О културном и друштвеном животу старе Бање Луке (15)

Пре свега запамтите, Тисо, да сте Ви мој лични избор за положај бана и то бана Врбаске бановине, где вам предстоји велики национални рад. Тамо су Срби у већини и то најбољи Срби у погледу љубави према отаџбини и патриотизму уопште, рекао је краљ Aлександар упућујући Светислава на нову дужност

Први диригент хора "Јединство" у времену 1919-1924. године био је др Владислав Костић, музичар - аматер. Почетна музичка знања Костић је стекао код Исидора Бајића, као ђак Велике српске гимназије у Новом Саду.

Била је то школа у којој се његовала црквена и свјетовна музика, што је за оно вријеме била права ријеткост за средње школе.

У Бању Луку, адвокат Костић дошао је као већ искусан хоровођа и оперски пјевач. Наиме, у Загребу, за вријеме студија права, био је зборовођа Српске академске пјевачке дружине "Балкан", а потом оперски баритон за лирски фах у Загребачком позоришту.

Хор "Јединство" је под његовом диригентском управом достигао завидан ниво и знатно обогатио репертоар у односу на вријеме прије Првог свјетског рата.

Из заоставштине др Костића издвајамо два писма која свједоче о његовом прегалаштву у СПД "Јединство":

Прво је писмо самог "Јединства" из 1920. године, у коме му ово друштво као "друштвеном диригенту најискреније благодари на плодоносном и благотворном труду и раду око постизавања друштвених циљева".

У другом писму, од марта 1923. године, Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета", Одбор Бања Лука, др Костићу срдачно захваљује за велики труд и пожртвованост у СПД "Јединство" које је наступило те године на Светосавској бесједи и долично извело програм.

Два цјеловечерња концерта

Послије др Костића, и упоредо с њим до 1924. године, хоровођа "Јединства" био је већ споменути Душан Умићевић, правник, музичар по вокацији. Више разреде Гимназије похађао је у Тузли, гдје је у то вријеме службовао музичар Г. В. Брож, који га је упутио у музичку теорију и праксу.

Умићевић је прије 1914. основао тамбурашки оркестар наших студената у Прагу. Писао је о овдашњем музичком фолклору, који га је веома занимао. Осим "Јединства", Умићевић је једно вријеме био и диригент Муслиманског бањолучког пјевачког друштва "Слога".

Од 1925. до 1931. године диригенти "Јединства" били су: Већеслав Нигл, Чех, војни капелник, Перо Милошевић, учитељ, Максимилијан Микшик, Чех, војни капелник, који је на репертоар "Јединства" ставио "Литургију" П. И. Чајковског и Марко Чанковић, који је дириговање учио код Мокрањца, чиновник у Банској управи Врбаске бановине. Богаћењем репертоара и несебичним радом који је допринио напредовању "Јединства", Друштво је било спремно да у новој држави за музички далеко образованију публику приређује концерте и забаве.

Занимљиво је да су, према расположивим подацима, у времену 1919-1931. одржана само два цјеловечерња концерта "Јединства".

Први је одржан 1923. године у сали жељезничке рестаурације. На програму су била углавном Мокрањчева дјела, а хором "Јединство" дириговали су Владислав Костић и Душан Умићевић. Био је то, према ријечима Владе Милошевића, "врло успјешан концерт".

Цјеловечерњи концерт "Јединства", одржан 1928. године у сали хотела "Босна", одушевио је Бањолучане. На овом концерту, поред осталог, изведени су и дијелови "Литургије" П. И. Чајковског и "Јесен" Стевана Христића. Хором је дириговао Максимилијан Микшик.

О Максимилијану Микшику Владо Милошевић биљежи да је био "концертмајстор Бољшог театра у Русији. Видио сам га на фотографији како сједи за првим пултом". Милошевић је присуствовао поменутом концерту "Јединства" из 1928. године. Оставио нам је свједочанство у коме се каже: "Било је художествено!"

Сала жељезничке рестаурације

Главна концертна дворана прије изградње Банског двора у Бањој Луци била је сала жељезничке рестаурације (или "Колодворске рестаурације", како пише на неким позивницама). Налазила се у згради бивше жељезничке станице, данашње Галерије ликовних умјетности Републике Српске.

"Та дворана одиграла је историјску улогу у културном животу Бање Луке. У њој су приређивани концерти, забаве, игранке, држане су плесне школе, али и политички зборови. Свашта је видјела та дворана", читамо у биљешкама Владе Милошевића.

Жељезничка станица, саграђена 1891. године у неоренесансном стилу, била је, за оно доба поготово, репрезентативно монументално здање.

Осим Дворане жељезничке рестаурације, мјеста забаве у Бањој Луци до Другог свјетског рата биле су и сале хотела "Босна", "Палас", "Балкан", друштвене сале "Јединства" и Српске читаонице, као и сале других националних друштава која су дјеловала у то вријеме.

Слика музичког живота у Бањој Луци за вријеме Aустроугарске не би била потпуна, ако не додамо да су тих година у овом граду гостовали многи познати оркестри и солисти, које је Aустрија доводила из цијеле монархије, углавном за забаву својих службеника и војних лица.

И мада су ти концерти били намијењени потпуно одређеној публици, они су на музичку позорницу Бање Луке донијели велика дјела Чајковског, Шуберта, Листа, Баха, Моцарта, Бетовена. На неким од тих концерата, посебно на оним у добротворне сврхе, учествовали су и диригенти "Јединства" др Владислав Костић, баритон, Владо Милошевић, као члан оркестра и други бањолучки музички умјетници.

Богатству музичке сцене допринијели су и Чеси, међу којима је значајно мјесто заузимао Фрањо Маћејовски, кога смо већ спомињали, организатор и учесник у многим концертима у Бањој Луци, као и Већеслав Нигл, Aртур Калус, Јосип Соукал и други. Бањолучки љубитељи музичке умјетности проширивали су видике, васпитавала се нова публика.

На забаве националних друштава стизале су и стране композиције, а међу народним играма нашла би се и покоја "окретна", попут валцера.

Врбаска бановина

Након готово десет година постојања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, константни политички сукоби и социјална превирања били су јасан знак да се таква држава не може одржати. Краљ Aлександар И Карађорђевић завео је прокламацијом од 6. јануара 1929. године монарходиктатуру.

У прокламацији је речено да је циљ завођења диктатуре очување угроженог народног и државног јединства. Желећи да нагласи значај тог јединства, краљ је 3. октобра 1929. године промијенио службени назив државе, која се од тада звала Краљевина Југославија.

Нова држава подијељена је на девет бановина, међу којима је била и Врбаска, са Бањом Луком као средиштем бановине и сједиштем бана.

"Aко је Краљевина Југославија у економском погледу била међу најнеразвијенијим земљама у Европи, и ако је у Врбаској бановини село било најзаосталије у тој земљи, онда се може претпоставити да је живот у селима био тежак и неподношљив", пише Перко Војиновић у својој монографској студији о Врбаској бановини.

Од цјелокупног становништва Врбаске бановине 88 одсто живјело је на селу. Велики број неписмених, недостатак основних школа и стручног кадра, допуњава ову тужну слику опште заосталости у вријеме кад у Бању Луку стиже први бан Врбаске бановине Светислав - Тиса Милосављевић. Било је то на Митровдан, 8. новембра 1929. године.

Упућујући га на нову дужност, краљ Aлександар припремао је свог дотадашњег високог чиновника који је за собом већ имао успјешну војну, а потом и министарску каријеру, ријечима:

"Пре свега запамтите, Тисо, да сте Ви мој лични избор за положај бана и то бана Врбаске бановине, где вам предстоји велики национални рад. Тамо су Срби у већини и то најбољи Срби у погледу љубави према отаџбини и патриотизму уопште."

Дошавши у Бању Луку, генерал Тиса Милосављевић већ на први поглед види да посао који му је намијењен неће бити нимало лак.

"У Бањалуци владало је мртвило које ме је јако подсећало на паланке у брдима, а не на град од 20.000 становника. У средини вароши налазило се напуштено гробље, а около свуда по улицама и трговима газило се блато до чланака...", биљежи бан у свом дневнику.

Желећи да ојача и стабилизује нову државу Краљевину Југославију, коју од почетка, као и ону претходну, тресу страначке борбе, краљ Aлександар био је и те како свјестан колики значај у том послу има Врбаска бановина и овдашњи, превасходно српски, али и други народи.

Зато овамо шаље свог повјерљивог човјека, за кога је био сигуран да повјерени посао може успјешно да заврши - Светислава - Тису Милосављевића.

(Наставиће се)

Освештање цркве у Слатини

Међу ријетким написима о наступима "Јединства" од 1919. до 1931. године налазимо најаву коју је објавио поново покренути лист "Отаџбина", да ће на Петровдан 1925. године бити освештање новосаграђене цркве и звона на Слатини Илиџи, "чинодејствоваће митрополит бањолучко-бихаћки Василије (Поповић), а при светој литургији ће одговарати пјевачко друштво "Јединство". Црква у Слатини саграђена је на пропланку поред пута Бања Лука - Слатина, на улазу у насеље. Грађена је, пише Васо Поповић у својој књизи "Слатински крај у прошлости", од 1923. до 1925. године. Посвећена је апостолима Петру и Павлу и освештана на Петровдан 1925. године, када је одржан и први велики црквени Петровдански сабор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.