О културном и друштвеном животу старе Бање Луке (7)

Прве просторије, у којима је "Јединство" било заједно са Српском читаоницом, са којом ће и убудуће дијелити кров над главом, биле су у згради Црквене општине, која се налазила на почетку сјеверног дијела Господске улице, тамо гдје се данас налази Скупштина града Бање Луке

Те 1888. године бањолучки Срби су се посебно показали, јер је програм био "изврстан, а особито нам се допада што говор држи ђак из IV разреда како би се могло и по другим мјестима извести. Још нам се допадају декламације дјечије, а највише што су у игранци посве искључене салонске игре, него само се играју српске народне игре. Тако и треба.

Чист приход намијењен је сиромашним ученицима српске бањалучке школе".

Исто тако, "Вила" бр. 6, од 16. марта 1888. доноси програм Бесједе, коју приређује бањолучко Српско црквено пјевачко друштво, 3. марта те године, у корист своје благајне.

Година оснивања

У прилог чињеници да се о српском пјевачком друштву у Бањој Луци може говорити већ од 1888. године говори и податак да је у оближњем Приједору 1887. године основано Српско црквено пјевачко друштво "Вила", те да је то година у којој се иначе у Босни и Херцеговини оснивају прва пјевачка друштва - "Гусле" у Мостару, "Слога" у Сарајеву и тако редом.

У Календару "просвјете" за преступну 1912. годину (стр. 307), у попису српских пјевачких друштава такође пише да је "Јединство" основано 1893. године.

Драган Шајновић наводи сјећања активних чланова Друштва од његовог оснивања: Стаке Копривице и Косте Димитријевића, која је забиљежио Владо Милошевић.

Према њиховом казивању, "Јединство" је основано 1892. године, а главни покретач и први предсједник Друштва био је Ристо Бокоњић. Хор је у почетку био мушки, а од 1893. па надаље мјешовити. Као првог диригента наводе Ксенофона Зиту, који је то био све до 1914, кад је "Јединству" забрањен рад. Истовремено, у Друштву је дјеловао и тамбурашки оркестар, а нешто касније и дилетантска секција која је извела позоришне комаде: Ј. Веселиновић - Д. Брзак: "Ђидо", Илија Округић "Саћурица и шубара" и Милован Глишић "Два цванцика".

Професор др Перко Војновић у својој књизи "Врбаска бановина у политичком систему Југославије", у поглављу о Културној политици Врбаске бановине, пише да је "још 1894. године у Бањалуци основано Српско православно црквено пјевачко друштво "Јединство", узимајући тако годину кад су донесена и од Земаљске владе за Босну и Херцеговину прихваћена правила Друштва, за годину његовог оснивања.

У овој монографији СПД "Јединство", приклањамо се 1893. години, као години оснивања Друштва и од ње рачунамо све потоње.

Покретачки одбор и прва правила

У привременом одбору Српско-православног црквеног пјевачког друштва "Јединство", за предсједника је изабран учитељ и прота Вид Ковачевић, а чланови су били: Саво Сурутка, Ристо Бокоњић, Лазар Милић, Лазар И. Поповић и Симо Којић, а перовођа Ксенофон Зита.

Одбор је 28. априла (10. маја) 1894. године упутио молбу "Славном градском Котарском уреду у Бањој Луци", у којој се каже:

"На темељу дописа тог славног градског кот.(арског) уреда бр. 1744. 22. марта о.г. дописаног овдашњој Срп-прав.-црквеној школ. Општини-изабрати су као привремени одбор за подношење правила том слав. град. уреду и вођење управе срп. прав. Цркв. пјевачког друштва "Јединства" - донде док Висока земаљска влада потврди нам правила, тада ће бити тек сталан одбор изабран. исти привремени одбор овако се конституисао: Вид Ковачевић, прото предсједник, Саво Сурутка подпредсједник, Ристо Бокоњић благајник, Лазар Милић, Лазар И. Поповић, Симеун Којић чланови, Ксенофон Зита перовођа.

Потписати пак пикорно испред одбора моле да тај слав. град. кот. уред. Приложена три примјерка правила, што скорије редовним путем Високој земаљској влади на одобрење подастрети, да високо иста благоизволи нам што пре потврдити".

Молбу, која носи датум 28. април/10. мај 1894. године, потписали су: предсједник привременог одбора прота Вид Ковачевић и перовођа Ксенофон Зита.

За дивно чудо, Земаљска влада, која је као по правилу одуговлачила у рјешавању сличних захтјева, посебно кад су српска друштва била у питању, овај пут била је ефикасна, и већ 17/19. децембра 1894. године одобрила Правила, чиме је фактички признала оснивање "Јединства".

Прве просторије, у којима је "Јединство" било заједно са Српском читаоницом, са којом ће и убудуће дијелити кров над главом, биле су у згради Црквене општине, која се налазила на почетку сјеверног дијела Господске улице, тамо гдје се данас налази Скупштина града Бање Луке. Била је то босанска једноспратница покривена шиндром. Захваљујући фотографу Пацелту, који је у приземљу исте зграде имао радњу, остала је до наших дана сачувана фотографија на којој се види натпис: СРПСКA ЧИТAОНИЦA и ЈЕДИНСТВО.

Послије рушења ове зграде, просторије су биле на спрату зграде која је са јужне стране затварала двориште хотела "Балкан" и старе Српске основне школе, на Царском друму. Сала "Јединства" коришћена је и за одржавање забава, друштвених сијела, приредби. Ту се пјевало, свирало, играла се кола, читале књиге и часописи, водио се цио живот тадашње бањолучке омладине.

Хотел "Балкан"

Српска православна црквено-школска општина саградила је 1905. године импозантни хотел "Балкан". Једно вријеме под његовим кровом нашла су уточиште српска друштва, међу којима и "Јединство":

Зграда "Балкана" била је такозвана "угловка". Њена источна фасада била је у Господској, а сјеверна у улици која је везивала Господску улицу са Царским друмом.

Главни улаз налазио се на сјевероисточном дијелу зграде направљеном као овални продужетак, изнад кога је био балкон. На првом спрату смјештене су хотелске собе.

Изглед хотела "Балкан" и разиграност његове архитектуре сачувани су на бројним фотографијама.

Била је то модерна зграда са високим партером, гдје су се налазили кафана и ресторан са великим прозорима, који су посјетиоцима дозвољавали да, пијуцкајући кафу и пиће, читају новине и часописе, а истовремено прате шта се напољу дешава. У свијетлим, лијепо уређеним салама, које су могле да се саставе у јединствен простор, одржаване су забаве и сијела на којима је учествовало и Пјевачко друштво "Јединство", било као домаћин или као гост.

Први диригент "Јединства"

Први диригент "Јединства", прије његове званичне регистрације, био је већ споменути учитељ музике, глумац и редитељ Младен Бошњаковић. Није јасно ко је био диригент пјевачког друштва које је претходило "Јединству", од 1889. године кад Бошњаковић одлази у Мостар, до 1893. године. Златко Пувачић наводи да је то био Ксенофон Зита. Да то није тачно, види се из писма Зитине кћерке Зоре, упућеног Влади Милошевићу. Наиме, како стоји у писму, Ксенофон Зита, рођени Бањолучанин, био је све до 1893. године на школовању, најприје у Карловцима, а потом у Сомбору, гдје је поменуте године завршио учитељску школу. Исте године 1. септембра, постављен је за учитеља у бањолучкој Српској мушкој основној школи. Највјероватније да се управо те године прихвата и посла хоровође Српско-православног црквеног пјевачког друштва "Јединство". Томе у прилог говори и Зитино име међу члановима покретачког одбора за оснивање "Јединства". У сваком случају, Ксенофон Зита је први диригент "Јединства" од његовог званичног оснивања 1893. године.

Зитини родитељи били су Грци и некад су се звали Киникас. Старином потичу из Москопоља, а Сенин отац доселио се из Корче. Презиме "Зита" добио је као надимак Ксенофонов дјед, добар трговац, омиљен код људи. Послије су цијелу породицу прозвали Зита.

Сено Зита био је добар познавалац карловачког појања. Још као ђак сомборске Учитељске школе, основао је пјевачко друштво, а пјевао је и соло. Његови савременици забиљежили су да је био "одличан баритон". Пјевао је у бањолучком црквеном хору, на сијелима, светосавским и другим забавама српских друштава свога времена. Понекад га је на клавиру пратила кћи Зора.

Ксенофон Зита умро је у Бањој Луци, гдје је и сахрањен, 1943. године (Заоставштина Б. Милошевића, Писмо Зоре Зита, Загреб, 30. марта 1964, Музеј РС).

Учествовање на богослужењима

Од свог оснивања, хор "Јединство" пјевао је у цркви на литургијама, нарочито о Младим недјељама и великим вјерским празницима. Народ је радо долазио на богослужења и волио да чује умилну и складну пјесму којом је узношена молитва Богу.

Православна црквена служба и божанствене пјесме на словенском језику имају посебну љепоту. О томе свједочи догађај испричан у "Вили" бр. 2, од 1895. године. Забиљежено је да су, на погребу руског цара Aлександра ИИИ Aлександровича, 1894. године, свијет толико гануле црквене пјесме да је енглеска краљица издала наредбу да се од тада за покој душа умрлих чланова краљевске куће, пјевају у првом реду православне пјесме, а особито "Со свјатими у покој".

 (Наставиће се)

Приредбе и забаве

Поред пјевања у цркви, "Јединство" је већ првих година рада давало приредбе и забаве, а учествовало је и на онима које су приређивала друга друштва. Једно вријеме "Јединство" је имало и дилетантску глумачку секцију, која је наступала на приредбама Друштва, и обогаћивала садржај у српском културном животу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.