О културном и друштвеном животу старе Бање Луке (17)

У вријеме Краљевине Југославије, с циљем стварања државног јединства и остваривања идеје југословенства, у моду су ушли свесловенски балови, концерти, слетови Сокола Краљевине Југославије

Српски народ је и у Краљевини Југославији остао вјеран прослављању Светог Саве. Тако је Обласни одбор "Просвјете" приредио на Савиндан 1933. године Светосавску бесједу у просторијама хотела "Босна" у Бањој Луци.

У концертном дијелу судјеловали су гђица Косана Павловић, чланица Народног позоришта, Пјевачко друштво "Јединство", са диригентом Владом Милошевићем и ученички хор Гимназије, којим је дириговао господин Ципруш. Програм је, како биљеже "Врбаске новине", изведен на опште задовољство. Милошевићу је одато нарочито признање послије пјесме Крањчевића "Кад прво сунце", Мушког хора "Јединство", као и послије "Јужносрпских песама" Марка Тајчевића, које је извео Мјешовити хор "Јединство".

Дјечији хор г. Ципруша истакао се највише пјевањем руковета "С ону страну Сарајева" (Шпољар).

Соња Сувајџић, ученица ВИИ разреда гимназије, топло је рецитовала Змајеве "Светле гробове". Потом је слиједила игранка.

"Врбаске новине" писале су и о светосавским прославама у школама: "у Струговима код Босанске Костајнице гдје је 'Светосавску химну' пјевао хор састављен од тежака под вођством свештеника Бранка Кусовића; у Прњавору је служена Литургија, потом је кроз град ишла литија у којој је учествовало неколико стотина душа, што народа, што школске деце. Обављено је водоосвештење и освештање кољива у бившој српској школи - сада Соколани - где су чинодејствовали прота Јово Јовановић, народни посланик и свештеник Крижоновски. После тога била је школска академија, рецитације".

Новине пишу и о Светосавској забави у Кључу, од које је приход намијењен у корист градње цркве, те у Мркоњић Граду, гдје је светосавска забава одржана у школи и у пјевачком друштву "Николајевић".

Славља у "Колу српских сестара"

Године 1933. остварен је дугогодишњи сан чланица "Кола српских сестара" да имају сопствени дом. Захваљујући великој пожртвованости тадашње предсједнице "Кола" Стаке Димитријевић, купљена је велика и лијепа кућа у улици Фра Грге Мартића (данашња Српска улица). Почетком јуна те године освештан је Дом КСС-а.

Свечаности су присуствовале гошће из Београда: почасна дворска дама гђица Милка Грујић, предсједница Главног одбора "Кола српских сестара" и Милева Тодоровић, секретар Главног одбора. Црквени обред освештања обавио је свештеник Душан Мачкић, а на јектенија је одговарао хор СПД "Јединство".

Потом су чланице "Кола" повеле своје госте у лијепо уређен цвјетњак, гдје су приредиле богату закуску.

И крсна слава бањолучког "Кола српских сестара", Мала Госпојина, те године прослављена је свечаније него ранијих, јер је први пут свечаност приређена у новом дому.

"Још од раног јутра настало је у друштвеном дому у Фра Грге Мартића улици живо кретање. Све је текло у најлепшем расположењу и чланице Одбора трудиле су се да свака, па и најмања стварчица буде на свом месту. Њихов труд посетилац је одмах запазио. Све је било и све се кретало у једном породичном тону. Око 11 сати почеле су пристизати прве гошће. Њих су дочекале чланице Одбора и увађале у поједине просторије. Срдачност, весеље, она радост коју жена може манифестовати кад је у свом дому, расте сваким часом. Посматрати њихово весеље значи поделити га с њима. Пристижу и делегати појединих друштава, војних јединица и друго. Друштвене просторије бивају сваким часом пуније. Тачно у 11 сати појављује се Његово преосвештенство митрополит Василије у пратњи прота, господина Васића и професора Грбића, а мало за њима изасланик бана господин Бранко Ђорђевић, шеф одсека за трговину и индустрију Банске управе. Пред пуном салом извршио је црквени обред славе прота Мачкић, након чега су гости почашћени богатом закуском. Неуморне чланице настојале су и успеле дати закуски обележје заједничког породичног дома. Разговор о онима о којима Коло води највећу бригу, провлачио се од стола до стола. Сви су тада видели да нас је свију дужност још издашније потпомоћи и морално и материјално друштву у чијим су редовима жене задахнуте највећом љубављу и пожртвовањем за наше опште добро. Око подне гости су, испраћивани од чланица одбора, напуштали дом у којем је отрта многа сиротињска суза..."

"Врбаске новине" искористиле су ову прилику да проговоре о славној прошлости овог друштва, чије су чланице увијек биле тамо гдје је њихова помоћ за вријеме туђинске власти и ратова била најпотребнија. Кад је рад Кола забрањиван, као и рад других српских друштава, радило се у потаји, ризикујући све, па и сопствене животе.

У свом дому "Коло српских сестара" моћи ће, како се каже, успјешније да обавља свој рад, да прими за трпезу још више сиротана и сиротица који често куцају на врата Кола.

На крају овог опширног написа о "Колу српских сестара" каже се да ће оно те зиме приређивати мобе, ноћна сијела на којима ће чланице "нарађивати народне хаљине, првенствено наше, потом и других бановина. Тако ће Друштво доћи до властитих народних хаљина, које ће онда лако моћи уступати својим чланицама пригодом одржавања свесловенских балова..."

Најелитнија приредба

У вријеме Краљевине Југославије, у циљу стварања државног јединства и остваривања идеје југословенства, у моду су ушли свесловенски балови, концерти, слетови Сокола Краљевине Југославије.

"Коло српских сестара" у Београду приредило је 1933. године Свесловенски бал, за који се каже да је био највећи те сезоне са "близу 1000 разних костима из свих словенских крајева. Бал је посетио и Његово величанство краљ и краљица, принц Павле и принцеза Олга, принцезе Марина и Јелисавета, чланови Владе, дипломатског кора, Скупштине и Савета".

Из свега слиједи закључак: "идеја словенства, словенске узајамности се дивно манифестовала".

У Бањој Луци исте године, Свесловенском балу који је организовало овдашње "Коло српских сестара" 11. фебруара у просторијама Народног позоришта Врбаске бановине, нису присуствовали краљ и краљица, али је покровитељ ове велике свечаности била госпођа Деса, супруга бана Милосављевића. За ову прилику Коло је припремило лијепе костиме који су се могли изнајмити. Била је то, како пишу "Врбаске новине", најелитнија приредба те сезоне.

Занимљиво је да је на Свесловенском балу одржаном 1936. године у Бањој Луци учествовало и СПД "Јединство" и то на специфичан начин. Наиме, те године бал је имао разноврстан програм и окарактерисан је као "етнографско-фолклористичка ревија Босанске крајине и цијеле Југославије, бар њеног српско-хрватског дијела". Пишући о овом догађају, хроничар "Врбаских новина" каже да је група СПД "Јединство" одиграла три кола из околине Бање Луке и отпјевала неколико врховачких љубавних пјесама, што је публика наградила аплаузом. Играло се "Врховачко коло", али и "Краљевско", које је свирао оркестар 33. пука. Коло је повела покровитељица ове успјеле приредбе, госпођа баница Пепа Кујунџић, супруга бана Богољуба Кујунџића, такође учесника бала. Поред фолклорне групе СПД "Јединство", која се, према нама познатим подацима, само овдје помиње, "за један час у коло су се ухватиле све костимиране даме и господа, а придружиле су се и даме у вечерњим тоалетима, као и господа". Несвакидашњу слику допуњавају ријечи анонимног аутора да се на балу нашао сав народ "од дна до врха: и бан и генерал, и владика и трговац, и обртник и радник, цео варошки склоп, набројали смо равно 142 костима...".

Као што је "Коло српских сестара" организовало Свесловенски бал, "Јединство" је у новембру 1935. године одржало Свесловенски концерт у дворани биоскопа "Палас". На концерту су изведена дјела словенских композитора. Од српских су били заступљени: Стеван Мокрањац, Владо Ђорђевић, Марко Тајчевић, Дуган Млађи, Станко Пермл, Емил Aдамич и Владо Милошевић; од руских: Aнатолиј Љадов; пољских: Феликс Нововиејски и Рилинг; бугарских; Добри Христов, Тумангелов; чешких: Пискачек, Карел Павел Кришковски и Леош Јаначек.

Текстови пјесама пјевани су у оригиналу, а као солисти наступили су Татјана Ливњаковић и Суљо Плићанић.

Била је то прилика да "Јединство" покаже "словенској браћи и целом културном свету шта смо постигли на музичком пољу за деценију и по рада у слободној нашој држави" - писао је у "Врбаским новинама" диригент овог хора Владо Милошевић.

Наступи по Крајини

Од свог оснивања "Јединство" никад није било само пјевачко друштво Бање Луке. Свјесно потребе да просвјећује и културно уздиже и мале средине, увијек је одлазило гдје год су га звали. Тако је стицало популарност широм Крајине и Југославије.

Уз то, "Јединство" је одржавало и редовне годишње концерте, учествовало на годетима других српских друштава и бројним културним манифестацијама.

Тридесетих година, кад је "Јединство" под управом диригента Владе Милошевића остварило висока умјетничка достигнућа, његова пјесма чула се у Прњавору, Приједору, Мркоњић Граду, Масловарама.

"Врбаске новине" пишу о гостовању "Јединства" у Босанској Градишци 12. фебруара 1933. Прије подне тога дана хор је одговарао на јектенија у тамошњој Српској православној цркви, а увече је, у просторијама хотела "Србија", одржао "врло успио концерт" на коме су изведене "најодабраније народне песме за женски, мушки и мешовити хор".

Остало је запамћено "лепо певање гђице Татјане Ливњаковић и госп. Суље Плићанића, који су својим умилним гласом очарали раздрагану публику".

Хором је дириговао Владо Милошевић, који је својом "вредноћом и знањем дигао углед 'Јединства' на завидну висину".  

(Наставиће се)

Пожар растјерао публику

Остала је забиљежена и једна анегдота са прњаворске прославе. Док је извођен шаљиви позоришни комад "Чарлијева тетка", десила се незгода. Кад је комад био на врхунцу, запалио се просути бензин, букнуо пожар и публика се разбјежала. Веће штете није било, али су платила одијела и хаљине. Комад није настављен иако је пожар био угашен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.