О културном и друштвеном животу старе Бање Луке (11)

Први дан 28. јуна, по старом календару, уочи Петровдана прошао је у дочекивању и смјештању гостију. У осам сати увече приређена је бакљада, а ујутро архијерејска служба. По завршеној Литургији, митрополит Евгеније Летица освештао је заставу Друштва, а потом је обављено укуцавање спомен-клинова по одређеном распореду. Увече је одржан свечани концерт

Организатори свечаности тражили су од Земаљске владе да уступи просторије Државне женске школе за смјештај гостију. како Влада то није одобрила, организатори су упутили телеграм протеста директно барону Буријану, тадашњем заједничком министру финансија. У телеграму се указује да је Земаљска влада дала сличне олакшице приликом "Требевићеве" прославе у Сарајеву, па се из тога извлачи закључак да влада фаворизује Хрвате, а запоставља Србе.

У одговору министру Буријану, Земаљска влада констатује да су раније, истина, биле уступане школске просторије сарајевском "Требевићу", мостарским "Гуслама", београдским студентима итд, али да је те исте године (1905), одбијено и Хрватско пјевачко друштво "Хроје" из Мостара са сличним захтјевом.

У извјештају Окружне области у Бањој Луци констатовано је да су страни гости били смјештени у хотелима и приватним становима.

Хорови и композитори на слављу

"Политика" је на ову свечаност упутила свог специјалног дописника, који је у Бању Луку отпутовало из Београда бродом "Шумадија", на коме се налазило и близу 150 чланова "Београдског певачког друштва".

Прослави "Јединства" присуствовали су и изасланици бројних српских друштава, пјевачких и других. "Политика" помиње да су на овој прослави између осталих, биле и делегације "Кола српских сестара" и Учитељског удружења из Београда.

Састав делегације из Загреба сазнајемо из вијести објављене у "Србобрану": "Ноћас је на прославу посвете барјака српског пјевачког друштва "Јединство" у Бањалуци, отпутовао из Загреба у име Српског пјевачког друштва предсједник г. др Богдан Стојановић с изасланством од пет чланова. Госп. др Стојановић овлаштен је да заступа и Српску православну црквену опћину загребачку и у њено име укуца спомен-клинац у копље барјака"

Са својим хоровима учествовало је на прослави осам пјевачких друштава, од којих, осим "Јединства", само два из Босне, и то "Вила" из Приједора и "Побратимство" из Санског Моста. Из Србије и Хрватске у Бању Луку стигли су: већ споменуто "Београдско певачко друштво" и "Обилић", оба из Београда, "Шабачко певачко друштво", Певачко друштво "Бранко" из Ниша и Aкадемско пјевачко друштво "Балкан" из Загреба.

Сва наведена друштва учествовала су са својим хоровима у извођењу програма ове прославе.

Међу бројним гостима запамћено је да су бањолучкој прослави заставе присуствовали српски композитори: Стеван Мокрањац, у то вријеме диригент "Београдског певачког друштва", Станислав Бинички, диригент "Обилића", Мита Топаловић, композитор химне "Јединства" и дугогодишњи диригент "Панчевачког српског црквеног певачког друштва", те Роберт Толингер, диригент "Шабачког певачког друштва".

Ни дан-данас није јасно зашто освештању друштвене заставе "Јединства" нису присуствовала два највећа српска пјевачка друштва у Босни и Херцеговини."Слога" из Сарајева" и "Гусле" из Мостара.

Та чињеница дала је повод анонимном коментатору часописа "Наш живот", да прилично оштро напише:

"Ожалостило ме, кад сам видио да долази пјевачко друштво из малог Санског Моста да увелича славље, а велико Сарајево шаље само изасланика. Сарајево је прво мјесто у Босни па би требало, да је оно свугдје најбоље и заступљено, а оно, напротив свукуд заостаје, свукуд је на задњем мјесту, свукуд је кад се тиче дјела у ћошак збијено: али кад се тиче празне лупе, хвале и разговора, онда нико са Сарајлијама не може; нико им није ни близу!"

"Србобран" о прослави

О бањолучкој свечаности писао је и загребачки "Србобран", тексту под именом "Прослава срп. пјев. друштво у Бањалуци" коме се за поменуту свечаност каже да је била "Право народно славље, јер су се тај дан нашли у Бањалуци Срби из свих крајева". Даље "Србобран" набраја ко је све учествовао, те наглашава да је особито било много гостију из Србије.

Занимљиво сјећање академика Владе Милошевића, потоњег члана и хоровође СПД "Јединство", у вези са овом прославом, посебно је интересантно. Милошевићев биограф Ранко Рисојевић овако биљежи: "Између кафане "Балкан" и баште баштована Лазе и Марије била је једна мала улица наткривена лишћем и освијетљена чудесним фењерима и лампионима.

Кроз ту улицу пролазили су учесници свечаности, међу њима и таква имена, готово иконе српске музике и културе, као Стеван С. Мокрањац, Мита Топаловић и Aлекса Шантић... Догађај је остао у свијести многих људи, који су дуго времена послије, све до Балканских ратова мјерили вријеме у односу на ту свечаност."

Како је тај величанствени шарени сабор дјеловао на дјечачића од четири године, колико је те 1905. имао Владо Милошевић, можемо само да претпоставимо. Зато се та слика урезала у његово памћење за цио живот.

Први дан 28. јуна, по старом календару, уочи Петровдана прошао је у дочекивању и смјештању гостију. У осам сати увече приређена је бакљада у којој су учествовали, редом: Војна музика, "Београдско певачко друштво", Певачко друштво "Бранко" из Ниша, "Шабачко певачко друштво", Певачко друштво "Обилић" из Београда, "Балкан" из Загреба, "Вила" из Приједора, "Побратимство" из Санског Моста, "Јединство" из Бање Луке, изасланства из Краљевине Србије, из Aустроугарске, Босне и Херцеговине и грађанство из Бање Луке и околине.

Бакљада је кренула ондашњим Царским друмом и Господском улицом и тако стигла до куће кума заставе Стеве Памучине. Ту је "Јединство" отпјевало двије пјесме: "У ноћи" и "Хеј, нек плану". Кума заставе поздравио је Владимир Скарић, тадашњи потпредсједник СПД "Јединство" и професор Велике реалке у Бањој Луци. Потом је поворка отишла пред друштвене просторије "Јединства" у Старој српској школи, тамо гдје је био новоизграђени хотел "Балкан". Ту је одржан братски састанак, на коме су пјевачка друштва и други гости "Јединства" измијенили здравице.

Свечани концерт

Сутрадан, на Петровдан, сви су се поново окупили пред "друштвеним станом". Одатле су у поворци отишли у Цркву Свете Тројице, гдје је одржана архијерејска служба, на којој је пјевало друштво "Бранко" из Ниша. По завршеној Литургији, митрополит Евгеније Летица освештао је заставу Друштва у црквеној порти, а потом је обављено укуцавање спомен-клинова по одређеном распореду.

Како је то величанствена слика морала бити! Млади са свих страна Српства, прелијепа застава - право умјетничко дјело, силан народ, а пјесме на претек!

Послије овог значајног чина, поново је формирана поворка  и "Јединство" је повело своје госте у друштвени стан, гдје је био приређен банкет. Том приликом одржане су многе здравице љубави и братства, те националног заноса, што је било мелем за душу окупираног народа.

Увече је у просторијама Друштва приређен свечани концерт, на коме су учествовали хорови свих присутних пјевачких друштава. Хор "Јединство" извео је том приликом своју друштвену химну, коју је на стихове Aлексе Шантића, компоновао Мита Топаловић. Истина, у штампаном програму прославе не наводи се име аутора химне.

Према тексту програма, послије говора предсједника "Јединства" Душана Пиштељића, химну "Јединства". Мите Топаловића, извео је мјешовити хор друштва. У тексту загребачког "Србобрана", каже се, међутим, да је химну, на молбу организатора, спјевао чувени пјесник Aлекса Шантић, а њено компоновање је било понуђено шесторици најбољих српских композитора, уз награду од 100 круна за најбољу композицију химне.

Поред химне. "Јединство" се окитило на овој свечаности још једном пјесмом написаном њему у част. Наиме, први пут, мушки хор "шабачког певачког друштва", са диригентом Робертом Толингером, извео је композицију најављену као "Поздравна пјесма":

Aутор текста и композиције је Роберт Толингер, који је на свечаности, уз Мокрањца, Биничког и Топаловића, примљен за почасног члана "Јединства".

Члан "Шабачког певачког друштва", фотограф Никола Радић, који је учествовао на прослави у Бањој Луци, запамтио је да је Толингер баш за ту прилику компоновао и написао текст поменуте композиције. Уз то, Радић се сјећа слике са бањолучких улица. "У Бањој Луци је тада била окупаторска војна власт. Кад смо ишли у бањолучку цркву на литургију, са обе стране улице куда смо пролазили били су постројени шпалири жандарма и војске. Позади њих је народ..."

Трећег дана Петровданског славља, организован је излет на оближње брдо Петрићевац, чувено бањолучко излетиште из тога времена. Ту је одржавано велико народно весеље и за успомену направљена групна фотографија свих пјевачких друштава, коју су касније као другу успомену чували чланови тадашњег "Јединства".

Под будним оком аустроугарских власти

С обзиром на широк публицитет који јој је дат у српској штампи свечаност освештања заставе "Јединства" морала је, разумије се привући пажња и аустроугарских власти. То се види из сачуваних повјерљивих аустроугарских докумената. На основу извјештаја из Београда, од 4. јула 1905. године, према чијем тексту многи тамошњи Срби желе да оду на прославу "Јединства" у Бању Луку, а из Србије креће посебан брод са учесницима прославе. Заједничко министарство финансија, скренуло је пажњу Земаљској влади у Сарајеву на ту информацију, тражећи од ње да прати све што је у вези с том прославом и да поднесе извјештај о својим запажањима.

Исцрпан извјештај о томе како је протекла прослава "Јединства" поднијела је Окружна област у Бањој Луци Заједничком министарству финансија 14. јула 1905. године.

(Наставиће се)

Што се тиче мостарских "Гусала", прослави "Јединства" присуствовали су, у име Друштва, његов предсједник Aлекса Шантић и секретар Урош Јелачић. Шантић је био бурно поздрављен на овој свечаности, на којој је, како истиче специјални дописник "Политике", "говор песника Шантића све до усхићења довео". Вјешт на ријечи, баш као и на пјесми. Шантић је био веома популаран у то доба. У "Гуслама" је пјевао у хору и соло, на друштвеним сијелима одржаваним с јесени и зими забављао је друштво својом пјесмом, свирао виолину, био хоровођа по потреби, а опробао се и као композитор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.