О културном и друштвеном животу старе Бање Луке (9)

Првобитни циљ Друштва "Просвјета" да помаже школовање сиромашних Срба ђака који уче у средњим и великим школама, односно на факултетима, од почетка је проширен на бригу о свеукупној духовности народа, као и о његовим националним пословима

Био је члан Матице српске, почасни члан "Добротворних задруга Српкиња у Босанској Дубици, Приједору и Бањој Луци. "Побратимства" у Санском Мосту, члан - добротвор Просвјетног и културног друштва Срба у Босни и Херцеговини "Просвјета", као и један од чланова утемељивача Српског православно-црквеног пјевачког друштва "Јединство".

На великој свечаности, организованој 17. децембра по старом, односно 30. децембра по новом календару 1900. године, на хиротонисању архимандрита Евгенија за митрополита бањолучко-бихаћког, наступио је и хор СПД "Јединство", под управом хоровође Ксенофона Зите.

Уочи свечаности, у суботу, 16. децембра увече, приређена је бакљада у част будућег митрополита Евгенија и повјереника цара Фрање Јосипа И, барона Aпела, на којој је неколико пјесама извео хор "Јединство".

Похвале диригенту и хору

У недјељу, 17. децембра, била је круна свеколиких свечаности. Тога дана обављено је посвештење и устоличење митрополита, чинодејствовали су Високопреосвештени господин митрополит сарајевски Николај, као заступник његова Блаженства патријарха цариградског на амвону, Високопреосвештени митрополит мостарски Серафим, те Високопреосвештени митрополит доњотузлански Григорије, уз саслужење већег броја свештеника и ђакона.

Послије чина хиротонисања, продужена је Литургија на којој је Пјевачко друштво "Јединство", под вјештом управом свога хоровође Ксенофона Зите, складно одговарало на јектенија и узгласе и отпјевало прописану "Херувику" и "Причасну пјесму".

У недјељу увече у осам часова приређен је у част новог архијереја и високих гостију концерт, коме је присуствовало око 10.000 посјетилаца. Мјешовити хор СПД "Јединство", под управом хоровође Ксенофона Зите, извео је композиције: јаворски: "Банаћанско коло", Славјански: "Ух ја золоту", Јенко: "Оштре су нам сабље", Ст. Дескашев: "Гусле моје?", те Мокрањчеве "Пјесме са Косова" (Осму руковет).

У "Првом шематизму православне српске митрополије Бањалучко-бихаћке" за годину 1901. пером Димитрија Јанковића, конзисторијског савјетника, једног од учесника свечаности поводом хиротонисања митрополита Евгенија Летице, остао је записан овај догађај и оцјена да "вриједни хоровођа господин Ксенофон Зита заслужује пуну хвалу као год и његов хор, који је све пјесме најпрецизније извео".

Добротворна задруга

Друштво "Добротворна задруга православних Српкиња Бањалучанки", основано је у децембру 1900. године. На Скупштини, одржаној наредне године изабран је одбор са задатком да припреми Правила и упути их Земаљској влади на одобрење. Aустријским властима није се свидјело оснивање још једног српског друштва. Будући да нису могле да нађу разлоге због којих би га забраниле, настојале су да бар Правила буду по њиховој жељи. Власти су се посебно окомиле на члан 31. поменутих Правила у коме је стајало да "у случају престанка рада Друштва имовина има припасти српско-школској црквеној општини". Тражи, да се тај члан измијени тако да "друштвена имовина послије престанка рада друштва има припасти држави", писале су доцније о томе "Врбаске новине".

Након двогодишње мучне борбе и неколико интерпелација у Сабору Правила су потврђена онако како су била предвиђена. Тиме ће Задруга успјети да сачува своју имовину за вријеме Првог свјетског рата, што није био случај са неким другим српским друштвима.

Вриједне чланице Друштва његовале су и пазиле старице, сиромашним српским дјевојкама удавачама помагале су око спреме за удају, а већ првих година свога рада шаљу неколико ученица у средње школе, нарочито у Карловац.

У потоњим годинама невоља и искушења, српског народа, чланице Задруге зарадиће, и у потпуности оправдати ореол"српске мајке", који их је красио.

Прво Српско забавиште

Године 1906. "Добротворна задруга" основала је и издржавала прво Српско забавиште, смјештено у приземној згради недалеко од данашње Робне куће "Центар". У забавиште су ишла дјеца многих Бањолучана, међу којима и вриједни описивач старе Бање Луке Златко Пувачић, у чијим сјећањима је забиљежено: "У забавишту се развијао српски национални дух, учило се певање и декламовање те разне игре. Имали смо доста разноврсних играчака, а у башти су биле љуљашке. Приређивали смо приредбе у учионици Српске основне школе којима су присуствовали родитељи и редовни ученици школе."

На забавама које је приређивала Задруга, било у корист своје благајне, или као помоћ другим српским друштвима, често је учествовало и "Јединство".

Међу националним друштвима која се рађају деведесетих година 19. вијека, и обогаћују културну и друштвену сцену, значајно мјесто припада Просвјетном и културном друштву Срба у Босни и Херцеговини "Просвјета", основаном у Сарајеву 18. августа 1902. године. Првобитни циљ Друштва да помаже школовање сиромашних Срба ђака који уче у средњим и великим школама, односно на факултетима, од почетка је проширен на бригу о свеукупној духовности народа, као и о његовим националним пословима. Већ септембра исте године основан је пододбор у Бањој Луци, у коме је предсједник био др Васо Глушац, тајник Коста Мајкић, благајник Марко Ливњаковић, а ревизори Јеврем Ковачевић и Трифун Добројевић.

Сарадња пјевачких друштава

"Јединство" је од свог оснивања добро сарађивало са осталим српским пјевачким и другим српским друштвима у Босни и Херцеговини, поготово у Крајини, штампа биљежи да је Српско православно црквено пјевачко друштво "Побратимство" из Санског Моста на празник Светог Стевана Дечанског, 11/24. новембра 1904. године, освештало своју заставу. У програму, који је том приликом приређен учествовало је и "Јединство" из Бање Луке, чин освештења заставе "Побратимства", обавио је митрополит бањалучко-бихаћки Евгеније Летица, чист приход свечаности и спомен клинова намијењен је фонду српске школе у Санском Мосту.

И Српска ђачка омладина приредила је 1904. године на Велику Госпојину, забаву са игранком у корист "Просвјете". У заоставштини др Владислава Костића сачувана је ова, као и многе друге позивнице које доносимо у нашој књизи да им се траг не би изгубио.

С јесени и зими пјевачка друштва организовала су сијела за своје чланове и пријатеље. На тим сијелима читане су књиге из друштвене библиотеке или позајмљене из читаоница. Држана су предавања из разних области науке и културе, играни позоришни комади и друштвене игре. Сијела су била значајан облик ширења националне културе и умјетности.

Највише се, ипак, на сијелима пјевало. Ријечју и звуком пјесма тка своју причу, рјечитију од најбоље бесједе, говори срцу и души, језиком који сви разумију.

Ни драма ни бесједа, ни прича ни слика нису у стању да човјека одвоје од свакодневног живота, као што то музика умије. Кад затрепере најтананије, најњежније струне у дубини душе, музика која иде из срца лако налази пут до другог срца. Зато се народ овдашњи чврсто везао за "Јединство", учествовао у његовом раду, пратио га и помагао колико год је могао.

Национално име

Од свог оснивања Српско-православно црквено пјевачко друштво "Јединство" тежило је да носи национално име - Српско пјевачко друштво "Јединство". Заједнички министар финансија аутроугарске владе Бењамин Калај, познати србомрзац, жестоко се томе противио. Прихвативши већ једном на почетку своје владавине, 1883. године, да се приликом обнављања Српске читаонице задржи њено име, овај пут се није дао наговорити. Тек 1903. године, када Калај одлази са босанскохерцеговачке сцене Управа бањолучког Пјевачког друштва покреће поступак за одобравање националног имена.

На Главној скупштини Друштва, одржаној 30. новембра 1903. године, одлучено је да се у вези с тим Земаљској влади у Сарајеву поднесе захтјев. Aктивност су водили познати бањолучки национални радници: тадашњи предсједник Друштва Стојан Бабић, потпредсједник Душан Пиштељић и секретар Друштва Светозар Зрнић.

Земаљска влада за Босну и Херцеговину обавијестила је Заједничко министарство финансија у Бечу да је "Јединство", на својој Главној скупштини одржаној 25 (12) децембра 1904. године, промијенило назив од "Српско православно-црквено пјевачко друштво Јединство" у "Српско пјевачко друштво Јединство" и да је Земаљска влада то одобрила.

Правила су била готово иста као прва, осим што је одлучено да се у чл. 6. тач. под а) дода: "почасним чланом може бити и сваки онај који је и за цијели српски народ учинио особите заслуге".

Новом одбору наложено је да допуну Правила са приједлогом новог назива Друштва упути Високој земаљској влади у Сарајево на одобрење. Записник су потписали: предсједник Стојан Бабић, потпредсједник Душан Пиштељић, перовођа Светозар Зрнић, архивар Ксенофон Зита и благајник Љубомир Вујић. 

 (Наставиће се)

 Помагање другим

Пјевачко друштво "Јединство" је организовало приредбе и забаве у корист "Добротворне задруге православних Српкиња Бањолучанки", "Просвјете", Српске читаонице, Српске основне школе и других друштава и установа, и тако помагало њихов рад.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.