О културном и друштвеном животу Бање Луке (22)

На прослави у Тузли 1937. Јединство је часно заступало Босанску Крајину и било на равној нози са Слогом и Гуслама. Др Миле Дакић, предсједник Гусала, био је изненађен хором и дао видног доказа свом одушевљењу.

Стамболија даље наводи ријечи самог Запада послије наступа "Јединства" у Тузли, из "Врбаских новина":

"Нашу Крајину заступао је наш стари неимар на пољу културно-умјетничког рада, бањалучко Српско-певачко друштво "Јединство", које су Тузлаци нарочито дочекали и поздравили их тиме што су певали у цркви на литургији, на чему су од слављеника и свих присутних диригената добили нарочито признање. Навече је приређен свечани концерт хорске песме на коме је узело учешћа десет певачких друштава. Наш је хор био топло прихваћен, и одушевљено поздрављен, нарочито после отпеваних "Призренка".

Дуготрајним аплаузом и поновним позивањем на позорницу исказала је тузланска публика своје неописиво одушевљење за хор "Јединство". За овакав успех и поред тога што се "Јединство" са својом архивом претуца тамо-амо, вредном диригенту Милошевићу."

Рушење цркве

Стамболија се чуди Западу, који прошлост других друштава уздиже, а успјехе "Јединства" заборавља.

"Хор Јединства на забави 23. новембра 1940. не задовољава ни мене. Aли, ко је томе крив? Једно друштво је огледало средине у којој живи и дјелује.

Јамачно је амбијент Сарајева и Мостара погоднији за развој једног пјевачког друштва него Бања Лука. Хор може бити првокласног састава, али ако нема вјерну и благонаклону публику и објективну штампу, он ће утрнути.

A она, да овако мали хорови стављају на програме ствари које захтијевају много гласа, није у овом часу важна. Важно је да данас у први план треба стављати пјесме патриотско-националног садржаја, а како ове све више-мање траже много гласа, ми би чекајући на то промашили", каже на крају Милан Стамболија.

Из ових написа јасно је да се рат и невоље које ће донијети не само слутио него већ увелико осјећао. Људи су били заокупљени својим мукама, што се одражавало у свим сегментима живота, у културном прије свега.

Хроничари овако биљеже пресудне догађаје у Бањој Луци на почетку Другог свјетског рата:

"Дванаестог априла била је Лазарева субота. О богослужењу није могло бити ни говора. Противавионска одбрана сасвим је престала. Говорило се о капитулацији. Некако око 4.20 часова поподне, устреми се авион управо према Саборној цркви. У часу је испустио три бомбе, од којих је једна погодила цркву, у кров олтарске апсиде, пробила кров и експлодирала у олтару. То се зби у 4.25 часова, јер је сат на звонику тачно у то време стао..."

По наређењу злогласног усташког стожарника Виктора Гутића, оштећена црква је брже-боље порушена до темеља. Тадашњег бањолучког епископа Платона (Јовановића) по Гутићевој наредби усташе су ухапсиле ноћу између 4. и 5. маја 1941. и заједно са протом Душаном Суботићем одвезли путем Бања Лука - Котор Варош, гдје су их послије звјерских мучења убили и бацили у ријеку Врбању.

Јасна порука

Страдања епископа Платона и рушење Саборног храма били су јасна порука Србима што их чека. Тих дана престало је да ради Српско пјевачко друштво "Јединство", чија су имовина, архива, застава и друга знамења нестали у ратном вихору. Послије рата комунистичке власти нису дозволиле обнављање "Јединства". Готово пола вијека живјело је оно у народном памћењу и преживјело до новог доба, у коме је васкрсењем српске духовности васкрсло и СПД "Јединство", као неуништиви дио те духовности.

Године 1963. са школовања на Богословији у Београду вратио се Ратко Радујковић, а 1965. године се оженио. Исте године тадашњи епископ бањолучки Aндреј рукоположио га је за ђакона. Поред богословског, млади ђакон имао је и солидно музичко образовање.

Сјећајући се свог школовања у Богословији, протојереј- ставрофор Ратко Радујковић, данашњи предсједник обновљеног "Јединства", каже да највећу захвалност за своје музичко образовање дугује митрополиту дабробосанском Николају, тадашњем свом разредном старјешини, који га је подстицао да иде четири године на часове клавира и дириговања код госпође Aнке Барловац, професорке са завршеним музичким конзерваторијумом у Паризу. Радујковићу је много помогао и његов професор, потоњи академик Димитрије Стефановић, оспособивши га да води богословски и студентски хор. Неколико пута Радујковић је са тим хоровима и наступао, тако да је у Бању Луку дошао са значајним искуством у раду са хором.

Оснивање хорова

Већ 1966. године, ђакон Ратко Радујковић је, заједно са супругом Бранкицом, уз помоћ старе Рускиње Марије Битковске, основао Мали црквени хор, коме су се прикључили и неки чланови предратног "Јединства": Јово Петковић, Урош Стефановић, Свето Благојевић, Даница Бјелић, Гаврило Томић, касније и његове кћерке Милка и Милена. Временом се окупило двадесетак пјевача. Ђакону је у помоћ притекла Мара Колаковић, сестрична Душана Умићевића, једног од диригената старог хора "Јединство".

Мали црквени хор при Саборном храму Свете тројице у Бањој Луци постојао је пуних 27 година, његујући традицију СПД "Јединство", пјевајући на Литургијама, славама, црквеним светковинама. У међувремену, тада већ протојереј, Ратко Радујковић основао је 1987. године Свештенички хор. Мали црквени и Свештенички хор којима је дириговао протојереј Ратко Радујковић, пјевали су до 1992. године.

Послије распада Југославије, мултиетничка Босна и Херцеговина нужно је прокључала. Ваздух је увелико "мирисао на барут", тобожње братство и јединство, као још једна од бројних скупих српских илузија, распало се у парампарчад. У јесен 1991. године, на првим вишестраначким изборима у Босни и Херцеговини, побиједиле су националне странке: Српска демократска странка (СДС), Странка демократске акције (СДA) и Хрватска демократска заједница (ХДЗ). Од самог почетка било је јасно да босанскохерцеговачки парламент неће моћи да функционише, јер су СДA и ХДЗ увијек прегласавали Србе. Спотакли су се већ на првом значајнијем питању: остати у крњој Југославији или слиједити пут Словеније и Хрватске? За Србе, ово питање је било суштинско јер им је останак у Југославији обезбјеђивао јединство са народом коме су припадали. Интереси муслимана и Хрвата ишли су у другом правцу, и они, 14. октобра 1991. године, доносе двије резолуције: о проглашењу суверенитета Босне и Херцеговине и одлуку о расписивању референдума о иступању из Југославије и независности БиХ.

Обнављање друштава

Био је то разлог да српски посланици напусте босанскохерцеговачки парламент и конституишу Скупштину српског народа у Босни и Херцеговини. За предсједника парламента изабран је Момчило Крајишник. На плебисциту 9. и 10. новембра 1991. године српски народ опредјељује се за останак у Југославији.

Уочи Никољдана те године посланици Народне скупштине Републике Српске изабрали су за предсједника Српске др Радована Караџића и усвојили декларацију о завршетку рата. У Босни и Херцеговини свако је кренуо на своју страну. И не само у Босни и Херцеговини. На засједању Скупштине СAО Крајине у Книну, 19. децембра 1991. године, проглашена је Република Српска Крајина. Српски народ ван матице крочио је својим путем, не заборављајући вјековну тежњу да се једнога дана нађе у једној, српској држави.

Схватајући да само јединствен, и окупљен око заједничких циљева, политичких и духовних, може опстати, народ српски Босна и Херцеговина враћа се својој духовности и култури, својој Српској православној цркви. Године 1991. први пут послије Другог свјетског рата, дочекан је и прослављен Бадњак у Бањој Луци. Истог дана у 19 часова неколико стотина вјерника упутило се на темеље некадашње Саборне цркве Свете тројице, бомбардоване и порушене 1941. године. Три стотине запаљених воштаница на темељима ове светиње био је одговор народа на иницијативу Епархије бањалучке и Српске православне црквене општине, да се на том мјесту обнови црква.

Исте, 1991. године на просторима Босне и Херцеговине овдашњи народи обнављају своја национална друштва, чији је рад забрањен 1941. Срби васкрсавају Српско културно и просвјетно друштво "Просвјета", "Коло српских сестара", "Српски соко", "Змијање". На обновитељским скупштинама пјева Мили црквени хор, којим диригује протојереј Ратко Радујковић.

 (Наставиће се)

Враћање свом изворишту

Кад је на почетку Другог свјетског рата забрањен рад СПД "Јединство", српска духовна музика у Бањој Луци, вратила се свом изворишту, Српској православној цркви и ту, заједно с њом, под њеним окриљем, чекала да дођу бољи дани.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.