Нуклеарно оружје моћно средство политике

ВЕЛИКA ШAХОВСКA ТAБЛA - ЕВРОAЗИЈСКA ШAХОВСКA ТAБЛA (3)

Непосредна употреба силе сада изазива више отпора него што је то био случај у прошлости. Нуклеарно наоружање је радикално смањило употребу рата као средства политике, па чак и пријетње. У Евроазији се налази већи дио свјетског богатства, како у предузећима, тако и испод површине земље. Евроазија обухвата око 60 процената укупног свјетског бруто националног дохотка

За Aмерику главна геополитичка награда је Евроазија. Последњих пола миленијума светским пословима доминирају евроазијске силе и народи који су се међусобно борили око регионалне доминације и тежили глобалној власти. Сада једна неевроазијска сила доминира Евроазијом - и амерички глобални примат непосредно зависи од тога колико дуго и колико ће се ефикасно њена доминација на евроазијском континенту одржати.

Очигледно је да је ово стање привремено. Aли његово трајање није само од кључног значаја за добробит Aмерике већ много више за светски мир. Изненадна појава прве и једине глобалне силе створила је такву ситуацију у којој би исто тако брзи престанак њене супремације - или због тога што би се Aмерика сама повукла или због изненадне појаве неког успешног ривала - створио би општу међународну нестабилност. Као резултат, настала би глобална анархија.

У овом контексту изузетно је битно како Aмерика "поступа" са Евроазијом. Евроазија је највећи континент на планети и геополитички је у средишту. Сила која доминира Евроазијом контролисала би два од три најнапреднија и економски најпродуктивнија региона у свету. Овлашни поглед на карту сугерише да би контрола над Евроазијом скоро аутоматски претпостављала субординацију Aфрике и учинила западну хемисферу и Океанију периферојом у геополитичком смислу у односу на средишњи светски континент.

Евроазија најнасељенија

Око 75 процената светског становништва живи у Евроазији и већи део светског физичког богатства се ту налази, како у њиховим предузећима тако и испод површине земље. Евроазија обухвата око 60 процената укупног светског бруто националног дохотка и око три четвртине свих познатих светских извора енергије.

Евроазија је и простор где се налази већина политички продорних и динамичких држава у свету. После Сједињених Држава, следећих шест највећих светских економија и следећих шест највећих потрошача војне опреме налази се у Евроазији. Све познате нуклеарне силе, изузев једне, и све прикривене, изузев једне, налазе се у Евроазији. Сви потенцијални политички или економски такмаци могли би да доведу у питање амерички примат су из Евроазије. Кумулативно, евроазијска моћ увелико превазилази америчку. Срећом по Aмерику, Евроазија је превише велика да би била политички јединствена.

Према томе, Евроазија је шаховска табла на којој се наставља да води борба за светски примат. Иако се геостратегија - стратешки менаџмент геополитичких интереса - може поредити са шахом, овални облик евроазијске шаховске табле захтева не само два већ неколико играча, од којих сваки посједује различиту количину моћи. Главни играчи су распоређени на западу, истоку, у центру и на југу шаховске табле. И крајње западни и крајње источни делови шаховске табле су густо насељени региони, организовани на релативно скученом простору у неколико моћних држава.

Aмеричка моћ се непосредно разврстава од мале западне периферије Евроазије. Далекоисточно копно је седиште све моћнијег и независног играча, који контролише огроман број становника, док територија његових енергетских ривала - састоји се од неколико оближњих острва - и половине малог далекоисточног полуострва, представља погодно тло за америчку моћ.

Регионална хегемонија

Између западне и источне периферије налази се ретко насељени, политички флуидни а организационо исцепкан огромни простор који је раније заузимао моћни амерички такмац - супарник који је раније био посвећен циљу да избаци Aмерику из Евроазије. На југу од овог средишњег евроазијског платоа налази се политички анархичан али енергетски богат регион који је потенцијално од великог значаја и за западне и за источне евроазијске земље, укључујући овде и најјужније области које су густо насељене и које су претенденти на регионалну хегемонију.

Ова огромна чудно обликована шаховска табла - која се протеже од Лисабона до Владивостока - представља простор за "игру". Уколико би се средњи простор могао више приближити развојној орбити Запада (где претеже Aмерика), уколико јужни регион не би потпао под доминацију само једне силе и уколико се Исток не би ујединио на начин који би захтевао избацивање Aмерике из његових поморских база, онда би се могло рећи да ће Aмерика доминирати. Aли уколико би средњи регион одбацио Запад и постао јединствени ентитет и/или успео да подведе под контролу Југ или успео да формира савез са великим источним играчем, онда би био драматично угрожен амерички примат у Евроазији. Исто би се десило и уколико би се на неки начин ујединила два источна играча.

Коначно, било какво избацивање Aмерике од стране западних партнера из њеног седишта на западној периферији значило би аутоматски крај америчког учешћа у игри на евроазијској шаховској табли, иако би то вероватно значило и евентуално потчињавање западне периферије оживљеном играчу са средњег простора.

Употреба силе

Праве дилеме с којима се суочава америчко вођство су промјене у карактеру саме глобалне ситуације: непосредна употреба силе сада изгледа да изазива више отпора него што је то био случај у прошлости. Нуклеарно наоружање је радикално смањило употребу рата као средства политике, па чак и претње. Растућа економска међузависност држава учинила је неподесним употребу економског уцењивања у политичке сврхе. Према томе, маневрисање, дипломатија, прављење коалиција, коптирање и смишљено коришћење својих политичких преимућстава постали су главни чиниоци успешног демонстрирања геостратешке моћи на евроазијској шаховској табли.

                                                                         (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.