OD GAZIMESTANA DO HAGA - Cijela država u jednom porodičnom gnijezdu

Slučajno sam razotkrio zaveru oba supružnika, kada sam saznao da je Milošević lično učestvovao u osnivanju Jugoslovenske levice i da je tom prilikom definisao da je cilj njihove akcije "da mu pomognu da iz sopstvene, Socijalističke partije odstrani ratne huškače, kriminalce i lopove". Kao da to nije mogao, ako takvih stvarno ima, bez osnivanja nove partije.

Međutim, operacija je bila zamišljena mnogo dalekosežnije: trebalo je pred svetom i pred javnošću prikazati kako se on i njegova supruga bore za mir i protiv kriminala, ali ih tobože drugi ometaju, da se pred svetom stvori imidž o mirotvorcu koji je odlučio da se uhvati u koštac sa protivnicima mira i da ih se otarasi.

Ovakva monstruozna zamisao sprovedena je u delo na najbezočniji način, tako što su iz rukovodstva Socijalističke partije Srbije odstranjivani svi oni koji se nisu slagali sa takvom porodičnom politikom. Kao što su kreirali za javnost lažne informacije o svemu i svačemu, računali su da će im monstruozni obračun sa poštenim i sposobnim ljudima, ali koji ne razumeju takve gluposti i ne slažu se s njima, povećati ugled lažnim informacijama da su ratni huškači i sl. Doduše, ni za koga smenjenoga to nisu otvoreno rekli, nikakvog obrazloženja obično nije ni bilo, nego je bilo prostog političkog nasilja nad ljudima, zasnovanog na volji supružnika.

Čitava elita julovaca

Ko je na kraju bio kako okarakterisan, ko je zloupotrebljavao položaj i ko se obogatio za vreme funkcije, kako je prošla cela elita "poštenih" koje je porodica okupila u Jugoslovenskoj levici, poznato je javnosti. Sve je izašlo na videlo.

Nema sumnje da je na sve najvažnije odluke Miloševića uticala njegova supruga, uključujući i odluke koje su bile krajnje pogrešne, počev od formiranja JUL-a i destrukcije sopstvene Socijalističke partije, od pokušaja poništavanja izbora 1996. godine, do neuvažavanja rezultata izborne volje građana u Crnoj Gori, od manipulacija sa crnogorskim poslanicima u Saveznoj skupštini koji to više nisu bili, do naprasne promene saveznog Ustava i odluke da se održe prevremeni izbori za predsednika SRJ, što mu je donelo konačno uklanjanje sa političke scene.

Posle izbornog poraza u septembru 2000. godine, Milošević je odlučio da raskine koaliciju Socijalističke partije Srbije i Jugoslovenske levice. To je učinio pod ogromnim pritiskom članstva SPS-a, priznajući prećutno da je sve to bila velika greška, ali ga ta zakasnela odluka nije mogla spasti propasti na republičkim izborima u decembru iste godine. Bilo je kasno za pokajanje.

Lično verujem da je i to bila samo obmana, da stvarnog pokajanja nije ni bilo, da je porodični tandem i dalje funkcionisao kao da su sijamski blizanci.

Bez obzira na sve, supruga Slobodana Miloševića ne može biti odgovorna za njegove političke greške. Za nas koji smo ga birali, odgovoran je jedino on. Odgovoran je, iako nije bio u stanju da se odupre negativnoj ulozi i uticaju svoje supruge.

Uvlačenje Miloševićeve supruge u političko odlučivanje i jačanje njene moći i uticaja mimo realnog poverenja biračkog tela bilo je neka vrsta prekretnice u njegovom odnosu prema najbližim saradnicima, na koje se do tada oslanjao.

Ostaje da se razmišlja da li je to bio rezultat nepoverenja prema okruženju ili podozrenje prema najsposobnijim ljudima sa kojima je sarađivao, da ga na neki način ne ugroze, kao i da li je to bilo njegovo ili njeno opterećenje.

Nepovjerenje prema ljudima

Tek, kako bilo da bilo, do njene pojave, rukovođenje partijom i državom bilo je demokratsko i kolektivno, sa nespornom liderskom ulogom Miloševića, ali i sa njegovim uvažavanjem saradnika i njihovih stavova i mišljenja. Njena je pojava sve promenila.

Najverovatnije je da je porodična ocena bila nepoverenje prema pojedinim ljudima koji su zato udaljeni iz rukovodstva, posle čega se Milošević oslanjao pri donošenju odluka uglavnom na svoju suprugu.

Nije ona bila, u odnosu na odstranjene kadrove, ni izbliza, intelektualno ili politički sposobnija, naprotiv.

Miloševićevi saradnici na koje je, pokazalo se, gledao sa podozrenjem i nepoverenjem, bili su mu krajnje privrženi i odani, svesrdno su mu pomagali, polazeći od toga da rade za jednu ideju i za interes naroda, da niko od njih nije tu radi sopstvene promocije.

Niko nije ni na koji način osporavao Miloševićevo liderstvo. Pa ipak, Milošević je na prilično nekorektan i nepošten način koristio njihov ugled, znanje i aktivnosti, dok mu je bilo po volji, a potom ih jednostavno uklanjao, kao da nisu ni postojali. Jedino nije uklanjao one koji su mu se večito klanjali i koji su ga informisali o tome šta drugi "misle".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.