О културном и друштвеном животу старе Бање Луке (19)

СПД "Јединство" је 1933. године основало своју хорску школу, а 1934. године, на иницијативу тадашњег предсједника "Јединства" Душана Умићевића, донесена је Одлука о отварању Музичке школе "Јединство"

Српско пјевачко друштво "Јединство", основано 1893. године, прославило је свој 40-годишњи јубилеј 1933. Главна годишња скупштина Друштва одржана је у марту исте године, када је за новог предсједника изабран Марко Ливњаковић, трговац из Бање Луке.

"Врбаске новине" писале су о јубилеју "Јединства" подсјећајући; "Навршиле су се четири деценије како је основано Српско пјевачко друштво 'Јединство', четрдесет година се под његовим именом, а двадесет осам под његовом заставом гаји код српске омладине љубав за пјесму, а помоћу ње утврђује мисао за Слободу. Она је дошла након 25-годишњице друштвеног бивствовања, пуног мутних, тешких времена.

Добар дио заслуга као своју жртву дали су и чланови 'Јединства' тој нашој Слободи. Испуниле су се Змајеве ријечи: 'Песма нас је одржала њојзи хвала'. Aли и по Ослобођењу 'Јединство' је продужило с радом. Још јаче, снажније, са више елана, јер је Слобода дала слободно поље рада... часна четрдесетогодишњица. Огњиште 'Јединства' четири деценије гријало је и надамо се да ће гријати све оне који воле свој народ..."

Четрдесетогодишњицу постојања "Јединство" је крунисало свечаним концертом одржаним 3. новембра 1933. године у сали хотела "Палас". Хором "Јединство" те вечери, поред сталног хоровође Владе Милошевића, дириговао је и композитор Марко Тајчевић, кад је хор изводио његове композиције.

Послије дириговања "Јединством", Тајчевић је у Загребу причао: "... чим сам подигао руку и дао знак за почетак пјевања, одмах сам видио да имам врло добар хор пред собом, а то је било СПД "Јединство".

Било је и критике

"Врбаске новине" објавиле су критички осврт анонимног аутора на свечани концерт "Јединства", у коме се каже:

"Јединство" је синоћ показало добар хорски тон, развијен на рачун дикције, што је и потребно. Звукови амалгирани, доста нејасна вокализација и извјесни немир су актуелне препреке које зборовођа има савладати да друштвени збор дође до припадајућег реномеа. Хор има недостатака у гласном материјалу нарочито у басовима. Они су се синоћ показали у мјешовитом хору, груби, неизграђени и мукли.

Два диригента су 'Јединство' водила наизмјенице на доста неспретно уређеној позорници хотела 'Палас'. Прве тачке 'Једин свјат' и 'Причасно' дириговао је њихов композитор г. Тајчевић. Са сигурношћу свјетског диригента, који у руци држи дисциплиновани збор, он је добио заслужен аплауз. Успио је прикрити неизграђене женске гласове и слабе мушке басове.

У наредним тачкама: Aрхангелски 'Гласом мојим ка Господу возвах' и Славенски 'Дедо и мечките' и 'Град градиле', г. Милошевић се трудио да испуни и загледа све недостатке. То му је само дјеломично успјело."

Критичар даље говори о наступу солисте хора Суље Плићанића, тенора. "Тачка 'Нимфа' од Крстића, компонована и одређена за сопран (Зулумћар) за њега је била казна. Интонација добра, интерпретација слаба. Меки, мелодиозан и пријатан богомдан глас прибавио му је ипак буран аплауз.

Како се аплаузом тражило опетовање, свјестан тешкоћа он је врло добро учинио што је умјесто тога отпјевао једну севдалинку. Плићанић као хорски тенор је неупоредив и жалити је да неко не пошаље овог младића на школовање.

Послије одмора наступио је самостално мушки октет у тачки 'Пиј мила' и 'Ни ми воља' од A. Жганеца. Њихови недостаци били су незнатни тако да се ова тачка може рачунати као успјешно изведена. Сљедећа тачка 'Комитске пјесме' од Тајчевића направила је малу збрку у мушком хору. Захваљујући присебности диригента криза је брзо прошла.

Најуспјешнија, најдотјеранија тачка са овог концерта била је Мокрањчева Пета руковет. Ова је изведена мајсторски што свједочи да 'Јединство' има доброг зборовођу и музичара који ће хор довести на оно мјесто које му припада.

Одговор хоровође

Г. Марко Тајчевић нам се на овом концерту показао не само као добар композитор, школован музичар, него и као одличан диригент. Његове клавирске композиције запажене су међу свјетским музичким првацима који их изводе. На десетине компонованих пјесама за мушке, женске и мјешовите хорове све више оправдавају високу музичку културу овог човјека. Он је сталан сарадник музичког листа 'Звук' који излази у Београду.

Након концерта одржана је анимирана забава у елитним просторијама до у рано јутро."

Хоровођа "Јединства" Владо Милошевић одговорио је на критику већ у сљедећем броју "Врбаских новина". Истичући да као хоровођа овог друштва не сумња у то да су неки наводи истинити и да не може пречути неке констатације, питао је зашто би била казна за Плићанића што је пјевао Крстићеву "Нимфу" и додао да не зна ко би самога себе добровољно извргао некаквој казни и мучењу.

Милошевић наглашава да је у тој пјесми био сваки такт на свом мјесту, а интерпретација сувише добра за једног обичног пиланског радника, који је оно што умије постигао само захваљујући свом племенитом гласу и здравим инстинктом за музику. Aплауз којим је тражено "опетовање" је најбољи доказ да је пјесма добро изведена, наводи Милошевић. Он сматра да није тачно да се Плићанић није усудио извести ту пјесму други пут зато што је био свјестан тешкоћа. Милошевић пише да Плићанић на одушевљени аплауз публике није пјевао севдалинку у уобичајеном смислу, него умјетничку пјесму "Кад је видјех очи твоје", Биничког, како би показао да као солиста располаже и репертоаром соло-пјесама.

Милошевић је ипак прихватио критику да хор има и недостатака, као и сваки хор чији пјевачи нису музички образовани. Сама чињеница да критичар наводи да је Мокрањчева Пета руковет изведена "мајсторски и академски" говори да неке од критичких оцјена једноставно не стоје. У вези са наглашеном збрком с "Комитским пјесмама" Милошевић наводи да је ствар била у томе што је Тајчевић са "Јединством" одржао само двије пробе, што је било мало.

Темеље музичког образовања у Бањој Луци поставили су Чеси почетком двадесетог вијека. Наиме, 1900. године у овај град стиже Фрањо Маћејовски, који ће ту боравити до 1905. и за то вријеме биће диригент Хрватског пјевачког друштва "Нада". Од 1903. до 1905. године композитор и диригент Маћејовски у Бањој Луци држи приватну музичку школу. Потом одлази у Сарајево, а школа се гаси. Усљед ратних збивања 1914. године, Маћејовски је поново у Бањој Луци, гдје обнавља своју музичку школу. Дјеца виђенијих Бањолучана учила су код Маћејовског виолину и клавир. Послије само пола године, Маћејовски се враћа у Сарајево, а приватну музичку школу преузима, такође Чех, Јосип Соукал, који подучава на виолини, виолончелу, обои, тромбону и клавиру. То су почеци музичког образовања у Бањој Луци, о коме ће годинама повремено водити бригу страни учитељи.

Школовање музичког кадра

Дошавши на чело хора СПД "Јединство" 1931. године, диригент Владо Милошевић схвата да и у слободној држави пјевачка друштва треба да буду значајни културни фактори, али на другачији начин. Нови услови тражили су више умјетничке домете, а они су се могли постићи само његовањем истинске умјетности. Стављајући на репертоар најбољи дјела српских, али и других словенских композитора, Милошевић жели да чланови "Јединства" стекну основно музичко образовање.

"Потребно је да сваки певач прође кроз хорски курс где ће научити све што је потребно једном хорском певачу. Личним образовањем и заједничким дисциплинованим радом моћи ће се приступити решавању тежих партитура и бржем учењу појединих дела, што ће убрзати и усавршити рад певачког друштва", сматрао је Милошевић.

Да би се то постигло, године 1933. СПД "Јединство" основало је своју хорску школу. "Овогодишњи курс трајаће најмање три месеца, а учиће се елементарна теорија, солфеђо са диктатом те техничка страна певања (дисање, вокализација, фонетика итд). Похађање курса је облигатно за све чланове. Након курса сваки певач полаже испит и добиће писмени документ о положеном испиту, а истом онда постаје редован члан хора. У ову школу примају се и нови чланови. Школу могу уз известан хонорар похађати и лица која нису чланови 'Јединства'.

Са пуном надом у бољи рад 'Јединство' отвара ову школу јер ће својим просперитетом допринети ма и мали обол културном подизању наше бановине, као и њеног центра наше Бање Луке", писао је у "Врбаским новинама" крајем новембра 1933. године Владо Милошевић.

Био је то први покушај организовања званичне музичке школе у Бањој Луци. Већ идуће, 1934. године, на иницијативу тадашњег предсједника "Јединства" Душана Умићевића, на ванредној скупштини 1. јуна донесена је Одлука о отварању Музичке школе "Јединство". Прва привремена правила школе донесена су приликом њеног отварања и била одобрена 18. јуна исте године. Већ идуће, 1935. године усвојена су нова стална правила која је 1936. одобрило Министарство просвјете Краљевине Југославије.

Први директор школе и уједно наставник виолине и солфеђа био је Владо Милошевић. Драга Букинац предавала је клавир, а од 1935. године виолину је предавао Драган Шајновић. Због заузетости у "Јединству", Учитељској школи и Позоришту, Владо Милошевић одлази са мјеста директора, на коме је као вршилац дужности у школској 1937/38. години Шајновић.

Музичка школа је имала три одјељења; почетнички курс који је трајао годину дана уз обавезно похађање, затим нижу музичку школу у трајању од три године и музичку школу која је такође трајала три године. Ученици су, поред главних, морали да похађају и тзв. обавезне предмете (солфеђо И и ИИ, теорију музике и хармонију). Школа се издржавала уписнином, таксама и школарином.

Крајем 1938. године Шајновић одлази на ново мјесто у Ђевђелију и Музичка школа престаје да ради све до послије Другог свјетског рата, кад је поново обновљена. За четири године рада Музичка школа "Јединство" одшколовала је значајан музички кадар и омогућила успјешнији рад Пјевачког друштва. Исто тако, утицала је и на укупну музичку и општу културу Бање Луке, која је у то доба имала већ дугу музичку традицију.  

(Наставиће се)

Признања члановима

Поводом јубилеја Управни одбор СПД "Јединство" одликовао је деветорицу извршујућих чланова Друштва за предани 10 и 20-годишњи рад. Том приликом одликовани су: Ксенофон Зита, Јово Рађевић, Милан Домузић, Мила Јоветић, Стеван Челик, Здравка Јунгић, Драгојла Шункић, Мара Кордић, те Душан Умићевић. Дипломе им је уручио потпредсједник Друштва Милан Стамболија. Посебну награду, као сјећање на овај јубилеј, "Јединство" је дало композитору Марку Тајчевићу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.