ОД ГAЗИМЕСТAНA ДО ХAГA - Цијела држава у једном породичном гнијезду

Случајно сам разоткрио заверу оба супружника, када сам сазнао да је Милошевић лично учествовао у оснивању Југословенске левице и да је том приликом дефинисао да је циљ њихове акције "да му помогну да из сопствене, Социјалистичке партије одстрани ратне хушкаче, криминалце и лопове". Као да то није могао, ако таквих стварно има, без оснивања нове партије.

Међутим, операција је била замишљена много далекосежније: требало је пред светом и пред јавношћу приказати како се он и његова супруга боре за мир и против криминала, али их тобоже други ометају, да се пред светом створи имиџ о миротворцу који је одлучио да се ухвати у коштац са противницима мира и да их се отараси.

Оваква монструозна замисао спроведена је у дело на најбезочнији начин, тако што су из руководства Социјалистичке партије Србије одстрањивани сви они који се нису слагали са таквом породичном политиком. Као што су креирали за јавност лажне информације о свему и свачему, рачунали су да ће им монструозни обрачун са поштеним и способним људима, али који не разумеју такве глупости и не слажу се с њима, повећати углед лажним информацијама да су ратни хушкачи и сл. Додуше, ни за кога смењенога то нису отворено рекли, никаквог образложења обично није ни било, него је било простог политичког насиља над људима, заснованог на вољи супружника.

Читава елита јуловаца

Ко је на крају био како окарактерисан, ко је злоупотребљавао положај и ко се обогатио за време функције, како је прошла цела елита "поштених" које је породица окупила у Југословенској левици, познато је јавности. Све је изашло на видело.

Нема сумње да је на све најважније одлуке Милошевића утицала његова супруга, укључујући и одлуке које су биле крајње погрешне, почев од формирања ЈУЛ-а и деструкције сопствене Социјалистичке партије, од покушаја поништавања избора 1996. године, до неуважавања резултата изборне воље грађана у Црној Гори, од манипулација са црногорским посланицима у Савезној скупштини који то више нису били, до напрасне промене савезног Устава и одлуке да се одрже превремени избори за председника СРЈ, што му је донело коначно уклањање са политичке сцене.

После изборног пораза у септембру 2000. године, Милошевић је одлучио да раскине коалицију Социјалистичке партије Србије и Југословенске левице. То је учинио под огромним притиском чланства СПС-а, признајући прећутно да је све то била велика грешка, али га та закаснела одлука није могла спасти пропасти на републичким изборима у децембру исте године. Било је касно за покајање.

Лично верујем да је и то била само обмана, да стварног покајања није ни било, да је породични тандем и даље функционисао као да су сијамски близанци.

Без обзира на све, супруга Слободана Милошевића не може бити одговорна за његове политичке грешке. За нас који смо га бирали, одговоран је једино он. Одговоран је, иако није био у стању да се одупре негативној улози и утицају своје супруге.

Увлачење Милошевићеве супруге у политичко одлучивање и јачање њене моћи и утицаја мимо реалног поверења бирачког тела било је нека врста прекретнице у његовом односу према најближим сарадницима, на које се до тада ослањао.

Остаје да се размишља да ли је то био резултат неповерења према окружењу или подозрење према најспособнијим људима са којима је сарађивао, да га на неки начин не угрозе, као и да ли је то било његово или њено оптерећење.

Неповјерење према људима

Тек, како било да било, до њене појаве, руковођење партијом и државом било је демократско и колективно, са неспорном лидерском улогом Милошевића, али и са његовим уважавањем сарадника и њихових ставова и мишљења. Њена је појава све променила.

Највероватније је да је породична оцена била неповерење према појединим људима који су зато удаљени из руководства, после чега се Милошевић ослањао при доношењу одлука углавном на своју супругу.

Није она била, у односу на одстрањене кадрове, ни изблиза, интелектуално или политички способнија, напротив.

Милошевићеви сарадници на које је, показало се, гледао са подозрењем и неповерењем, били су му крајње привржени и одани, свесрдно су му помагали, полазећи од тога да раде за једну идеју и за интерес народа, да нико од њих није ту ради сопствене промоције.

Нико није ни на који начин оспоравао Милошевићево лидерство. Па ипак, Милошевић је на прилично некоректан и непоштен начин користио њихов углед, знање и активности, док му је било по вољи, а потом их једноставно уклањао, као да нису ни постојали. Једино није уклањао оне који су му се вечито клањали и који су га информисали о томе шта други "мисле".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.