О културном и друштвеном животу старе Бање Луке (16)

Трајна свједочанства великих прегнућа првог бана Врбаске бановине Светислава Тисе Милосављевића су Бански двор и палата Банске управе, данашње сједиште Скупштине града, Дом краља Петра Првог Ослободиоца, Соколски дом, градски парк са спомеником Петру Кочићу, чиновничке зграде у центру града, школе широм Крајине, бројне институције попут Музеја, Позоришта, путеви, све што је уздизало народну просвјету и културу и обезбјеђивало бољи и цивилизованији живот

Још од 1918. године обнављају се стара, али ничу и нова културно-просвјетна друштва. У новим условима она имају задатак да културно зближе Србе, Хрвате и муслимане с циљем реализације идеје југословенства. У Врбаској бановини та друштва још више долазе до изражаја. Чини се све да се народи културно уједине, а вјерска осјећања потисну. У правилима друштава даје се могућност да чланови буду сви који то желе, без обзира на вјероисповијест.

Ипак, већина се и даље опредјељује за национална друштва попут српске "Просвјете", "Кола српских сестара", СПД "Јединство", хрватског пјевачког друштва "Нада", муслиманског "Гајрета" и других.

Данас знамо шта је честити бан за собом оставио кад се послије четири и по године управљања Бановином вратио у Београд, колико је успио да се утемељи у овај град, земљу и људе. Трајна свједочанства великих прегнућа првог бана Врбаске бановине Светислава Тисе Милосављевића су Бански двор и палата Банске управе, данашње сједиште Скупштине града, Дом краља Петра Првог Ослободиоца, Соколски дом, градски парк са спомеником Петру Кочићу, чиновничке зграде у центру града, школе - основне и средње широм Крајине, бројне институције попут Музеја, Позоришта, путеви, све што је уздизало народну просвјету и културу и обезбјеђивало бољи и цивилизованији живот овдашњег народа. На свечаностима освештања свих ових зграда и установа пјева СПД "Јединство".

За вријеме бана Милосављевића покренут је "Службени лист Врбаске бановине", чији први број излази 15. децембра 1929. године. од јануара 1931. излази мјесечни литерарно-културни прилог листа, "Књижевна крајина", коју је уређивао Божидар Весић, а од 1. децембра 1932. године "Врбаске новине", на чијим ће странама веома често бити текстови о СПД "Јединство".

Владо Милошевић и "Јединство"

Цијелу деценију пред Други свјетски рат диригент "Јединства" био је Владо Милошевић, у то доба професор музике у бањолучкој Учитељској школи.

Милошевић је волио да каже да његово друговање са "Јединством" почиње од рођења, јер су његови родитељи, отац Саво и мајка Јованка, потом и сестра Стојанка, били чланови "Јединства". Зато су се, поред остале музике која је одувијек била чест гост у кући Милошевића, могле чути и композиције са репертоара хора. Владо је памтио освештање друштвене заставе 1905, величанствену поворку која је том приликом прошла кроз град, хоровођу Ксенофона Зиту, кога је волио да слуша у цркви кад је "Јединство" пјевало на литургији, а глас хоровође и солисте плијенио љепотом.

Тако су хорско пјевање и духовна музика веома рано ушли у Милошевићев живот и свакако одредили његов професионални пут.

За хоровођу "Јединства", Владо Милошевић долази по препоруци тадашњег предсједника Друштва, учитеља вјежбаонице у Учитељској школи Милана Стамболије. Освједочивши се у тој школи са колико љубави и пожртвовања Милошевић води школски хор, Стамболија је у њему видио праву особу за хор "Јединство", понос српског становништва Бање Луке.

Прва композиција коју је Милошевић радио са "Јединством" била је стихира на Велики петак, под именом "Тебје одјејушчагосја" С. Мокрањца, компонована 1892. године.

"Мокрањац је био човјек дубоко религиозан и ту религију исповедао је кроз своја црквена дела. 'Тебје одјејучагосја' је дело прожето болом, страдањем и мистиком Великог дана", писао је Милошевић.

Први пут ово Мокрањчево дјело "Јединство" је отпјевало 1931. године на Велики петак и од тада је пјевано сваке године у прелијепој новој цркви Свете тројице на тај дан. Микић биљежи да је прескочена само 1938. године кад је новоподигнута Саборна црква била привремено затворена због постављања мозаика.

Милошевић је избројао да је у времену од 1931. до 1941. године, колико је он водио хор у Бановини, Друштво промијенило шест локација. Од 1931. до 1935. радили су у згради основне школе, ранијој Српској основној школи. Потом су се преселили у кућу Вукана Груберовића, у којој се раније налазила банка. Одатле су послије краћег времена прешли у Радуловићеву кућу, у којој се раније налазио биоскоп "Едисон", а затим привремено црква, кад су у Саборном храму рађене фреске. Потом "Јединство" пресељава у кућу Саве и Јованке Милошевић, гдје је већ била музичка школа коју је основало ово пјевачко друштво. На крају се накратко смјестило у кући Стеве Челика, а затим прешло у новосаграђено позориште, захваљујући његовом управнику Бори Недићу. Ту је у гардероби Позоришта одржавало пробе до краја свог постојања, 1941. године.

Занимљива светковина

Прва вијест у којој се спомиње "Јединство" објављена је у "Службеном листу Врбаске бановине", прије покретања "Врбаских новина", број 42, од 11. септембра 1930. године, у тексту под насловом "Дочек заставе 33, пешадијског пука у Бањој Луци".

На почетку текста каже се да је Бања Лука "доживјела славље каквог по признању и најстаријих грађана још никад у Бањој Луци није било". Будући да је ријеч о једном посебном тренутку из живота Бање Луке и да је веома сликовито описана атмосфера у граду, преносимо овај текст готово у цијелости:

"Улицама врви народ: школска дечица, свечано одевена под водством наставника, госпође, грађани и чиновници у свечаном руху, а крај њих сељаци у живописној народној ношњи, и све то жури према железничкој станици, куд за који час стиже воз са изасланством и новом војном југословенском заставом 33. пешадијског пука који гарнизонира у Бањој Луци.

Пред станицом је сврстана цела војска бањолучког гарнизона, а на перону станице постројена је за дочек почасна чета са војном музиком. Уз њу се нижу редови представника највиших војних команда са официрима; краљевску банску управу заступа г. помоћник бана са начелницима свих одељења и одсека; ту су представници свих државних и самоуправних надлештава и представници свих витешких, културних и хуманих друштава и корпорација...

Овде је импровизована ванредно лепа и са уметничким укусом израђена трибина, окићена зеленилом, венцима и цвећем. Испред трибине постројени су као почасни шпалир униформисани Соколи, ватрогасна чета с музиком, док су чланови хуманих и културних друштава сврстани у редове с обе стране улице, све до друма Краља Петра, где челом према станици стоји у развитом строју војска гарнизона.

На сред трибине уставља се заставник са заставом и почасним водником, а у полукругу око заставе представници војних, грађанских и верских надлештава са представницима свих витешких културних и хуманих друштава. Почасна чета са војном музиком заузела је место десно од трибине, а лево од трибине чланова певачких друштава "Јединства","Слоге", "Наде".

Чим се на трибини показала и поносно залепршала, ванредно укусно и у народним бојама израђена нова, југословенска војна застава, проломило је облике урнебесно клицање раздраганог народа.

Савијање старих застава представља завршетак једне епохе, а развијање нових југословенских застава значи почетак новог срећнијег заједничког живота једнокрвне браће на народној груди својој.

Грађани витешке Мркоњићка Крајина скидају капе, поклањају се и одају пошту, признање и благодарност свима онима витезовима и јунацима који су под тим заставама чували и очували част и образ Краљу и Отаџбини".

Велико водоосвештање

У Бањој Луци је освештање воде на Богојављење имало посебну традицију. Од оснивања СПД "Јединство" ово, као и друга српска друштва, имало је значајну улогу у свечаности водоосвештања.

Ево, како је то било 1933. године, у којој је "Јединство" прославило 40-годишњицу свога постојања.

На Богојављење, 19. јануара, нешто прије девет часова ујутро, завршено је богослужење у Саборној цркви Свете тројице. Испред цркве формирана је литија коју је предводио један одред 33. пјешадијског пука са војном музиком и заставом. За њим су ишли ђаци основних и средњих школа, а за овима чета ватрогасаца са музиком и Српско пјевачко друштво "Јединство".

За Пјевачким друштвом ношене су црквене заставе, чираци и свијеће, а онда небо под којим је ишао Његово високо преосвештенство митрополит Василије (Поповић) са свештенством и почасном стражом. Послије њих ишао је бан Светислав - Тиса Милосављевић са командантом ђенералом Недељковићем и помоћником бана др Зецом. Потом су ишли начелници Банске управе, велики број грађанства, чиновништва и сељака православне вјере.

Уз пјевање црквених пјесама, литија је кренула низ Булевар краља Aлександра према Врбасу. На Градском мосту на Врбасу импровизована је трибина на којој је био крст од леда и посуде са водом. Чета пјешадије постројена пред мостом извршила је почетну паљбу. Небо се зауставило насред моста, док су остали грађани опколили мост с једне и друге стране. Након молитвословља на које је одговарао СПД "Јединство", извршено је водоосвештање. Потом су испаљени плотуни, а са зидина старог града грунули су топови.

Митрополит Василије благословио је и попрскао светом водицом околне вјернике, послије чега се литија, истим редом како је дошла, вратила пред цркву.

 (Наставиће се )

"Врбаске новине"

Све до времена Врбаске бановине, Бања Лука, па самим тим ни "Јединство", није имало дневни лист који би из дана у дан биљежио догађаје. Зато о овом пјевачком друштву и његовој прошлости највише сазнајемо управо из "Врбаских новина".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.