ljudima, bivši Savez komunista preobrazio u Socijalističku partiju, kojoj ona nije prišla, nego je pristupila osnivanju tzv. Saveza komunista – pokreta za Jugoslaviju. U političkom pogledu to je bio kompletan promašaj, jer na izborima koji su iza toga sledili ta politička organizacija nikada nigde nije osvojila nijedan jedini politički mandat.

Međutim, ona je pravnim manipulacijama prigrabila ogromnu imovinu bivšeg Saveza komunista Jugoslavije. Posmatrajući sve što se kasnije događalo u odnosima i političkoj saradnji, ali i u materijalnoj grabeži supružnika, danas je teško poverovati da je među njima zaista bilo političkih razlika; pre će biti da je bilo smišljene namere da se nađe način za raspolaganje pomenutom imovinom.

Da među supružnicima nije bilo političkog trvenja čak ni u to vreme, iako je Milošević u jednom intervjuu izjavio da mu smeta što je njegova supruga u drugoj političkoj partiji, uverio me je jedan detalj koji se dogodio još 1991. godine, dakle daleko pre nego što je Milošević smislio i osnovao Miri novu partiju – Jugoslovensku levicu, sa kojom je ušao u političku koaliciju i politički propao. Naime, Milošević je još u to vreme u svojoj kancelariji predsednika Republike Srbije postavio na zid ogromnu sliku svoje supruge. Bili smo tada u izvanrednim odnosima saradnje, tako da nije bilo apsolutno nikakvih prepreka da jedan drugome otvoreno govorimo sve što smatramo da je potrebno. Rekao sam mu da je to što ženinu sliku drži u svojoj službenoj kancelariji – bruka i da će mu se svi podsmevati zbog toga, da treba odmah da je skine i nosi kući. Odgovorio mi je da će Tita da skine (još je u njegovoj kancelariji stajala jedna umetnička slika – ulje na platnu – sa Titovim likom), a da će suprugu da zadrži. Ta njegova izjava, koju sam primio kao šalu, pokazalo se kasnije, rečena je duboko promišljeno. Njegova supruga je u njegovom političkom životu igrala, izgleda, daleko veću ulogu nego što se dugo nakon toga pretpostavljalo, a što se dobro videlo tek kada je bilo poprilično kasno i za zemlju i za njih same.

Politička proročanstva

Ne bi niko iznad svoje glave u kancelariji u kojoj radi, pogotovo predsednik jedne republike, držao nečiju sliku kao ikonu, ako mu taj, koji je na slici, nije neko koji ga inspiriše, mesija koji mu daje putokaze. Nema sumnje da je u Miloševićevom životu njegova supruga imala takvu misiju, da slika na zidu nije stajala ni u kom slučaju formalno. A stajala je do kraja njegovog mandata.

To se pokazalo u praksi već početkom devedesetih godina. Miloševićeva supruga je započela da objavljuje seriju napisa u časopisu "Duga", u vidu dnevnika i razmišljanja, u kojima se doticala brojnih političkih i društvenih pitanja, ali je i najavljivala šta bi se moglo dalje događati ili šta bi trebalo da se događa.

Sve što je ona najavljivala, zaista se i događalo. Što je osporavala, bilo je javno napadano, koga je kritikovala, bio je smenjivan. To se moglo događati na jedan jedini način, što je iza njenih pisanja nastupala državna i politička mašinerija, na čijem je čelu bio njen suprug i sprovodila ono što je ona najavljivala. Nije u ovom slučaju ni važno da li je ona svoje tekstove pisala samostalno, pa je inspirisala supruga u načinu vođenja državne i partijske politike ili se pri pisanju savetovala s njim; činjenica je da su već tada u javnosti pokazali da su dvojac, nezavisno ko je kormilar i da li kormilar uopšte postoji.

(Nastaviće se)

Izdavač knjige: Metaphisica, Beograd, tel.: +381 11 292 0062,

E-mail: [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.