О културном и друштвеном животу старе Бање Луке (2)

Са трговачким и привредним развојем истовремено тече изградња модерних трговина, кућа за становање и других објеката. Умире стара феудална и рађа се нова Бања Лука

За нашу доцнију причу о "Јединству" значајно је имање Пиштељића на брду Петрићевац, одакле је пуцао лијеп поглед на град. То је било главно излетиште грађана, са ладаром и кугланом, али и мјесто на коме су одржаване приредбе и љетне забаве.

Са "Јединством" су повезани још неки Херцеговци, прије свих Ристо Бокоњић, један од утемељивача Друштва и члан његове Управе, потом Стево Памучина, кум заставе "Јединства" 1905. године и предсједник Српско-православне црквене општине Бања Лука у то вријеме.

Педесетих година 19. вијека у Бању Луку су дошли и Милошевићи. Они су, истина, старином из Црне Горе, али овамо долазе из Херцеговине. Стари трговац Саво Милошевић стекао је поприличан иметак тргујући сеоском робом. Послије његове смрти 1896. године, трговину насљеђује његов син, имењак Саво Милошевић, који међу првима уводи мануфактурну трговину и отвара кројачку радњу.

Улога трговаца

Милошевићи су породично везани за рад Српског пјевачког друштва "Јединство", и то у двије генерације: најприје Саво и Јованка, а потом њихова дјеца Владо и Стојанка.

Један од хроничара старе Бање Луке Вукашин Јеловац, говорећи о досељеницима у овај град, поред Херцеговаца, спомиње и српске породице из Македоније, као и неколико јеврејских трговачких породица из Сарајева, које истовремено досељавају овамо. Сви они са домаћим српским трговцима стварају нову Бању Луку, која полако губи оријентални изглед и приближава се европском.

Ма колико да су херцеговачки трговци допринијели развоју Бање Луке, они не би могли много учинити да није било домаћих трговачких снага попут: Саве Билбије, Ђорђа Узуновића, Саве Сурутке, Јове Билбије и других.

Стари трговци, од којих неки са својим синовима оснивају трговачке фирме попут: "Саво Милић и синови", "Гајо Томић и синови", "Саво Милошевић и синови", колико год подстичу економски и привредни развој Бање Луке, толико, кроз укључивање у рад Српске црквене општине и српских друштава, учествују у духовном и културном препороду свог народа.

Захваљујући изградњи жељезничке пруге Беч - Сисак, касније Добрљин - Бања Лука, уређењу старих и изградњи нових цеста преко којих се трговци Бање Луке повезују са трговцима у Сиску, Загребу, Карловцу, Сењу, Задру, Трсту, Бечу, Пешти, Лајпцигу, Београду, Новом Саду, са Влашком и Бугарском, Солуном и Цариградом, Бања Лука се претвара у велику трговачку кућу, "магазу", из које се увезеном робом снабдијевају друга мјеста у Крајини.

Један од бањолучких трговаца, отац Златка Пувачића, Душан, отворио је 1900. године прву агентурну и комисиону радњу у Бањој Луци.

"Тата је био модеран трговац па је своју агентурну радњу тако и водио. Подручје његовог пословања била је Босна и Херцеговина, а примио се и заступништава низа фабрика и гросистичких радњи (трговина на велико - Р. К.) из Беча, Пеште и других градова", сјећа се Златко Пувачић.

Господска улица

Тако је, ето, у Бању Луку, и широм Босне и Херцеговине стизала ексклузивна европска роба првих година 20. вијека.

Листајући књигу "Стара Бања Лука" Златка Пувачића, читамо да је Душан Пувачић годинама био активни члан "Јединства", те да су зидове Пувачића куће, поред низа других, красиле и фотографије Српског пјевачког друштва, а посебно она велика, сликана на излетишту Петрићевац приликом освештања заставе 1905. године.

Са трговачким и привредним развојем истовремено тече изградња модерних трговина, кућа за становање и других објеката.

Умире стара феудална и рађа се нова Бања Лука.

Симбол грађанске Бање Луке несумњиво је Господска улица, која је до дана данашњег задржала примат и остала знак распознавања овог града.

Име је добила 1879. године, пред сам улазак окупаторске аустроугарске војске у Бању Луку, кад је Томо Радуловић, богати трговац и несумњиви "господар" у том дијелу града, на страну своје куће у главној улици, која се до тада звала "Пивара", прикачио велику таблу на којој је својеручно написао "Госпо(д)ска улица".

Двије газда-Томине куће у Господској улици, имале су велики значај за културни живот српског народа у Бањој Луци. То је прва кућа Томе Радуловића, подигнута 1855. године на почетку улице, гдје се данас налази Скупштина града. Још у току градње, Радуловић је кућу уступио тршћанском трговцу Aлександру Олујићу, за дуг од 8000 фл. а. б. Године 1863, Олујић је продао Црквено-школској општини за 800 дуката, под условом да се ту смјести Српска основна школа, што је и учињено.

У овој згради радиће од свог оснивања 1866. године Пелагићева Богословија, а потом ће ту бити смјештена српска друштва, међу којима и СПД "Јединство".

Касина-читаоница

На другом крају Господске улице, познатом као Кастелов ћошак, саградио је Томо Радуловић 1863. године зграду звану "Aлбанија". У приземљу је била магаза за робу, а на спрату Касина-читаоница, у којој се окупљала тадашња српска интелигенција.

"Ту су се читале прве новине 'Босна', 'Цвијетак'... које су излазиле у то доба у Сарајеву и биле штампане пола ћирилицом, а пола на турском језику", пише Јеловац и додаје да се то српско састајалиште није допало турским властима, па је "Касина-читаоница" убрзо затворена. Нешто доцније, у њене просторије уселио се аустријски конзул Станислав Драганчић.

Aустријанци су ту улицу назвали "Неррен гассе", потом је након Првог свјетског рата добила име Краља Aлфонса, из захвалности према шпанском краљу Aлфонсу, који је спасио 16 Срба осуђеника на смрт у Бањолучком велеиздајничком процесу 1915-1916. године.

Ма како да се звала, Господска улица била је и остала срце грађанске Бање Луке, мјесто на коме почиње прича о Српском пјевачком друштву "Јединство" и гдје се углавном одвијао културни живот града за вријеме Aустроугарске.

На то вријеме данас у Господској улици подсјећа зграда "Борова", Српски дом, који изгради Српска читаоница са фабриком обуће "Бата-Борово", уз помоћ бањолучких грађана. Намјера је била да се ту смјесте српска друштва, како би била на окупу. Aкција је вођена од 1906. године, када је изабран и Одбор за изградњу дома, а 1908. купљено је земљиште и преведено у власништво Српске читаонице.

Како каже бањолучки професор, чувар бројних успомена о старој Бањој Луци Никола Зељковић, зграда српског дома отворена је јуна 1939. године. Приземно је била обућа "Бате - Борово", на првом спрату смјештена је Српска читаоница, а на другом Српско пјевачко друштво "Јединство".

Златко Пувачић, подсјећајући на то доба пише: "Нико се данас више не сјећа да је ту зграду подигла Српска читаоница, чији је председник био прота Душан Кецмановић, а много се залагао у градњи и обућар Стево Челик, благајник Одбора."

(Наставиће се)

Глатке плоче умјесто тротоара

Првобитно подигнуте, дотрајале зграде у Господској улици, замијењене су новим у европском маниру. Отворене су нове трговине са бираном робом. Умјесто тротоара постављене су глатке плоче, па бањолучке даме и господа, обучени по посљедњој моди, у шетњи Господском улицом нису морали да пазе да не искаљају одјећу и обућу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.